Dani "VideoMedeje" u Novom Sadu

Nije čudno što je četvrti međunarodni video samit "VideoMedeja", koji se prošle nedelje od 3. do 5. decembra odvijao u Novom Sadu, bavio ponajviše pitanjem opstanka, pod geslom "Preživimo zajedno u svetu video stvarnosti"; nije ni čudno što se sve odvijalo u Novom Sadu. Ne samo zbog razrušenih mostova, u šta smo poverovali tek kada nas je o tome izvestila slika sa ekrana; pa zar nije Novi Sad poznat po svojoj decenijskoj tradiciji bavljenja tzv. novim umetničkim praksama, od performansa, konceptualne umetnosti, do video arta, pa još tamo od osamdesetih kada je na novosadskoj Akademiji umetnosti postojao i predmet Intermedijalna istraživanja sa posebnom sekcijom za sektor video arta i Vizuelnim studiom (setimo se samo nekih od umetnika koji su uspeli da steknu renome i na evropskoj sceni: Bogdanka Poznanović, Marina Abramović, Ivo Deković, Lina Busov...)? Da i ne govorimo o dugogodišnjoj tradiciji eksperimentalnog i kratkometražnog filma sa autorima kakvi su Želimir Žilnik, Karpo Godina ili Zoran Maširević...

U toku tri novosadska video dana - idealni uslovi koje obezbeđuju dani vikenda - prepuna sala Kulturnog centra Novog Sada, u kojoj su se odvijale glavne projekcije, bila je dokaz opravdanosti održavanja ovog jedinog jugoslovenskog video festivala sa akcentom na ženama-autorima i ženskim poetikama. Osnovni festivalski fokus - predstavljanje novih video radova, video instalacija i srodnih formi - je zadržan, a posebno je insistirano, svesno, na potenciranju forme performansa. U nizu od više od stotinu prikazanih radova, možemo navesti, gotovo metodom slučajnih uzoraka jer smo prisustvovali, po kvalitetu vrednoj i probranoj selekciji, retrospektivu Zlatne sfinge '98 (rad Nine Cegledi), prezentaciju video radova umetnica iz Kanade, performanse Nataše Teofilović i Ruskinja Olge Jegorove i Natalije Peršine Jakimanskaje, video instalacije Katarine Karusos iz Grčke i Lorne Stjuart iz Velike Britanije, CD Rom prezentacije Stivena Kovača iz Kanade, Suzan Trajster sa Novog Zelanda...

Duh sedamdesetih i negdašnje scene imenovane kao "Nova umetnička praksa" na pravi način su oživele dve sjajne autorske ličnosti, konceptualne umetnice Milica Mrđa-Kuzmanov i Katalin Ladik. Mrđa-Kuzmanov je na ovom festivalu promovisala film "Amarisima", posvećen Katalin Ladik i godinama kada su na novosadskoj sceni delovale grupe "Kod" i "E", a Ladik je svojim prisustvom oživela duh koji je ostao zapamćen, rekao bih i neprevaziđen, bar kada je u pitanju konceptualna, multimedijalna umetnost kod nas.

Žiri u sastavu Darka Radosavljević, predsednik, Sava Stepanov i Andrej Tišma jednoglasno je doneo odluku o nagradama Četvrtog međunarodnog video samita "VideoMedeja" koji je bio takmičarskog karaktera; Zlatna sfinga za opus godine dodeljena je Dragani Žarevac, Nagrada "Bogdanka Poznanović" kao najboljem mladom autoru Biljani Klarić za rad "Jovanov život", a tri ravnopravne nagrade Plakete "VideoMedeje" dodeljene su Vesni Vesić za rad "Umij me i biću belja od snega", Olgi Jegotovoj i Nataliji Peršini Jakimovski za video performans "Bele", kao i selekciji video arta "Ata Center For Contemporay Art" iz Bugarske.

Zahvaljujući jedinom jugoslovenskom video festivalu, ideja do koje smo stigli u surovoj video stvarnosti kompjuterskog (sic!) rata, i koja bi se mogla sažeti u maksimu "Noćas sam bacio video kroz prozor", mogla bi da metamorfozira u drugu, pogodniju - "Video, video, a ne zvona i praporci" (a kamoli prangije)!