Homofobija na sudu

Bez prava na sklonište

Dejan Nebrigić, gej aktivista, preplašen konstantnim telefonskim pretnjama oca svog bivšeg dečka, pozvao je 92 i zatražio zaštitu. Patrola je došla i - uhapsila ga

U zemlji degradiranog morala i prava ugroženost homoseksualne manjine egzotična je tema. Štampa obelodanjuje "skandale" vezane za seksualnu orijentaciju poznatih ljudi iz belog sveta sa posebnom slašću, a najveća moguća diskvalifikacija (političkih) protivnika upravo je prozivka seksualne orijentacije, i time se podjednako služe i diskriminatori svakog ljudskog dostojanstva i oni koje se, kako kažu, bore za demokratiju. Skoro da je iluzorno govoriti o homofobiji u Srbiji, koja prolazi kroz iskustvo diktature, u kojoj generacije rastu opterećene svakakvim paranojama. Sagovornik "Vremena" je za vreme NATO bombardovanja bio od strane svojih sugrađana Pančevaca izbačen iz skloništa. Nedavno je jednog gej muškarca psihijatar nakon svađe strpao u ludnicu, i jedino zahvaljujući brzoj reakciji realizatora aktuelne "Kampanje protiv homofobije" čovek je spasen prisilnog bolničkog smeštaja.

Dejan Nebrigić, gej aktivista, preplašen konstantnim telefonskim pretnjama oca svog bivšeg dečka, u noći 25/26. juna 98. pozvao je 92 i zatražio zaštitu. Intervencija je odbijena jer je ona "moguća samo u slučaju neposredne životne opasnosti". Pozivi i pretnje ubistvom su se nastavili tokom noći, pa je Nebrigić, uplašen za svoj život, pozvao direktno SUP u Pančevu. Patrola je došla i - uhapsila ga. Tukli su ga već u kolima na putu do stanice, tog "smrdljivog pedera i narkomana"; poručili mu da "ide kod Drnovšeka". Dežurni advokat koji je po službenoj dužnosti morao da zastupa Nebrigića rekao je da "ne želi da razgovara sa pederima".

"Ubiću te, ići ćeš ti Bogu na istinu. Naveo si moga sina da bude peder i da se drogira, osvetiću ti se. Nećeš moći da se sakriješ od mene", govorio mu je u slušalicu Vlastimir Lazarov, i Nebrigić je takve tirade slušao od juna 98. do februara 99. godine. Ni dve promene broja nisu pomogle.

U februaru se konačno kod Nebrigića u stanu zadesio neko i, podigavši slušalicu na drugom aparatu, takođe saslušao verbalnu tiraniju, a "lovac" u pošti registrovao je broj sa kog je poziv bio upućen; prikupljeni dokazi bili su dovoljni da se podnese tužba protiv Vlastimira Lazarova za krivično delo ugrožavanja sigurnosti, član 67 Krivičnog zakona Srbije, i to je prvi slučaj homofobije na srpskom Sudu.

"Vlastimir Lazarov mora da shvati da mu sin nije postao gej zbog mene, već da je sa mnom bio zato što je gej. Moraš prvo pred sobom da priznaš da si gej, a onda i svojoj porodici i okruženju. Većina homoseksualaca odlazi u gej diskoteke, ali se krije. Ja imam jako izraženi coming out, dok moj bivši nije otvoreni homoseksualac, i krije se, što je mene emotivno bolelo. Sam je zbog droge otišao u krivična dela i odbijam optužbe Vlastimira Lazarova da sam ja odgovoran za drogiranje njegovog sina", objašnjava za "Vreme" Dejan Nebrigić.

"Ne želim osvetu i ne bih podneo da neko zbog mene završi u zatvoru. Nije mi to nijednog trenutka bio cilj, niti da dobijem nekakvu odštetu. Želeo sam da izdejstvujem suđenje ne bi li dali podstrek drugima koji zbog svog seksualnog opredeljenja trpe strašne probleme i spram kojih ovaj koji sam ja doveo do suda izgleda benigno", kaže Nebrigić.

ZAKON: Prvo ročište u opštinskom sudu u Pančevu donelo je odlaganje suđenja na neodređeno vreme, zbog bolesti postupajućeg sudije Sultana Feratovića. Tuženi Vlastimir Lazarov pojavio se na ročištu, i Nebrigić kaže da je bio korektan. Kada jednom bude doneta, presuda će pokazati može li se računati na zaštitu prava gej populacije kroz institucije. Tek je 1994. godine u Krivičnom zakonu Srbije ukinuta odredba kojom se seksualni odnos dva odrasla muškarca tretira kako krivično delo za koje je predviđena kazna od jedne do pet godina zatvora. Ustav Republike Srbije nigde eksplicitno homoseksualcima ne garantuje jednaka građanska prava, lezbijke se čak nigde ni ne pominju; polni odnos heteroseksualaca dozvoljen je od 14. godine, homoseksualaca od 18 - u oba slučaja pod uslovom da je jedan partner punoletan. Najveća zakonska diskriminacija lezbijskih i gej parova jeste u oblasti porodičnog zakonodavstva, koje sankcioniše zaključenje bračne zajednice i usvajanje dece.

Zanimljivo je da su tvorci srpskog ustava u napomenama priređivača naveli da su svesni mogućnosti prigovora zbog neobuhvatanja prava "takozvane treće generacije", nabrajajući tu, među narkomanima, invalidima i drugima, i homoseksualce, ali za to i dali sledeće obrazloženje: "... Neka od tih prava još nisu realan problem ustavnog značaja u Srbiji, te da samo iz pomodarstva ne bi ni morala biti u njemu sadržana."