Valjevo: Tri godine zatvora za Makija

Miloševićeva posledica

Sud poklonio poverenje iskazima policajaca koji su istiniti zato što su "različiti", dok je optuženi u završnoj reči poručio: "Osudite me na deset godina, kad izađem opet ću ići protiv Miloševića"

U Okružnom sudu u Valjevu 16. novembra završeno je suđenje Bogoljubu Arsenijeviću Makiju, vođi građanskog otpora Valjeva. Sudiji Mitru Denisiću - koji je i za taj svečani trenutak izvadio svoje komplet svečano i teget odelo - ostalo je da pročita presudu. Optuženi zatražio da se odloži čitanje presude jer je upravo saznao da su se javila dva građanina koja su priznala da su povredili policajce, tu su, čekaju da uđu. Upitan da li se slaže, tužilac se složi da uđu građani koji su priznali delo za koje se tereti Arsenijević. Sudija Denisić konstatovao da se tužilac ne protivi. Arsenijević objasni da nema nikakvih građana, da je tim činom hteo da pokaže da tužilac nije siguran da je on krivac za povrede policajaca. Denisić uze da čita: "KRIV je što je napadom ometao službena lica u vršenju poslova bezbednosti, tako što je kao organizator i kolovođa..." nabroja povrede oštećenih policajaca iz optužnice - od povređenih zuba do skinute šapke - čime je učinio krivično delo iz člana 23. Zakona o javnom redu i miru pa se osuđuje na tri godine zatvora.

Onda sudija uze da čita obrazloženje. Nesporno je, kako reče, da je optuženi organizovao miting protiv vlasti, te da je govorio na njemu. Sporno je šta je dalje bilo. Sud je dao poverenje iskazima oštećenih policajaca. Stoji činjenica, reče Mitar, da postoje razlike u njihovim izjavama, ali su one uslovljene situacijom u kojoj su se nalazili, letele su piksle, predmeti...

Odmah po izricanju presude advokat Branislav Tapušković kaže da je ovo za ne verovati, dugo je u advokaturi ali je prvi put prisustvovao donošenju presude koja za svrhu ima političko zastrašivanje i ništa drugo. Očito je, kako je rekao, da se vlast plaši Arsenijevića na slobodi, zato ga je i zadržala u pritvoru, iako je posle hapšenja i prebijanja postao "bolestan na smrt". Tapušković nam je rekao i da mora da veruje da ovakva presuda, u konačnom saldu, neće moći da prođe, izražavajući uverenje da je Vrhovni sud pametniji, istina uz rezervu da je "tamo onaj Balša Govedarica".

Iako je Arsenijević na petrovdanskom "Mitingu protiv vlasti" baš rekao što je imao, o Miloševiću, vlasti i 'vakoj opoziciji, optužnica se svela na ometanje službenih lica pri vršenju dužnosti i nanošenje povreda policajcima do kojih je došlo pri sukobu sa građanima. Oštećeni policajci (o čemu je "Vreme" pisalo) svedočili su tako da su iznenađivali jedni druge - stekao se utisak da nisu ni bili na istom događaju.

Svedoci odbrane su uglavnom tvrdili da Arsenijević nije imao direktne kontakte sa policijom, da je smirivao građane, da je policajac Lukić povređen ispred a ne na spratu opštine, kako su tvrdili oštećeni i optužnica. Dva svedoka i identifikovaše Lukića kao policajca koji je povređen ispred opštine.

Pristupi svedok Savo Lazić, komandir policijske stanice, tri zvezdice. Pozvan na okolnost da je sa optuženim na dan mitinga imao susret na "neutralnom terenu". Savo spremno izjavi da su mu poznate obaveze svedoka i da je spreman da dâ svoj iskaz. Sa Arsenijevićem se našao na parkingu, jer nije hteo da dođe u policiju, pitao ga za miting, upozorio na neprijavljivanje, optuženi odgovorio da vlast ne priznaje i da nema nameru da prijavljuje. Interesovala ga sadržina mitinga, scenario, upozorio optuženog da sve što se dogodi ide na njegov konto.

Svedoka uze odbrana. Da li je na sastanak sa optuženim išao službeno, ili privatno? Savo odgovori "kao ljubavnik". Optuženi upita "kako kao ljubavnik", svedok odbi da odgovori, na insistiranje odbrane reče da nije imao nikakvih asocijacija kad je rekao "kao ljubavnik".

Inspektor Desimir Obradović, po čijoj je prijavi pokrenuta optužnica, reče da je prijavu pisao na osnovu izjava optuženih. Zato u prijavi nema teške telesne povrede Lukića, koji je povređen u kordonu a ne na spratu.

Dođe na red završna reč. Tužilac Miroslav Milaković osta pri optužnici, zatraži da se dâ poverenje iskazima oštećenih policajaca, koji su različiti ali tim pre istiniti, jer su imali priliku da se dogovore. Predloži da se optuženi oglasi krivim, kazni po zakonu, i zadrži u pritvoru.

Optuženi ustaje, odustaje od odbrane, traži da ga vrate u zatvor, neće više da učestvuje u cirkusu. Advokati ga smiruju, seda. Advokat Tapušković kaže da je ovo političko suđenje, ma koliko se sud borio protiv toga, da kad postoji Zakon o javnom redu i miru mora postojati i Zakon o zaštiti građana, pita da li postoji ozbiljniji delikt od premlaćivanja Arsenijevića prilikom hapšenja, gde je sedam policajaca koji su mu naneli povrede. Izjave oštećenih su toliko kontradiktorne da u obzir dolazi samo oslobađajuća presuda, jer su po optužnici zaštitni objekti šapka i pendrek.

Završna reč optuženog. Pita kako prebi toliko policajaca, a on netaknut. A policija spremna, jaka, u kondiciji. Reče da se sud bavi posledicama, a da niko nije izašao na trg bez uzroka, a uzrok ovoga je ova dušmanska vlast i Milošević. Oni su uzrok svih posledica, više nije mogao da izdrži i organizovao je miting. To je uradio da bi zaštitio porodicu. "I ja sam Miloševićeva posledica, osudite me 10 godina, kad izađem opet ću ići protiv Miloševića", reče optuženi, poručivši da ne traži da bude oslobođen eventualne krivice već samo izlečen od posledica divljačkog batinanja.

Kad je sudija Denisić pročitao šta je imao, Arsenijević je vraćen u istražni zatvor. Preko puta suda, s druge strane ulice, vadimo "idiot" da fotografišemo građane i policiju. Prilazi policajac sa činovima, nema govora, traži da se udaljimo, što vadimo aparat, okupljamo građane. Kažemo, poslom. Jok, ne vredi, kakav ti je to pos'o. "Povuci se ti u mirniji i pametniji život, ja ti kažem", policajac će.