Izbori u Makedoniji

Trajkovski u velikim papučama

Eventualni pokušaj VMRO-a da zaboravi na obećanja i izneveri zahteve albanskih lidera u Makedoniji vodiće automatski ka ozbiljnoj parlamentarnoj krizi, raspadu postojećih koalicija i novim izborima

Državna izborna komisija i posmatrači OEBS-a zaključili su prošlog ponedeljka da su upravo okončani predsednički izbori u Makedoniji protekli "uglavnom na zadovoljavajući način", čime je 43-godišnji Boris Trajkovski, kandidat vladajuće VMRO-DPMNE, i zvanično postao novi predsednik Makedonije. U drugom krugu predsedničkih izbora, u nedelju 14. novembra, Trajkovski (po obrazovanju pravnik, u mladosti i metodistički sveštenik) dobio je 592.118 glasova (52,9 odsto) dok se njegov protivkandidat iz opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije Tito Petkovski zaustavio na 514.735 glasova (45,9 odsto).

Dve nedelje ranije, u prvom izbornom krugu, Petkovski je ostvario ubedljivu i naizgled nedostižnu prednost od oko 120.000glasova, zbog čega su ga mnogi unapred videli kao naslednika Kire Gligorova, i zbog čega mnogi iz njegovog tabora sada sumnjaju u regularnost proteklih izbora.

U trenutku kada je postalo jasno ko će biti novi predsednik Makedonije, pobednik Boris Trajkovski je izjavio kako to nije samo njegova pobeda već i pobeda VMRO-a i odmah zatim obećao da će biti "predsednik svih građana Makedonije". Premijer Ljupčo Georgijevski je u istoj noći primetio kako je Makedonija dobila predsednika "po meri SAD i EU". Iz sedišta opozicionog SDSM-a stigla su istovremeno upozorenja da je pobeda Trajkovskog pre svega rezultat "skandaloznih falsifikata" u koprodukciji premijera Georgijevskog i lidera Demokratske partije Albanaca Arbena Džaferija. Njih dvojica su, prema ovim optužbama, režirali "nameštanje" izbornih rezultata i omogućili Trajkovskom da postane predsednik Makedonije na neregularan način.

OKUPLJANJA: Konačan izveštaj Državne izborne komisije, koja trenutno razmatra prigovore iz štaba poraženog predsedničkog kandidata, očekuje se u četvrtak 18. novembra. Istog dana u centru Skoplja ponovo će se okupiti pristalice Tita Petkovskog i odlučiti šta dalje - hoće li nastaviti svakodnevne proteste ispod prozora novog predsednika Makedonije, ili će možda samo još jednom ponoviti kako su "pokradeni" i istovremeno priznati da je Boris Trajkovski, ipak, naslednik Kire Gligorova. Na prvom protestnom okupljanju u ponedeljak uveče na centralnom skopskom trgu bilo je, prema agencijskim izveštajima, nekoliko desetina hiljada nezadovoljnih građana. Bivši premijer Makedonije i sadašnji lider opozicionog SDSM-a Branko Crvenkovski poručio je te večeri da je zbog izbora Trajkovskog "država Makedonija u velikoj opasnosti". Crvenkovski je pominjao i krađe i "fašistički scenario Georgijevskog i Džaferija", optužujući ih da će narod gubitkom države platiti cenu njihovih ambicija da Makedoniju "podele između Albanaca i Bugara". Nekadašnji premijer je na kraju konstatovao kako je na osnovu tajnog dogovora Georgijevskog i Džaferija "Zapadna Makedonija već proglašena šiptarskim protektoratom" gde je vlast praktično prešla u ruke "opasne mafijaške albanske strukture sa Džaferijem na čelu". Što se samih izbora tiče, Crvenkovski je tvrdio da je neregularno dodato 230.000 izbornih listića nepostojećih birača, da je pojedincima omogućeno da glasaju u ime čitave familije, da je kontrola glasanja bila onemogućena...

To da je Trajkovski postao predsednik Makedonije pre svega zahvaljujući glasovima Albanaca i posle političkog "dila" koalicionih partnera VMRO-a i DPA-a nije sporno. Ono što može biti sporno jeste koliko je izborni rezultat zaista posledica mutnih radnji i ujdurmi, kako tvrdi poražena strana. Činjenica je da je Trajkovski u prvom izbornom krugu ubedljivo poražen i da je najteže poraze doživeo upravo u tradicionalnim vmroovskim uporištima, Skoplju, Velesu i Štipu, i to od "prosrpski orijentisanog" Tita Petkovskog. Između dva izborna kruga nezadovoljni predsednik VMRO-a Ljupčo Georgijevski smenio je čak devet lokalnih čelnika stranke zbog izbornog fijaska. Upućeni tvrde da su u VMRO-u bili i prilično blizu odluke da bojkotuju drugi krug predsedničkih izbora i iznude nove izbore. U "čisto makedonskim sredinama" rezultati su i posle 14 dana ostali gotovo isti - Petkovski je ponovo dobio najviše glasova Makedonaca. Zapadna Makedonija, međutim, naseljena većinskim albanskim stanovništvom, gotovo stopostotno je glasala za Trajkovskog i donela mu pobedu. Prve analize pokazuju kako je sam Trajkovski u drugom krugu dobio više glasova Albanaca iz ovog dela Makedonije nego dva predsednička kandidata Albanca, koja su ispala iz izborne trke u prvom krugu. Ispalo je, takođe, da je odziv albanskog stanovništva iz ovog dela Makedonije bio neuporedivo veći u drugom krugu kada na listi nije bilo njihovih direktnih predstavnika. Za SDSM to je "krunski dokaz" neregularnosti, jer ispada da Albanci više vole Trajkovskog i VMRO (čiji je lider Ljupčo Georgijevski 1994. tvrdio kako su "Albanci najveći neprijatelji makedonskog naroda") nego sopstvene političke predstavnike.

CENA I NAPLATA: Iako najavljuju nove proteste i nepristajanje na ovakve izborne rezultate, socijaldemokrate će najverovatnije da se pomire s tim da se od 19. novembra (za kada je predviđena primopredaja dužnosti) novi predsednik Makedonije zove Boris Trajkovski. U ovoj partiji koju često optužuju za navodno prosrpsku orijentaciju (uoči drugog kruga lider DPA-a Arben Džaferi je, na primer, tvrdio kako eventualna "pobeda Tita Petkovskog vodi Makedoniju na Dedinje") dobro znaju koliko je u ovoj mladoj i po mnogo osnova ranjivoj državi opasno deliti glasove birača na "manje i više makedonske", odnosno na makedonske i albanske. Neki od lidera ove stranke zato uporno ističu kako nije sporno to što je većina Albanaca glasala za Trajkovskog, ali je sporno što se mnogi od njih navodno uopšte nisu ni pojavili na biralištima već je to učinio neko drugi u njihovo ime. Istovremeno, nastavak svakodnevnih protesta na ulicama Skoplja mogao bi automatski da provocira i kontramitinge Albanaca na ulicama Tetova i prelazak tzv. crvene linije koju je u Makedoniji uvek lako nagaziti. Socijaldemokratama ne ide na ruku izgleda ni to što se Vašingtonu i Briselu Trajkovski kao predsednik dopada više nego predsednik iz redova opozicije. Samim tim manje su i šanse da međunarodni posmatrači uvaže eventualne izborne neregularnosti. SDSM-u zato najverovatnije predstoji da sačeka trenutak kada će Arben Džaferi od VMRO-a pokušati konkretno da naplati podršku koju je albansko biračko telo ovoga puta dalo Trajkovskom. Cena ne može biti mala i naplata bi mogla doći veoma brzo. U tu cenu ući će najverovatnije i mnogo više od priznavanja tzv. Tetovskog univerziteta. Eventualni pokušaj VMRO-a da zaboravi na obećanja i izneveri zahteve albanskih lidera u Makedoniji vodiće automatski ka ozbiljnoj parlamentarnoj krizi, raspadu postojećih koalicija i novim izborima.

Prošlonedeljno odmeravanje snaga između Trajkovskog i Petkovskog predstavljalo je ujedno i izbor između dve potpuno različite državno-političke opcije, i zato je ishod tih izbora s velikom pažnjom iščekivan i u makedonskom susedstvu i šire. Sofija, Tirana i Priština prezadovoljne su ovakvim ishodom, Atini nije baš sasvim svejedno, dok je Beograd priželjkivao Tita na čelu Makedonije. Raduju se naravno i u dalekom Tajpehu, jer je kandidat Petkovski pretio da će, ako pobedi, ponovo uspostaviti diplomatske odnose sa Kinom. Osim po repovima i senkama koje ostaju iza njih, protekli predsednički izbori u Skoplju zanimljivi su i po tome što su predstavljali sudar "rezervnih igrača". Neslužbeni favoriti Vasil Tupurkovski i Stojan Andov otpali su još u prvom izbornom krugu jer iza sebe nisu imali dovoljno snažne političke partije. Dve svakako najsnažnije političke ličnosti u Makedoniji danas, bivši i sadašnji premijeri Branko Crvenkovski i Ljupčo Georgijevski, još su premlade da bi po makedonskom ustavu mogle da se kandiduju za mesto predsednika (obojica imaju manje od 40 godina, što je ustavni limit).

Politički protivnici premijera Georgijevskog tvrde, inače, da je on lično izgurao Trajkovskog do predsedničkog kabineta kako bi mu ovaj dojučerašnji pomoćnik ministra inostranih poslova navodno čuvao predsedničku fotelju u narednih pet godina. Za balkanske i makedonske političke prilike i standarde pet godina je izuzetno dug period, pogotovo posle izbora iza kojih ostaju određene sumnje i rastu političke napetosti. Ipak, ono što je sasvim sigurno jeste da će 19. novembra Boris Trajkovski ispred predsedničkog kabineta naići na za njega prevelike papuče koje su do sada pripadale predsedniku Kiri Gligorovu. Ustav Makedonije ne daje baš velika ovlašćenja predsedniku, ali je Gligorov, kao prvi predsednik samostalne makedonske države, ovoj funkciji davao specifičnu državničku težinu. U danima kada se vodila teška diplomatska bitka za međunarodno priznanje Makedonije Gligorovu je, prećutnim konsenzusom ondašnjih političkih snaga, omogućeno da dobaci neuporedivo dalje nego što će bilo ko od njegovih naslednika sa istim "opisom radnog mesta" ikada.