Kuća duhova - ponovo

Odgovor na tekst objavljen u časopisu "Vreme", 6. novembar 1999. godine

Muzej savremene umetnosti ne radi od 24. marta, a ne, kako je navedeno, od 27. aprila. Na podu ne leži već stoji u svom normalnom položaju Meštrovićeva skulptura UDOVICA. Skulpture ne leže pobacane, već su položene svojevremeno kako ne bi od bliskih eksplozija bile oštećene. Mnogo je bilo srušenih objekata u Srbiji u NATO agresiji. Na tom velikom spisku bio je i naš muzej. Naravno, meni je Muzej bio najpreči. Međutim, sanacija je počela tek posle potpisivanja ugovora između Ministarstva za kulturu i Direkcije za obnovu, 22. septembra 1999. godine.

Novinarka Sonja Ćirić se predstavila i zamolila da dođe kako bi dobila informacije šta se dešava u Muzeju. Nije bilo govora o intervjuu. Pročitavši tekst u nedeljniku VREME shvatio sam da je već unapred predviđen da bude intoniran kao kritički osvrt sa perfidnim lažima možda stručne Irine Subotić, koja svojom CRNOM RUPOM pokazuje sve moguće položaje svoje stručnosti, adekvatna je njenim idealima, njenoj želji da pokaže kako je (ona) završila škole, kako je umna i kvalifikovana za sve što je u bilo kakvoj vezi sa muzejima, umetnošću, otkupima itd.

GDE IRINA LAŽE: Gospođa Irina Subotić laže kad kaže: "Trkulja nema vizije o skupljanju dela, ni o programima, on ne poznaje ovo vreme, ne zna šta se dešava oko nas, ne kupuju se časopisi, nema razmene kataloga, dokumentacija se ne obrađuje, nastupila je velika promena, došli su novi umetnici, a postavka nije ažurirana."

Savet Muzeja razmatra predloge i usvaja programe.

U Muzeju se dela čuvaju maksimalno stručno, koliko nam je to omogućeno.

Dela se sakupljaju u dogovoru sa stručnim timom.

Dokumentacija se maksimalno stručno obrađuje. Više od dve trećine kataloških jedinica obrađeno je kompjuterski kad je Radislav Trkulja u Muzeju.

Razmena kataloga postoji u okviru sadašnje i bivše Jugoslavije i sa inostranstom, u šta se može uveriti svaki posetilac koji dođe u biblioteku Muzeja.

Pretplaćeni smo na određeni broj inostranih časopisa.

Moguće da je Irina Subotić jedino u pravu kad kaže za bivšeg direktora, slikara Miodraga Protića, kako ga je teško zameniti. Tačno. Irina Subotić ne zna da slika, ali posao čuvara (kustosa) uz određene uslove i pod posebnim nadzorom mogla bi da odrađuje. Sada su njena politika belosvetske dame, njen kredibilitet, njena stručnost okrenuti prema Muzeju savremene umetnosti i prema direktoru Radislavu Trkulji. Zašto je to tako? I. Subotić u svojoj karijeri nije uradila ništa pozitivno. Navodno je pratila likovnu savremenu scenu. Glupost. Pokušala je da nametne šta je savremena likovnost. Ali samo pokušala. Definitivno, ona barata podacima, informacijama, ali šta je to što nju predstavlja u toj kritičnosti, u toj sadašnjoj i budućoj muzeologiji, šta je njen životni posao? Moram da kažem - samo laži i izmišljotine. Što nije stala iza Protića, Veličkovića, Šejke pre četrdeset godina? I onda je bila nejasna, pravila prazne ali pametne tekstove, i verovatno i tada lagala i baratala lažnim podacima kao i sada.

Njen rad je njena katastrofa.

Kako smo već devet godina pod embargom, što podrazumeva niz nemogućnosti koje svi mi dobro znamo, pozivanje na prošla vremena je lepo ali bespredmetno. U ovom slučaju sve kritike i podmetnute neistine upućene su ne Muzeju, niti meni kao direktoru, i ne u dobroj volji i želji za kakvim god mogućim napretkom u kulturi, već meni kao predmetu običajnih čaršijskih ćaskanja u kojima sumanuti revanšizmi iz senke i neostvarenosti ne dozvoljavaju nezavisno i istinito stanje, već stvaraju još goru virtualnost i impliciraju političke pripadnosti i tamo gde ih nema, a u korist svoje nesposobnosti.

LAŽNI INTERVJU: NATO bombe napravile su da ličimo na kuću duhova. Po nekim izvorima, i sam Muzej je bio na spisku za bombardovanje. Zašto je u podnaslovu podmetnuta laž da je Meštrovićeva skulptura prevrnuta, Palavičinijeve skulpture leže prevrnute, neke fotografije nisu sklonjene, da li je zbog otpornije tehnike itd. Ako Sonja Ćirić, novinar vašeg lista, ne razlikuje ili nije htela da razlikuje šta su prevrnute a šta položene skulpture, iako je imala vrlo stručnog konsultanta, ja je molim da dođe u Muzej da joj još jednom objasnim o čemu se radi kako ne bi pravila dezinformacije u javnosti.

Cenjeni novinar jednom reči nije spomenuo da od mene traži intervju. Intervju je bio iskonstruisan, ja sam dobronamerno davao podatke o normalnim problemima koji Muzej još prate, nisam ni pretpostavila da se pravi jedan zluradi razgovor sa pratećim tekstom koji dopunjuje pogrešne namere.

PTICE: "... u taj prostor ulaze ptice mogu i životinje da uđu, da ne govorim o kiši i vetru... čula sam da je Trkulja tražio 40.000 DM od marketinga od Ceptera za saniranje zgrade..." Ako je naše društvo otvoreno, a naš muzej bombe otvorile, kako onda da ne uđu ptice i životinje. Gđa Irina Subotić nije bila među njima.

A ja sam čuo kako je Irina Subotić, kada joj je trebalo para, izašla na Stacione centrala u Milanu... ali samo sam čuo.

KATASTROFA: Bombardujte Bobur, ako ga srušite - neće raditi. Francuzi su u NATO-u i oni su bombardovali Muzej savremene umetnosti u Beogradu.

Stručni stav Irine Subotić: "... Šejkina izložba je bila lepa jer su lepi Šejkini radovi..."

Shvatate li kako je ovo jedna veoma stručna likovna kritika koja objašnjava slikarstvo Šejke na novi način, citiram, "lepi Šejkini radovi".

CRNA RUPA: Tu smo definitivno prešli na politiku i tu je pobrojana jedna ozbiljna lista ljudi sa svim vrlinama i manama, i pošto nam je očitala lekciju svi smo po funkcijama i redosledu strpani u tu njenu CRNU RUPU.

P.S. Moje političko opredeljenje je umetnost. Muzej savremene umetnosti služi promociji savremene žive umetnosti, i to je ispod svih kratkoročnih političkih aksioma. Zbog toga odgovaram na tekst KUĆA DUHOVA od 6. novembra 1999. godine.