Grčka i Klintonova poseta

Emocije i interes

Tajming posete je ovoga puta bio vrlo loš, jer je ona bila planirana za 13-15. novembar, u vreme obeležavanja godišnjice krvavo ugušene studentske pobune protiv hunte

Noć uoči objavljivanja odluke da se poseta predsednika SAD Bila Klintona odlaže, na minijaturnom trgu na centralnom bulevaru Vasilis Konstantinu ponovo je postavljen spomenik američkom predsedniku Hariju Trumanu. Oboren sedam meseci ranije tokom antiameričkih demonstracija zbog bombardovanja SRJ, kip 33. predsednika, upamćenog po intervencionističkoj politici, Maršalovom planu, bombardovanju Hirošime i Nagasakija, ponovo je "stao" na noge da bi dočekao sadašnjeg?

Ali, diskretan gest dobre volje domaćina nije bio dovoljan da se izglade svi nesporazumi i konflikti zbog Klintonove posete, koliko između Grčke i SAD, toliko i u samoj zemlji. Spomenik Trumanu je, na tada još praznom placu u centru grada, svojevremeno svečano postavio Konstantin Karamanlis. U vreme kada su ožiljci građanskog rata, koji su izgubili komunisti, još bili sasvim sveži, nesrećno izabran dan postavljanja spomenika zaštitniku pobedničke grčke desnice kao da je predodredio njegovu buduću sudbinu. Kao prst u oko svima koji su tog 29. maja 1963. na sahrani ubijenog levičarskog poslanika Grigorisa Lambrakisa osećali da rat nije završen, Karamanlis je na svečanosti otkrivanja spomenika govorio o "nacionalno neoprostivom grehu onih koji ohrabruju one koji žele propast nacije". Nikome nije trebalo posebno objašnjavati da misli na komuniste i njihove simpatizere. Tako je spomenik Trumanu zakoračio u svoj "grčki život" kao simbol zadugo najdubljeg, i još uvek neizlečenog razdora - tada zbog rata između levice i desnice, a kasnije zbog novih pojava i novih pitanja. Delo američkog skulptora Feliksa de Veldona nije dočekalo ni sedam godina na nogama, kada je oštećeno u eksploziji novembra 1970, za vreme vojne hunte (1967- 1974), koju su podržavale SAD. Februara sledeće godine u novoj podmetnutoj eksploziji poginuo je policajac koji ga je čuvao, da bi se stvari unekoliko smirile do 1986, pošto je hunta uveliko pala, a široki levi front sa Andreasom Papandreuom na čelu došao na vlast (1981). Upražnjeno mesto levice, koja je došla na vlast, zauzele su nove "revolucionarne" organizacije, ili čak "anarhističke", a povod za novo rušenje Trumana bio je dolazak američkog državnog sekretara Džordža Šulca. Spomenik je potom sklonjen na "sigurno mesto", a gradska vlada je odlučila da ga ne vraća na trg, što je bila velika uvreda za iseljenike - darodavce. U pokušaju nalaženja kompromisa, gradonačelnik Atine je u intervjuu "Njujork tajmsu" predložio da se pošalje neka politicki podobnija statua - npr. Abrahama Linkolna. Njegov njujorški kolega je imao i kontrapredlog - što se njega tiče, poručio je, Trumanova statua može da ide i u Obalu Slonovače! Truman se ipak vratio na svoje postolje, ali tu nisu završene njegove muke. Još jednom je pretrpeo podmetnutu eksploziju, kupanje u crvenoj boji 1987, da bi broj pripadnika njegovog obezbeđenja u jednom trenutku porastao na - 60, plus osmatračnica na jednoj od susednih terasa! I sve to uzalud, pošto su mu antiamerički demonstranti proletos prepilili noge i još jednom ga srušili. Niko od tada Trumana nije pominjao, sve dok se neprimetno, usred noći, nije vratio na svoje mesto da dočeka Klintona.

NEDOSTATAK LIDERSKOG NERVA: Tajming posete je ovoga puta bio vrlo loš, jer je ona - uprkos grčkom upozorenju - bila planirana za 13-15. novembar, u vreme kada svake godine počinje trodnevno obeležavanje godišnjice krvavo ugušene studentske pobune protiv hunte (1973), čija je kulminacija 17. novembra praćena masovnim protestnim maršem do američke ambasade, neredima u centru grada i na Politehnici, čestim tučama, suzavcem i masovnim hapšenjem. Obeležavanje godišnjice "Politehnike" institucija je samo po sebi i vlada je verovatno ocenila da ne može tek tako da zabrani ni demonstracije, niti tradcionalni antiamerički marš tim povodom. Ono što je mogla, i zamera joj se što nije učinila, bilo je da ograniči najavljene demonstracije protiv Klintona na delove grada u kojima ne bi ugrožavale posetu, spoljnu politiku i interese Grčke u zapadnim savezima koje, i ovako i onako, na političkom nivou niko ozbiljno ne osporava. Mnogi komentator je zažalio za vremenima majstora demagogije Andreasa Papandreua, koji je sam organizovao najmasovnije antiameričke demonstracije, dok je unapred završavao prekoatlantske poslove, ili Konstantina Micotakisa, koji se ne bi ustezao da možda cinično, ali jasno, kaže da posete mora biti radi interesa zemlje, i da tako i bude. Premijer Kostas Simitis je tako dobio još jednu "recku" zbog nedostatka liderskog nerva i nesposobnosti za čista rešenja, koja je toliko obećavao. Uprkos prvobitnoj odluci Kabineta da se demonstracije ograniče sam premijer je nekoliko dana kasnije najavio da će dopustiti marš sve do američke ambasade, da bi ga zatim okolnosti primorale da još jednom promeni odluku. Jer, Vašington je zapretio čak i otkazivanjem posete, pozivajući se na bezbednosne razloge.

Klinton je od prošlog vikenda u poseti Ankari i na samitu OEBS-a u Istanbulu, i bilo bi vrlo nezgodno da zaobiđe Grčku u svojoj turneji po regionu koja uključuje i Italiju, Bugarsku, Makedoniju i Kosovo.

SUŠTINA PO STRANI: U celoj konfuziji oko procedure i dva puta promenjenog datuma posete, njena suština - ako je uopšte ima - ostala je po strani. Sve je jasnije da se radi o borbi za utiske, potrebne u periodu koji je predizborni i za SAD i za Grčku: samom Klintonu za kraj mandata, njegovoj supruzi za eventualni početak, a grčkoj vladi da se manje od šest meseci pred izbore sa "najvišeg mesta" prizna njena prestižna uloga u regionu. Grad su u međuvremenu preplavile hiljade američkih agenata koji postavljaju opremu i mere obezbeđenja, proveravaju čak i palate premijera i predsednika, u neke hotele se već danima ulazi samo kroz policijski lavirint, pored kamera i detektora i posle temeljnog pretresa. Ne zna se tačno šta se dešava na nebu, ali množe se pritužbe o povezanosti mera uoči Klintonovog dolaska i "snega" na TV slici, šumova na radiju, daljinskim upravljačima i bežičnim telefonima koji ne rade, otežanih telefonskih veza kao i povezivanja sa Internetom. Paranoja ili ne, oni koji su zadržali više smisla za humor mogli su se prošlog vikenda, na dan otkazane Klintonove posete, nasmejati naslovnoj stranici "Elefterotipije" u boji i kratkom stripu "Cezar u zemlji Simitiksa" u sjajnoj izradi Dušana Reljića.