Milion kiselih dolara

Srpska dijaspora i opozicija iz matice dva dana tragale za formulom demokratskog obaranja Miloševićevog režima i mirne tranzicije "velike Srbije" u "normalnu Srbiju"

Nema tih para kojima nas braća mogu potkupiti da se ujedinimo, procedio je kroz zube, ceremonijalno se smeškajući pred TV kamerama, jedan viđeniji beogradski opozicionar pošto su Srbi iz dijaspore (to su ta spomenuta "braća") bacili na sto budimpeštanskog hotela "Hilton" ponudu od milion dolara u zamenu za jedinstvenu listu opozicije protiv Miloševića na nekim budućim izborima. Svestan da od milion "zelembaća" nema ništa i da su oni zapravo "kiselo grožđe", drugi (takođe važan) srpski opozicionar u muzeju Saborne crkve u Sent Andreji konstatovao je kako će te pare opozicija pokloniti nezavisnim novinama i radio stanicama da se bolje vide i čuju među Srbima u matici.

SAVETI STARIJEG BRATA: Sve se na trodnevnom Sentandrejskom saboru srpske dijaspore i demokratske opozicije iz matice prošlog vikenda u Budimpešti vrtelo oko pokušaja osvešćene (i taze ujedinjene) dijaspore da natera nezrelu (i razjedinjenu) političku alternativu Miloševiću u zemlji da se uozbilji i ujedini pred sudbonosni izborni okršaj. Srbi iz dijaspore dali su sve od sebe da budu ozbiljan stariji brat - prvo su ličnim primerom dokazali da pedeset godina suprotstavljene emigrantske grupe mogu da prevaziđu međusobne animozitete i ujedine se. Zatim su ponudili milion dolara da bi "podmazali" prevazilaženje ličnih sujeta u srpskoj opoziciji, da bi posle šargarepe upotrebili i batinu: "Gospodo iz Beograda, ovo vam je naša poslednja ponuda, i nakon nje nemate više pravo na popravni ispit." A kao poslednji argument pred opoziciju su istureni srpska kruna (u liku i delu prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića) i srpska crkva (ekipa od nekoliko episkopa i zavetovanje potpisima na Sentandrejsku deklaraciju u Sabornoj crkvi u Sent Andreji). Srbi iz matice su na sve to ostali 'ladni k'o špricer, držeći se principa koji je davno izrekao jedan novopečeni opozicionar pred američkom emigracijom - "vi nama pare, mi vama pamet". Od tada do danas dijaspora je prevazišla fazu nacionalnog romantizma i počela prema braći da postupa čisto poslovno, ali to opozicija iz Srbije izgleda još nije shvatila. Nisu pomogle ni dve-tri tajne večere i jedna čajanka s prestolonaslednikom.

POTPIS BEZ OBAVEZE: Posle celodnevne žestoke svađe oko formulacija u Deklaraciji iza zatvorenih vrata jednog od salona u "Hiltonu", najviše što je dijaspora uspela da izdejstvuje od opozicije iz matice jeste da taj "završni" dokument potpišu svi učesnici Sabora (njih 200), ali kao pojedinci, u svoje ime, a ne kao vođe partija. To što su Vladan Batić, Zoran Đinđić, Dušan Mihajlović, Slobodan Rakitić, Vojislav Mihailović i Radoslav Stojanović, Velimir Ilić, Predrag Vuletić... potpisali Sentandrejsku deklaraciju ne znači da iza tog potpisa stoje i njihove stranke. Srpska opozicija obavezala se, istina, na još neke detalje od kojih je u budućnosti neće boleti glava. Na primer, glat je prihvatila obavezu da se javno u zemlji ne svađa i da se u inostranstvu tajno ne olajava, da ubuduće čvršće i ozbiljnije sarađuje sa nevladinim organizacijama i da traži pravo glasa na izborima za Srbe iz rasejanja.

U saborskoj raspravi predstavnici dijaspore su od srpske opozicije tražili da "otvori pitanje sudbine nezakonito ukinute monarhije", ali tog zahteva nema u završnim dokumentima. Vatreno nadahnuti monarhistički govor drugog dana zasedanja Sentandrejskog sabora člana Krunskog saveta Matije Bećkovića naveo je koordinatora Saveza za promene Vladana Batića da se poigra jednom istorijskom parabolom. Elem, pre 310 godina, kaže Batić, Arsenije Čarnojević doveo je Srbe u izgnanstvo u Sent Andreju, pa je sada došao trenutak da ujedinjena dijaspora i opozicija na čelu sa kraljem krenu iz Sent Andreje u oslobađanje Srbije od diktatorskog režima. Nabačenu "loptu" spremno je dočekalo Njegovo kraljevsko visočanstvo i poentiralo rečenicom: "Ja sam centralna tačka spajanja svih demokratskih snaga u otadžbini." Posle toga neko je u sali viknuo "živeo kralj", što su ostali propratili ustajući sa stolica i ponavljajući isti uzvik.

AKCIJE I UPRAVLJANJE: Kralj, odnosno prestolonaslednik, poslužio je kao poslednji argument dijaspori za ubeđivanje tvrdoglave opozicije, koja je bila namerna da u "Hiltonu" vodi višednevnu (pa možda i višemesečnu) polemiku oko formulacija i zapeta u završnoj Deklaraciji. Drugog dana rada, kad je nad Budimpeštom već padao mrak, u salon gde je zasedala radna grupa za izradu Sentandrejske deklaracije diskretno je upao kalifornijski biznismen i čovek koji je sve organizovao - Miroslav Majkl Đorđević i ledeno ljubazno upozorio večite polemičare "da je Njegovo kraljevsko visočanstvo krenulo iz svog apartmana u salu s namerom da se obrati učesnicima povodom usvajanja Deklaracije". Potom je usaglašavanje formulacija u završnom dokumentu obavljeno za dva minuta i u salu je uneta i pročitana Deklaracija.

Iako je srpskoj kruni u Budimpešti i Sent Andreji pruženo i više od dužne pažnje, čini se da dinastija u ovoj fazi, osim pokroviteljske uloge, ne može više da očekuje. Romantičarski zanos prvih generacija srpske emigracije zamenio je poslovni pragmatizam naslednika nekadašnjih rojalista. Biznis logika organizatora Sentandrejskog sabora ne ide dalje od stvarne visine deoničarskog uloga koji kruna može da ponudi u ozdravljenju kompanije koja se zove "Srbija". Dakle, koliko imaš akcija toliko imaš i prava na upravljanje preduzećem, a stare (dinastijske) zasluge ne donose unapred nikakve dividende. Toga je, stiče se utisak, svestan i prestolonaslednik, pa njemu predstoji težak posao da posavetuje svoje savetnike (koji su izgleda veći monarhisti od pretendenta na presto).

NEPRIJATNA PODSEĆANJA: Letos je u beogradskom hotelu "Interkontinental" Slobodan Milošević organizovao Sabor srpske dijaspore posle kojeg je uspeo da saopšti blagi optimizam u pogledu uključivanja Srba iz rasejanja u njegovu obnovu i izgradnju. Nije tada bilo zapaljivih nacionalnih pokliča sa olakim finansijskim pokrićem kakvi su se, recimo slušali u vreme Zajma za privredni preporod Srbije. Proćerdane pare i dronjavi ostaci "velike Srbije" otreznili su mnoge Srbe iz belog sveta. U budimpeštanskom "Hiltonu" predstavnicima dijaspore nimalo nije prijalo podsećanje jednog od braće iz matice kako su Srbi iz Amerike pre desetak godina finansijski "nakljukali" tadašnjeg "velikog opozicionara i četničkog vojvodu" da formira srpsku vojsku, a on te pare potrošio na...

Dijaspora je u Budimpešti s blagim zgražavanjem saslušala jednog opozicionog marginalca koji je na skup došao s ubeđenjem da će dobiti više para ako održi što radikalniji govor. Pa je tako zatražio od Srba iz dijaspore da kod vlada zemalja u kojima žive izdejstvuju princip "oko za oko, zub za zub". Elem, "kad Milošević ukloni jednog opozicionara, strane vlade odmah uzvrate ubistvom jednog Miloševićevog saradnika". Posle Sentandrejskog sabora moglo bi se reći da je srpska opozicija dobila nešto više nego Milošević nakon Sabora srpske dijaspore. Milošević više ni Srbima iz rasejanja nije partner, a srpska opozicija još ima tu šansu, ali ne dugo. Ono što Srbi u matici - i vlast i opozicija - nikako neće da razumeju jeste činjenica da se dijaspora promenila prateći svetske trendove promene. Srbi iz Amerike i Evrope nastupaju prema Srbima iz matice (bez obzira što su braća) isto kao i američka vlada ili vlade evropskih zemalja. Nude svakovrsnu pomoć, pa i novac, ali u zamenu traže uspeh po svetskim pravilima igre. Milošević i njegova vlast to ne žele da prihvate i zato je Srbija izolovana zemlja. Opozicija kod braće u svetu još ima šanse. U suprotnom, biće u pravu samo onaj vozač autobusa koji je dovezao novinare sa skupa u Budimpešti. Čovek je u pograničnoj prodavnici u Tompi kupio tri velike bale žice za ograđivanje. Nikad se ne zna za šta će zatrebati.

Ima li špijuna u sali?