Zima, zima, e pa šta je

Počela havarija

Može li vas ugrejati vic koji ovako glasi: "Šta su Srbi koristili pre sveća? Struju!"

Pored sve sile nagradnih igara koje kao da se množe obrnuto proporcionalno realnoj vrednosti dobitaka, pažnju je privukla jedna u kojoj je premija - plinska peć. Ne treba, naravno, zaboraviti ni onaj festival neukusa na TV "Pinku" koji bi trebalo da bude kviz za bračne parove. Pobednički par dobija šporet "smederevac" koji voditeljka Suzana Mančić na kraju svake emisije počasti tako što svoj stražnji deo nežno i uz diskretnu erotiku spusti na bleštavi emajl. Neusklađenost između "Pinkove" šljašteće opsene prostote (gistro glamura) i nesrećnog "smederevca" ne potire ni činjenica da i šporet blista onako tek izašao ispod čekića. Ovo je uočila - i osudila - i resorna novinarka "Politike", koja očigledno ima zastarela shvatanja o propagandi i previsoko mišljenje o prosečnom stepenu inteligencije "prostog i neukog puka", što reče onaj engleski kralj. U stvari, TV "Pink" savršeno radi svoj posao: eto malo vesele doskočice i na naš račun, ali narode čuj i počuj: ove zime struje ima da nema, ali nema veze, preguraćemo nekako, samo nek nam je vlast živa i zdrava. Snaći ćemo se.

DOTOK: Vapaji elektroprivrede da se struja štedi, čak i u obliku profesionalno ne baš sasvim neuspele serije TV spotova, unapred izazivaju jezu, mada je temperatura dovoljno niska da subjektivnom osećaju hladnoće ne treba nikakva psihološka podrška. Nadležni kukaju da potrošnja električne energije raste tempom od pet miliona kilovat-časova na dan i da je dostigla 112 miliona kilovat sati dnevno. O prošlogodišnjoj potrošnji koja je u jednom trenutku postigla rekord sa 150 miliona KWh dnevno ne može ni da se sanja. Sve i da struje ima dovoljno, nema teorije da se doturi do potrošača pošto je od 85 velikih trafo-stanica u bombardovanju uništeno tridesetak, i to baš onih između elektrana i većih gradova. A samo trafo-stanica na Bežanijskoj kosi koštala je 25 miliona dolara. Čak i kad bi Klinton i Bler naprasno doživeli prosvetljenje i kad bi bogat svet sutra poklonio Srbima potrebne trafo-stanice, dok bi se one montirale prošla bi i ova, a možda i ona "milenijumska" zima.

Struja, dakle, ne može da dođe do potrošača, ali ako je za utehu - ionako je nema dovoljno. Za devet meseci ove godine, termoelektrane na Kosovu i Metohiji proizvele su nešto manje od trećine struje nego u istom periodu prošle godine, ostavši "kratke" EPS-u nekih dve milijarde i četristo miliona KWh ili blizu devet miliona KWh dnevno. Plus "nepovoljna hidrološka situacija", zbog koje su hidrocentrale u oktobru proizvele 400 miliona KWh manje nego lanjskog oktobra (oko 13 miliona dnevno). Kud se dede ona silna vodurina zbog koje je letos povrće istrulelo, valjda ovi iz EPS-a znaju. Na sednici Upravnog odbora EPS-a čulo se da je firma morala da poveća proizvodnju iz akumulacionih hidrocentrala čak za 86 odsto, da je nivo rezervi u akumulacionim jezerima kritičan i da preostala voda više ne sme da se dira. Kad se sve sabere, tačnije oduzme, ispada da trenutne proizvodne mogućnosti EPS-a ne prelaze 105 miliona KWh, dok se ostatak uvozi. Pošto ni država niti njena elektroprivreda baš ne plivaju u devizama, uvoz se verovatno odvija po oprobanom sistemu: daj mi jedan kilovat-čas sada, a ja ti dođem jedan i po na leto. Pod uslovom da se u međuvremenu sistem ne raspadne.

PLAĆANJE: Kako dnevna štampa saznaje, građani, preduzeća i "konzumno područje na Kosovu i Metohiji" duguju EPS-u nekih šest milijardi dinara za potrošenu električnu energiju. Sa svojih tri milijarde duga, građani su se baš istakli. Pun razumevanja, EPS je spreman da se sa dužnicima - samo s "pravnim i fizičkim", pošto s onima iz "konzumnog područja na Kosovu i Metohiji" dogovora godinama nema niti će ga biti - nagodi oko dinamike isplate duga. Građanima je ponuđeno da sami odrede na koliko će rata i pod kojim uslovima platiti potrošenu struju, a sa firmama može da se dogovara i o načinu plaćanja: recimo polutkama, gorivom, cigaretama...

Predsednik UO EPS-a Dragan Kostić izjavio je da je prihod od naplate do te mere smanjen da firma ne može da pokrije ni polovinu obaveza prema zaposlenima. A kolike su im nekad plate bile! "Nivo raspoloživih sredstava ne omogućava ostvarenje ne samo tekuće likvidnosti nego ni elementarnih funkcija koje su vezane za normalno poslovanje javnih preduzeća u okviru EPS-a", jada se Kostić. On samokritički priznaje da razlog neprijatne finansijske situacije treba tražiti i u kašnjenju isporuka obračuna za utrošenu struju i određivanja akontacija za naredni period: "Sadašnji kolaps u dobroj meri je potpomognut pokušajem prezentacije novog tarifnog sistema, sa nedovoljno sagledanim finansijskim efektima", kaže on i dodaje da je zbog toga primena važećeg tarifnog sistema odložena na neodređeno vreme. Usput je objasnio da EPS nema para da plati dug dobavljačima i izvođačima radova na elektroenergetskom sistemu, čime se problem prenosi i na njihove obaveze prema radnicima. Još je stidljivo priznao da je emisija penzionerskih bonova "znatno doprinela lošim finansijama našeg najvećeg javnog preduzeća".

Kada se malo bolje razmisli, izgleda da su u pravu bili ekonomisti koji su zloslutili da će one tri penzije u stvari platiti elektroprivreda. A ako se računica EPS-a da građanstvo troši više struje nego što bi trebalo na ovim temperaturama pokaže tačnom, moglo bi se zaključiti da penzioneri koriste mogućnost da od države ipak nešto izvuku i da se bar ogreju k`o ljudi. Za mnoge od njih građanske dužnosti i obaveze svode se na izlazak na izbore i glasanje za Slobu, a na solidarnost ionako nisu naviknuti. Da im je stalo do potomstva, odavno bi im olovka skrenula na neku drugu stranu.

Povrh svega čuju se i upozorenja da će se, u slučaju restrikcija, pojaviti i problem sa daljinskim grejanjem, pa i sa snabdevanjem vodom. To je, uostalom, viđeno i doživljeno u ratu. Dakle, ako grejanje bude slabo (a biće, osim, možda, u Nišu i Pirotu kojima je Evropa obećala, ali ovog puta stvarno, pokoju kap nafte u zamenu za demokratiju), građani će da upale električne grejalice. Kad ih upale, neće biti struje, a kad nema struje, onda nema ni grejanja...

U utorak 16. novembra, počela su havarijska isključenja.

Gotovo da nema dana da novine ne jave kako je u ovom ili onom selu neka voćka iznova procvetala. Stariji ovo tumače kao znak da će zima biti oštra. Košavi polako polazi za rukom da prodre u znamenitu sobu u redakciji "Vremena" u kojoj nastaje ovaj tekst. Unutra je hladno kao u grobnici, za Borisa Davidoviča ili nekog drugog, svejedno. Ljudima je ipak nekako toplije oko srca kad pričaju viceve na račun svoje muke. Recimo, šta su Srbi koristili pre sveća? Struju.