Bura u Sijetlu

Uloga ra�i�a u svetskoj trgovini

Ono �to je �okiralo javnost bio je kontrast izme�u mirnih demonstranata i do zuba naoru�anih policajaca, opremljenih �lemovima, �titovima i gas maskama, tako da su pre li�ili na ro�ake Robokapa

Masovne demonstracije u Sijetlu pred samit Svetske trgovinske organizacije (STO) pro�le nedelje i brutalna intervencija policije bili su u �i�i svetske pa�nje manje zbog toga �to su usled nereda svetski zvani�nici, uklju�uju�i i generalnog sekretara UN-a Kofija Anana i dr�avnog sekretara SAD Madlen Olbrajt, bili zato�eni u hotelu i �to je otvaranje Samita bilo odlo�eno. Medijsku senzaciju nije u�inila ve�om ni �injenica da je tokom "Bitke za Sietl" (Battle in Seattle), kako je doga�aj nazvan, po prvi put od Drugog svetskog rata u nekom ameri�kom gradu uveden policijski �as. Ova mera je tokom rata va�ila za Japance nastanjene u SAD.

Za raspad sistema i divljanje u Sijetlu "najzaslu�nija" je sudbina morskih kornja�a, ali ne treba potceniti ni ulogu retke vrste leptira na globalne ekonomske tokove. Demonstracije su, naime, pokazale da sa prestankom hladnog rata ne samo da nisu nestale sve ideolo�ke razmirice, ve� su na povr�inu izbili sukobi izme�u principa unutar jedne ideologije - liberalizma. Naime, principi slobodne trgovine i po�tovanja ljudskih prava, stubovi savremene liberalne demokratije, �esto se ukr�taju i u suprotnosti su jedni sa drugim, �to naro�ito izlazi na videlo u poku�ajima da se uredi svet koji se rapidno globalizuje. U ovu poshladnoratovsku zamku prvi je uleteo Bil Klinton koji je svojevremeno produ�io status Kine kao najpovla��enije nacije, uprkos stra�nim pritiscima doma�eg javnog mnjenja da Kinu ekonomski izoluje zbog te�kih povreda ljudskih prava. Na sli�an otpor Klintonova administracija nai�la je i tokom nedavno zavr�enih pregovora sa Kinom, kada su SAD odlu�ile da podr�e kandidaturu Kine u STO, a da za uzvrat dobiju trgovinske olak�ice i pristup najve�em svetskom tr�i�tu. Prethodni protesti i ratovi razli�itih lobija po �estini se, me�utim, ne mogu meriti sa onim �to se prethodne nedelje doga�alo u Sijetlu.

BEZ MEHANIZAMA: Verovatno ste se ve� zapitali kakve veze imaju gorepomenute kornja�e i leptiri sa sukobom principa globalne tr�i�ne ekonomije i gra�anskim slobodama i pravima. Ali, da je veza o�igledna, demonstracije verovatno ne bi ni krenule tako nepredvi�enim tokom. Zato su se vi�e desetina hiljada demonstranata pro�le nedelje svojski potrudili da stvar u�ine jasnijom: jedna od lekcija bila je i ta da su stanovnici zapadnih zemalja, na primer, prinu�eni da jedu ra�i�e iz uvoza uprkos tome �to znaju da prilikom njihovog ulova strada i veliki broj danas ugro�ene vrste morskih kornja�a. Gra�anin sa razvijenom sve��u o ekologiji mo�e iz li�nog protesta da bojkotuje uvezene ra�i�e i da se odrekne ukusnog delikatesa. Ali, takva osoba nemo�na je da spre�i svoju vladu da uvozi po kornja�e "genocidni" delikates, jer �e je u tome onemogu�iti o�tre sankcije STO-a. S druge strane, STO nema mehanizme da privoli zemlje izvoznike ovog delikatesa da promene na�in ribarenja, jer bi zamena sada�njih mre�a onima iz kojih bi kornja�e mogle da se spasu, ukoliko u njih zapadnu, iziskivala ogromna ulaganja. To bi pove�alo cenu ra�i�a na svetskom tr�i�tu, zbog �ega ovaj proizvod ne bi vi�e bio konkurentan, odre�ena zemlja izgubila bi zna�ajan izvoz prihoda. �to se leptira ti�e, stvar je malo zamr�enija, ali je otkriveno da je izvesna sorta p�enice, koja se uzgaja pomo�u genetskog in�enjeringa, dovela na rub propasti retku vrstu leptira (monarh), jer je utvr�eno da nova sorta lo�e uti�e na njihovo zdravlje. No, pouka vezana za konkretnu vrstu leptira najbolje �e se shvatiti u svetlu drevne kineske poslovice koja, iako datira iz vremena kada se nije ni sanjalo kakve je sve muke globalizacija u stanju da proizvede, ima izvesni proro�ki kvalitet: treptaj krila leptira na jednom kontinentu mo�e izazvati uragan na drugom kraju sveta. Ako se, povrh svega, u vidu ima �injenica da igra�ke i odevni predmeti izra�eni rukama de�ice �esto upregnute u prislini rad nesmetano dolaze do kupaca u onim zemljama u kojima se i za manja kr�enja ljudskih prava ide u zatvor, onda je lak�e razumeti za�to su demonstracije u Sijetlu bile tolko silovite. Ono �to �udi, me�utim, jeste za�to je policija bila toliko nepripremljena kada su razli�ite grupe za ljudska prava, sindikati i nevladine organizacije mesecima pre samita najavljivali svoje namere. Brojni Internet sajtovi bili su ukra�eni mapama grada Sijetla sa ozna�enim ulicama koje su demonstranti nameravali da zaposednu i na taj na�in spre�e odr�avanje samita. Ono �to je �okiralo javnost bio je, me�utim, kontrast izme�u mirnih demonstranata i do zuba naoru�anih policajaca, opremljenih �lemovima, �titovima i gas maskama, tako da su pre li�ili na ro�ake Robokapa.

STANARI PLANETE: Na dan po�etka Samita preko 25.000 mirnih demonstranata uputilo se ka stadionu gde je trajao miting sindikata. Prolaze�i pored tr�nog centra u srcu grada, uzvikivali su parole: "Mi smo stanovnici planete Zemlje!", "Spre�imo prislini rad u zemljama Tre�eg sveta". Nevolje su nastale kada im se pridru�ila grupa anarhista poznata pod imenom Black block (Crni blok) �iji su se pripadnici, obu�eni u crno i sa maskama na licima, zaleteli na radnje firmi Gap, svetski �uvenog proizvo�a�a konfekcije i jo� poznatijeg proizvo�a�a patika marke Nike. Razlog �to su ove kompanije bile meta napada je �to, navodno, obe koriste jeftinu radnu snagu pa i decu u zemljama Azije za proizvodnju skupih artikala. Na udaru se na�la i najve�i svetski proizvo�a� igra�aka FAO Schwarz iz istih razloga. Demonstranti su poku�ali da uti�u na nasilnike uzvikuju�i: "Sramota", "Ne �elimo nasilje", ali je grupica bila van kontrole. Nad gradom su ubrzo po�eli da kru�e helikopteri, a na ulice ve� prekrivene sr�om slile su se interventne brigade. Umesto da krenu da hapse omladinu, policija je upotrebila suzavac a, po tvrdnjama svedoka, i gumene metke. Suze izazvane suzavcem morao je da obri�e delegat iz Ju�noafri�ke Republike Henk Kemfer, koji je imao prilike da se priseti domovine i dana kada je u�estvovao u demonstracijama protiv aparthejda.

Na ulicama je zavladao haos koji se nastavio i u sredu kada su slike policajaca koji za noge vuku demonstrante i ubacuju ih u marice obi�le svet. Prethodnog popodneva gradona�elnik Sijetla, jednog od najbogatijih gradova u SAD, Pol �el zatra�io je pomo� od Nacionalne garde. Uveden je i policijski �as, �to je demonstrante dodatno iznerviralo i jo� �vr��e ubedilo da sa protestima nastave i sutradan kada se o�ekivao dolazak Bila Klintona. Ameri�ki predsednik sproveden je u blindiranom automobilu do hotela, ali te�ko da je mogao da prepozna Sijetl. Radnje u centru grada ve� su bile polupane, i njegovo vozilo kretalo se po debelom sloju sr�e.

No, rat se nije odvijao samo na ulicama Sijetla. Sukobi su besneli i tokom samog skupa �iji je po�etak odgo�en za dan. Naime, 135 zemalja �lanica STO-a do kompromisa dolaze mukotrpnim pregovorima koji umeju da potraju i godinama. U ovim sukobima najve�e razlike pokazuju se izme�u tzv. razvijenog Severa i siroma�nog Juga, ali nesuglasica, kada je o svetskoj trgovini re�, ne manjka ni me�u vladama razvijenih zemalja. Nedavno je, tako, STO arbitrirao povodom "carinskog rata" izme�u SAD i EU, jer su �lanice EU-a odbile da iz SAD uvoze hormonima tretiranu govedinu. Za uzvrat su SAD podigle tarife za uvoz delikatesa iz zemalja EU-a. STO je presudio u korist SAD, kao �to je u prethodnom sukobu oko uvoza banana presudio u korist EU-a.

UMESTO SMIRIVANJA - RASPLAMSAVANJE: Potaknut neredima i zahtevima sindakata i organizacija za za�titu ljudskih prava, Klinton je poku�ao da smiri situaciju zalaganjem za uva�avanjem brige za o�uvanje �ivotne okoline i po�tovanje ljudskih prava i radnih uslova. Tako�e, obe�ao je da �e i ameri�ki gra�ani od sada imati vi�e uticaja na odluke STO-a. "Ukoliko STO o�ekuje da dobije javnu podr�ku principima za koje se zala�e, javnost mora da ima pristup i uzme u�e��e u pregovorima." Klinton je dodao da STO mora da uvede sankcije prema zemljama koje kr�e osnovna ljudska prava i naru�avaju ekolo�ku ravnote�u. Ove re�i, koje je trebalo da smire napetost kod ku�e, rasplamsale su sukob me�u delegatima u STO-u iz nerazvijenih zemalja. Zemlje sa jeftinom radnom snagom, �ije interese najglasnije zastupaju Indija, Egipat i Brazil, do�ekale su Klintonovu izjavu na no�, jer je jeftina radna snaga njihov izvozni adut. Tajlandski ministar trgovine Supa�ai Panit�pakdi, koji treba da preuzme mesto predsedavaju�eg u STO-u 2002, upozorio je da, ukoliko Klinton bude insistirao na svom obe�anju, zemlje u razvoju mogu da istupe iz pregovora tokom naredne runde. Re�ju, predstavnici zemalja u razvoju jedinstveni su bili u stavu da Klintonove re�i nisu ni�ta drugo do poku�aj ja�anja protekcionisti�ke ekonomske politike u sopstvenoj zemlji, umotane u slatkore�ivu retoriku o demokratiji. Da bi se izvele privredne reforme u zemljama tre�eg sveta koje bi zadovoljile moderne standarde proizvodnje, neophodna su velika ulaganja ili krediti iz programa Svetske banke. Uprkos tome �to Svetska banka ima fondove namenjene upravo osavremenjavanju privreda zemalja u razvoju i podizanju standarda, ova sredstva nisu ni izbliza dovoljna da bi se preko no�i anulirale razlike izme�u razvijenih i nerzavijenih. Ovaj proces dodatno ote�avaju interesi multinacionalnih korporacija koje obr�u astronomske profite upravo koriste�i jeftinu sirovinu i radnu snagu nerazvijenih zemalja, pa makar to bile i diktatutre, poput Burme, na primer. �ta je onda postignuto na samitu u Sijetlu, �ime bi mogla da se kompenzuje �teta u�injena tokom demonstracija? Ne naro�ito mnogo, jer je na samitu samo odlu�eno �ta �e biti predmet pregovora u slede�oj rundi. Na dnevnom redu �e se na�i zahtev SAD i EU-a da Japan smanji subvencije poljoprivrednim proizvodima i na taj na�in omogu�i konkurentnost ameri�ke i evropske prehrambene robe. Japan i Brazil zahteva�e od SAD da ukinu damping na �elik i omogu�e prodor njihovog �elika na ameri�ko tr�i�te. A SAD i EU zatra�i�e od siroma�nijih zemalja da po�tuju autorska prava i suprotstave se pirateriji softvera, filmova i muzi�kih izdanja. Na drugoj strani, u Sijetlu je iza nereda podvu�ena crta o �teti: tri miliona USD direktne materijalne �tete i oko 10 miliona gubitaka, jer su se neredi dogodili u jeku bo�i�ne potro�a�ke groznice. Ali, tu cenu Sijetl mo�e sebi da dozvoli. Samo od izvoza ovaj grad je pro�le godine inkasirao preko 34 milijarde ameri�kih dolara. Zato �e demonstrantima i protivnicima STO-a biti te�ko da proglase pobedu, uprkos tome �to su zamalo onemogu�ili rad samita. U borbi protiv globalizacije, ovo je pre dobijena bitka nego rat.

�ta je Svetska trgovinska organizacija

Svjetska trgovinska organizacija (World trade organisation) je pravni i institucionalni osnov multilateralnog trgovinskog sistema. Ona predvi�a osnovne ugovorne obaveze kojima se utvr�uje kako vlade treba da formuli�u i primenjuju doma�u regulativu u oblasti trgovine. STO je, istovremeno, i mjesto gdje se razvijaju trgovinski odnosi me�u zemljama zajedni�kom debatom, pregovorima i rje�avanjem sporova.

STO je osnovana 1. januara 1995. godine. Vlade su okon�ale pregovore Urugvajske runde 15. decembra 1993. godine i ministri su dali politi�ku podr�ku ostvarenim rezultatima potpisivanjem Finalnog akta na sastanku u Marake�u, Maroko, aprila 1994. godine, uvjereni da �e rezultati Urugvajske runde "oja�ati svjetsku privredu i doprinijeti svjetskom rastu trgovine, investicija, zaposlenosti i dohotka". STO predstavlja pravno uobli�avanje rezultata Urugvajske runde i sukcesora Op�teg sporazuma o carinama i trgovini (GATT).

STO nema samo potencijalno ve�e �lanstvo od GATT-a, ve� obuhvata i mnogo ve�i obim trgovinskih aktivnosti i politika. GATT se primjenjivao samo na trgovinu robama, dok STO pokriva trgovinu robama, uslugama i trgovinske aspekte prava intelektualne svojine.

Sjedi�te STO je u �enevi, �vajcarska.

Osnovne funkcije STO-a su:

• nadzor i sprovo�enje multilateralnih i plurlateralnih trgovinskih sporazuma koji zajedno predstavljaju STO,
• forum za multilateralne trgovinske pregovore,
• rje�avanje trgovinskih sporova,
• nadzor nad nacionalnim trgovinskim politikama i
• saradnja sa ostalim me�unarodnim institucijama uklju�enim u globalno kreiranje ekonomskih politika.

Sporazum o osnivanju STO-a sadr�i 29 posebnih pravnih tekstova (sporazuma) i vi�e od 25 ministarskih deklaracija, odluka i memoranduma koji predvi�aju dalje obaveze za �lanice STO-a. Me�utim, jedan broj jednostavnih i osnovnih principa se provla�i kroz sve ove instrumente i oni zajedno �ine multilateralni trgovinski sistem.

Ve� skoro pedeset godina klju�ne odredbe GATT-a zabranjuju diskriminaciju izme�u �lanica i izme�u doma�e i uvozne robe. Prema �lanu 1, poznata "klauzula najpovla��enije nacije", �lanice su obavezne da proizvodima drugih �lanica daju tretman koji nije nepovoljniji od tretmana koji se daje bilo kojoj drugoj zemlji. Tako nijedna zemlja ne mo�e dati drugoj posebne trgovinske povlastice ili je diskriminisati: sve zemlje su jednake i sve dele koristi od sni�avanja trgovinskih prepreka.

Me�utim, postoje brojna ograni�enja od �lana 1 - uglavnom se odnose na carinske unije i zone slobodne trgovine. Ipak, tretman najpovla��enije nacije generalno obezbe�uje da zemlje u razvoju i ostale zemlje sa malim ekonomskim uticajem mogu slobodno da u�ivaju koristi od najboljih trgovinskih uslova kad god se dogovore.

Slijede�a forma nediskriminacije je poznata kao "nacionalni tretman", i zahtjeva da, kada su proizvodi u�li na neko tr�i�te, ne mogu biti nepovoljnije tretirani od doma�ih proizvoda. Ovo je �lan 3 GATT-a.

Pored revidiranog GATT-a (pod imenom "GATT iz 1994"), i drugi STO sporazumi sadr�e bitne odredbe koje se odnose na klauzulu najpovla��enije nacije i nacionalni tretman. Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine sadr�i, uz neke izuzetke, klauzulu najpovla��enije nacije i zahtjev za nacionalnim tretmanom kada je rije� o za�titi intelektualne svojine �lanica STO-a. Op�ti sporazum o trgovini uslugama (GATS) zahtjeva od �lanica da daju tretman najpovla��enije nacije uslugama i pru�aocima usluga drugih �lanica. Me�utim, dozvoljavaju se izuzeci od ove obaveze za specifi�ne mjere za koje �lanice ne mogu da inicijalno ponude takav tretman. Ovi izuzeci �e se razmatrati svakih pet godina i ne mogu se primenjivati du�e od 10 godina. Sa druge strane, nacionalni tretman jeste obaveza koju �lanice eksplicitno preuzimaju da je obezbijede za pojedine usluge. Ovo zna�i da je nacionalni tretman naj�e��e rezultat uzajamnih pregovora me�u �lanicama.

Globalizacija svetske ekonomije

O globalizaciji se govori kao do sada najvi�oj fazi internacionalizacije me�unarodne proizvodnje i kao o tre�oj fazi pribli�avanja me�unarodnih ekonomskih odnosa.

Prvu fazu internacionalizacije me�unarodnih odnosa (50-60-ih godina) karakteri�e klju�na uloga trgovine u ekonomskim razvojnim procesima. Brz rast trgovine, uz ograni�avanje trgovinskih restrikcija, omogu�ava kompanijama da lak�e pristupe stranim tr�i�tima, razviju me�unarodno poslovanje i tako ostvare zna�ajne ekonomije obima (plitka integracija - shallow integration).

Drugoj fazi (70-80-ih godina) osnovno obele�je daje recesija izazvana naftnom krizom koja doprinosi uvo�enju procesa deregulacije, privatizacije, integracije finansijakih tr�i�ta uz zna�ajan rast kretanja kapitala.

Dominacija kapitalnih nad trgovinskim tokovima do punog izra�aja dolazi sredinom 80-ih i u 90-im godinama, kada nastupa tre�a faza globalizacije sa dominantnom ulogom stranih direktnih investicija. Obim, dinamika investicionih kretanja dobijaju obele�je osnovne motorike ekonomskih zbivanja savremenog razvojnog trenutka i osnovnog faktora rastu�ih oblika me�unarodne me�uzavisnosti. Kvantitativni rast zna�aja stranih direknih investicija (SDI) u svetu meren ukupnim investicionim stanjem (stok) ili tokovima jeste takav da u apsolutnim vrednostima prevazilazi klju�ne ekonomske indikatore kao �to su: bruto doma�i proizvod (GDP), izvoz i doma�e kapitalne investicije. Od 1985. godine godi�nji izlazni svetski SDI tokovi su porasli sa 60 milijardi dolara na 649 milijardi dolara 1998. godine, a ukupno svetsko SDI stanje je dostiglo vrednost 4,1 bilion dolara iste godine. Putem direktnih investicija u inostranstvu, preduze�a razme�taju svoje proizvodne sisteme i ostale poslovne funkcije u globalnim razmerama, nastoje�i da obezbede najpovoljnije snabdevanje (sirovinama, energijom i radnom snagom) sa jedne strane, a sa druge najprofitabilniji plasman svojih proizvoda/usluga uz prisustvo na svim va�nijim tr�i�tima. Ovakvom globalizacijom poslovanja i metodama internacionalizacije odre�enih odnosa, preduze�a mogu optimalno da iskoriste svoje prednosti u tehnologiji, ekonomiji obima i akumuliranim iskustvima u drugim poslovnim funkcijama.

Glavni nosioci ovih procesa u svetu su transnacionalne korporacije. Oko 50.000 mati�nih kompanija sa svojih 600.000 afilijacija lociranih �irom sveta danas �ini integrisani sistem me�unarodne proizvodnje �ijom se mre�om i kanalima usmeravaju tokovi roba, usluga, kapitala i tehnologije koji bitno opredeljuju efikasnost i funkcionisanje ukupne svetske ekonomske aktivnosti i koji uslovljavaju uspostavljanje odnosa na relaciji Istok - Zapad - zemlje u razvoju.

Globalna svetska ekonomija nije proizvod odnosa politi�kih snaga. Pojava integrisane globalne ekonomije u toku pro�le dekade je odraz fundamentalne promene u strukturi industrije, odraz dramati�ne promene u tehnologiji, njenoj slo�enosti, tro�kovima i rizicima daljih tehni�kih unapre�enja, odraz razvoja globalnog elektronskog informacionog sistema i analognih promena u organizacionoj strukturi preduze�a ka razvoju svetskih organizacionih mre�a poslovanja.

Danas je kompleksnost tehnologija strate�kih industrija, kao �to su industrija poluprovodnika, avio industrija, telekomunikacije i farmaceutska industrija, takva da one ne mogu biti organizovane na uninacionalnoj osnovi i ostati tehnolo�ki konkurentne u isto vreme. Tro�kovi istra�ivanja i razvoja rastu, a �ivotni ciklus proizvoda strate�kih industrija postaje sve kra�i, tako da je za kreiranje adekvatnog bud�eta za I&R potrebno globalno tr�i�te. �ak i najve�e firme nisu vi�e u stanju da samostalno podnesu tro�kove i rizik tehnolo�kog razvoja. Saradnja, i to ne na me�uregionalnom ve� na globalnom nivou, postaje uslov razvoja.

Procenjeno je da su strate�ke alijanse u haj-tek granama u toku 80-ih rasle po slo�enoj godi�njoj stopi od 31 odsto. Me�unarodna saradnja postaje norma. Smatra se da je me�uregionalna distribucija tehnolo�kih potencijala i kapaciteta, koja omogu�ava kori��enje sinergije znanja i pristupa razli�itih eksperata iz rezli�itih regiona, va�na determinanta formiranja globalnih svetskih mre�a.

Danas se nalazimo u procesu tranzicije - od me�unarodne svetske ekonomije, zasnovane na nacionalnim tr�i�tima, ka integrisanom globalnom svetskom sistemu proizvodnje i tehnologije. Sistemu u kome je me�unarodna proizvodnja (zasnovana na stranim direktnim investicijama) zamenila trgovinu u funkciji karike koja povezuje me�unarodne ekonomske transakcije.

Nova svetska ekonomija polako je nastajala sa rastom i prednostima ostvarenim inovacijama i rastom i �irenjem svetskog tr�i�ta. Globalizacija ne ozna�ava samo rastu�i broj nacionalnih ekonomija koje postaju me�usobno povezane u prekograni�nim tokovima robe, usluga i faktora proizvodnje. �to je, �ini se, va�nije - globalizacija ozna�ava kvalitativni proces upravljanja sve kompleksnijim sistemom me�unarodnih odnosa i veza. Ili, druga�ije re�eno, proces globalizacije ozna�ava me�uzavisnost politike i duboke integracije, i uklju�uje stalnu interakciju izme�u preduze�a, tr�i�ta i dr�ave.