Ko ruši dinar

Sumnjivi falsifikati

Prilikom hvatanja prvih falsifikatora, sekretar za informisanje je izjavio da se radi o sumi od šest miliona dinara. Unošenjem sume koja ne čini ni jedan odsto gotovog novca u opticaju on je pokušao da objasni pad kursa dinara. S druge strane, Dušan Vlatković, guverner Narodne banke Jugoslavije izjavio je, nakon uvođenja nemačke marke kao paralelne valute u Crnoj Gori, da crnogorski dinari ne mogu da uzdrmaju dinar u Srbiji

Ima jedan vic koji kaže da Amerikanci od svakog papagaja u roku od dva dana mogu da naprave dobrog ekonomistu. Samo ga nauče da ponavlja "ponuda i tražnja". A taj ekonomski zakon kaže da robi koje na tržištu ima u prevelikim količinama - neminovno pada cena, pa stručnjaci smatraju da tu treba tražiti objašnjenje za povremeno posrtanje dinara. Prosto, mnogo ga ima. Domaća valuta je, međutim, uspela i da se oporavi od poslednjeg šoka, kada se srozala na 20 dinara za marku, a da javnost još nije čula uverljivo objašnjenje o uzrocima. Ekonomisti, kao papagaji, ponavljaju da je država štampala pare i povećala ponudu dinara. Na strani vlasti vlada prava pometnja, ali se u moru objašnjenja izdvojilo ono koje je dao Goran Matić, savezni sekretar za informisanje i funkcioner Jugoslovenske levice, optužujući Milorada Dodika, premijera Republike Srpske, da je u zemlju ubacio falsifikovane dinare i time uzdrmao novčano tržište u matici.

"Naravno da ostajem pri toj optužbi. Uostalom, znate da je naša policija uhapsila dvojicu policajaca iz RS koji su pokušali da unesu falsifikovane dinare u zemlju", kaže Matić za "Vreme", ali odbija da precizira sumu "falsifikovanog" novca. "Imamo procenu o tome koliko su falsifikovanih dinara naštampali, samo ih brine kako da ih ubace u zemlju", kategoričan je Matić. Inače, prema njegovoj oceni, "slučaj" zavređuje pažnju "jer nije reč o običnom kriminalu". "Ovde ima elemenata subverzivnosti, pokušaja političkog uzdrmavanja vlasti u Srbiji. Morate imati u vidu da su oni pokušali da unesu falsifikovani novac službenim vozilima, i to u dva navrata", kaže Matić.

RS premijer, s druge strane, apsolutno demantuje ovakve optužbe. U intervjuu "Vremenu", u pretposlednjem broju, kada je Matić prvi put izneo u javnost takve optužbe, Dodik tvrdi da je priča o falsifikovanim dinarima "gnusna laž". "Da sam hteo da falsifikujem novac, opredelio bih se da štampam neku jaku valutu", izjavio je Dodik našem listu, ocenjujući da je stvar u pokušaju srbijanskih vlasti da za haos na svom terenu okrive nekog drugog.

S Dodikovim objašnjenjem složili bi se i mnogi ekonomisti. I dr Branislav Pelević, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da je "čudno" da neko falsifikuje valutu čija vrednost stalno pada. Ovaj sagovornik "Vremena" nije uspeo da se priseti slučaja iz istorije finansija koji bi potvrdio mogućnost da neko isfabrikuje toliko falsifikovanog novca da uzdrma valutu. Za takav slučaj nije čula ni njegova koleginica Dana Popović, koja upozorava na činjenicu da su Matića demantovali koalicioni partneri. U krajnjoj liniji, Matić je i ranije tvrdio da su uhvaćeni falsifikatori, pa se ispostavilo da su odmah pušteni. I u ovom slučaju jedan od "okrivljenih" vratio se kući u RS a da ovdašnja policija nije izdala saopštenje o celom slučaju, kako obično čini.

Koliko Matićeva priča drži vodu? Prilikom hvatanja prvih falsifikatora, sekretar za informisanje je izjavio da se radi o sumi od šest miliona dinara. Unošenjem sume koja ne čini ni jedan odsto gotovog novca u opticaju, o ukupnoj novčanoj masi da i ne govorimo, on je pokušao da objasni pad kursa dinara sa 16 na 20 dinara za marku. Ovoga puta Matić ne iznosi cifre, ali je činjenica da su "falsifikatori" uhvaćeni na delu i da novac nije ušao u zemlju. S druge strane, Dušan Vlatković, guverner Narodne banke Jugoslavije, koji valjda o finansijama zna malo više od Matića, izjavio je, nakon uvođenja nemačke marke kao paralelne valute u Crnoj Gori, da crnogorski dinari ne mogu da uzdrmaju dinar u Srbiji. Crna Gora, prema zvaničnim podacima, raspolaže sa oko 160.000.000 dinara. Ako Vlatković tvrdi da to nije razlog za uzbunu, zašto bi dinar posrnuo zbog šest miliona falsifikovanih dinara.

Na kraju, navedimo zvanične podatke. Novčana masa na početku ove godine iznosila je oko deset milijardi dinara. Oficijelnom ekonomskom politikom bio je predviđen njen rast od dve milijarde, uz rast društvenog proizvoda od četiri odsto. Sada NBJ knjiži novčanu masu od 15 milijardi dinara, a društveni proizvod, po tvrdnjama ekonomista, pad za najmanje trećinu. Možda bi celu stvar najbolje razjasnili američki papagaji.