Kamen za pod srce ili Enciklopedija mrtvih

Pade mi kamen sa srca: Srbija je sa Kosova uspela da spase katastarske i matične knjige i sva dokumenta.

Što će reći da su iz državnih ruku ispušteni samo teritorija i preostalo nealbansko stanovništvo. Ono što je najvažnije, ono što se mora imati crno na belo, nije palo u ruke neprijatelja; u trezorima Palate pravde pohranjena su dokumenta na osnovu kojih se može rekonstruisati čitavo Kosovo, akata i knjiga ima toliko da se na osnovu njih može stvoriti novo, još starije, još legendarnije Kosovo: katastarske knjige tako su pedatno vođene, i sve do jedne su spasene, da će pred našim očima moći da oživi svaki srpski vinograd, videće se svaki blagosloveni čokot sa kojeg su naši brali goržđe i pravili od njega pričesno vino, naši geometri na osnovu katastarskih knjiga napraviće mapu - ako treba i u razmeri 1:1! - na kojoj će se videti svaka međa, svaki bunar; na džinovskoj maketi kakvu svet još nije video, a koju će naši graditelji pod upravljenjijem druga Mrke izgraditi (umalo ne rekoh: obnoviti) kudikamo pre obećanog roka, u prirodnoj veličini i dubini pojaviće se manastiri i rudnici, na osnovu katastarskih knjiga i matičnih knjiga umrlih u našim sudovima vodiće se ostavinske rasprave, zemlja i kuće biće nasleđivane shodno zakonu, bez obzira na to što nam se sama teritorija pomalo izmakla skupa sa imovinom i pripadajućim što pravnim što fizičkim licima. Groblja koja su u stvarnosti razorena, oskrnavljena i izbombardovana ovde će se pojaviti u svečanoj, spokojnoj tišini, umesto pustoši i novembarskog sutona u katastarskim knjigama biće uvek sunčano i uvek nedeljno, pravo srpsko poslepodne; zahvaljujući tome što su spasena sva dokumenta moći će da se vidi svaka kosovska livada i svaka srpska njiva, ucrtana biće svaka kuća iz koje su vlasnici i ukućani morali da pobegnu, a naročitim znacima (prava šubara sa pravom kokardom i barjakom formata A-4) biće obeležena sveta mesta tj. prostorije Srpske radikalne stranke na Kosovu: to su, tako je obećao doktor Šešelj, mesta na koja tuđinska gojzerica neće nikad kročiti; svaki učenik će već od idućeg polugodišta znati da nabroji oaze srpstva, areale pod zaštitom Srpske radikalne stranke.

Blagovest o spasenim katastarskim i matičnim knjigama ("i svim dokumenatima") doneo je lično ministar srpske pravde Dragoljub Janković. Ministar je svojevremeno izjavio da pravni sistem na Kosovu unatoč izvesnoj izmeštenosti divno funkcioniše. Sad može da bude samo još bolje kad su matične knjige i sva dokumenta na sigurnom.

U izvesnoj hitnji pokupili smo možda i dokumenta o Srbima koji su još na svetoj zemlji, ali su oni kao i uvek dobrodošli u Beograd. Naravno ako ne krenu opet traktorima i sa kompletnom familijom, u kojem slučaju bismo negde kod Bubanj-potoka morali još jedared da ih odgovorimo od dolaska; ako dakle nekome ustreba neki dokumenat, neko hoće da se ženi, da se upiše na fakultet, da zavešta imanje i sl., neka kulturno sedne u voz: uz odgovarajuću taksu ovde će dobiti overen izvod iz matične knjige rođenih, venčanih, razvedenih, umrlih, ubijenih, šta god mu srce poželi; jedna smo od retkih zemalja koja ima matične knjige nestalih, raseljenih, izbeglih. Jer, ministar Janković je kazao: "Zauvek je zabeleženo ko je i gde živeo na Kosovu!" Time su i savremeni kosovski Srbi prevedeni u mit: oni koji nisu otišli u carstvo nebesko našli su se u carstvu dokumenata. Svaki Srbin ima pravo na ličnu kartu, a u ličnoj karti uspomenu ne samo na datum nego i na mesto rođenja, makar u tom mestu sada bilo zgarište, karaula ili štab vojske koja nije naša.

Sa izvesnom postiđenošću prisećam se onoga što je ministar Janković pre desetak dana govorio svojim kolegama koje su štrajkovale. G. Janković im je najpre skrenuo pažnju da je on jedan od malobrojnih ministara koji životare primajući žalosnu ministarsku platu, reče da imamo svega tri takva nevoljnika, članovi vlade a nemaju nikakvo preduzeće da njime rukovode niti neki univerzitet da na njemu predaju.

Tom prilikom ministar Janković glasno se upitao šta njemu treba da svako malo putuje na Kosovo, vrlo često i prehlađen ili sa stomačnim tegobama, zbog čega bi, tako je ministar lamentirao pred nezasitim i nezahvalnim kolegama, on svoju gripoznu glavu jednom sedmično stavljao u torbu i kijao u tu istu torbu...

Nisam baš sve dobro bio upamtio, tada me je sve to iritiralo, a iritiralo me je zato što nisam znao u kakvu misiju ministar ide; priznajem da sam na njega gledao kao na dužnosnika koji se upravo dačićevski popravio, sad shvatam da je oblačio pancir-košulju ipod koje su bile matične knjige i sva dokumenta.

Da se tako postupilo i sa Kninskom krajinom gde bi nam bio kraj, ili da su iz bivše SFRJ bile spasene matične knjige i sva druga dokumenta; Krajina bi bila srpska, ništa manje nego danas Kosovo, a svim danas uveliko otcepljenim i uzoholjenim republikama bilo bi rečeno: prvo ćete za sve što u katastru slovi za srpsko da platite više nego pravičnu naknadu, onda ćete da zaboravite sva mesta na kojima je ma i jedan srpski grob; najmanje sto pedeset kilometara unakolo teritorija mora biti srpska (radi odlaska na Zadušnice i sl.), na toj teritoriji se mora vijoriti srpski barjak i pisati ćirilicom, onda ćete pod zaštitu Republike Srbije da stavite sve kuće u kojima je rođeno neko Srpče (o čemu vam uredno dostavljamo izvod iz matične knjige rođenih), pa ćete nam ustupiti škole u kojima su učiteljevali Srbi, pa sva naselja u kojima je prema katastru bila podignuta pravoslavna bogomolja, sva mesta u kojima su vojsku služili regruti srpske nacionalnosti da se pripoje Srbiji, a restlovi su vam na raspolaganju za krojenje država kakve želite...