Nenad Proki�

Dve Alise u zemlji �uda

Matija Be�kovi� i dalje pasionirano igra svoj jezi�ki rulet

Vi�e od pola godine je pro�lo od kada deo nekada�nje srpske teritorije, op�te poznat pod imenom Kosovo, nije vi�e pod jurisdikcijom Beograda. Padao je sneg u Sur�inu. Bio je decembar 1999. godine. Moji koraci odzvanjali su praznom aerodromskom zgradom. U sumrak, kroz staklo, videli su se snegom zasuti automobili. �irila se dosada bezljudnog prostora. Kupio sam gomilu novina i seo u neudobnu plasti�nu stolicu, o�ekuju�i zakasnelo ukrcavanje u avion koji bi trebalo da poleti prema Tivtu, gradi�u na moru sa aerodromom bez opreme za no�no sletanje, gradi�u koji tako�e vi�e nije pod jurisdikcijom Beograda, ali je jo� uvek jedna od retkih destinacija na koje se iz Beograda mo�e leteti.

U najtira�nijem dnevniku Amfilohije Radovi� me obave�tava putem retori�ko-pesni�kog naslova da �emo izgubiti Kosovo (futur?!) ako ga izgubimo u nama. U drugim novinama, Vilijem Koen izjavljuje na prvoj strani da �e ameri�ke trupe neograni�eno ostati na Kosovu. Novinar koji je intervjuisao Amfilohija Radovi�a evocira na po�etku onaj sudbonosni minut uo�i �eranja, �to asocira vi�e na pesnika nego na popa, ali zabune ipak nema: re� je o istoj onoj "krvi koja nas prete�e i sama krene u smutnom vremenu". Promi�u pasusi u kazivanju o onom �to zaslu�uje da se pre�uti i �utanju o onome �to je nu�no kazivati, da se i ja poslu�im retorikom. Lete redovi koji kao da ho�e da �oveku postave glavu ovce, tako da mo�e blejati molitvice. Odjednom je bezbo�nik, bogoodstupnik, izgubio bitku sam. Nije bilo sau�esnika, nije bilo onih koji su ga blagosiljali, nije bilo onih koji su mu nosili slike, nije bilo pasivnosti i apatije u podani�tvu, kao ni patrijarha ove godine na proslavi 29. novembra, praznika jedne biv�e zemlje. Nismo, dakle, mi izgubili. On je izgubio. Krivi su oni koji su mislili na debelo crevo, a "Kosovo nije debelo crevo, Kosovo je ne�to sasvim drugo"!

Od mitropolita niti re�i o tome kako se crkva pona�ala u smutnom vremenu, jo� manje o tome kako i danas, posle apsolutnog debakla, tek mali deo crkvenih dostojanstvenika nalazi snagu da vlast u Srbiji okarakteri�e jasnim i neizbe�nim re�ima. Va�nije je izraziti zahvalnost svakom prilo�niku, i biv�em predsedniku Bulatovi�u i sada�njem �ukanovi�u. Caru carevo, a Bogu bo�je. �ak se na�lo mesta i za apel o povratku sekvestrirane crkvene imovine u Crnoj Gori, ali ni re�i o �rtvama i sa jedne i sa druge strane, o ljudima koji su uhap�eni samo zato �to u njihovim srcima jo� uvek kuca sloboda, niti pasusa o neprirodnim delima, o smrtima, o planovima koji su propali i ponovo se sru�ili na glavu pronalaza�a.

Pa �ta vam onda preostaje nego da se zapitate da li je uop�te mogu�no otre�njenje u jednoj epohi koja ne mo�e biti uzdrmana �ak ni od sopstvenog sloma, koja ne ose�a greh, ali raspola�e dovoljnim stepenom samoodr�anja da mo�e zapu�iti u�i kako ne bi �ula eho sopstvenih herojskih melodija, koje �e, me�utim, ako ustreba ponovo hitro na�timovati. Posilni �e biti mrtvi ili �e �utati. Ostali se ne�e se�ati. Bi�e to seme nekog budu�eg, dalekog uzbu�enja. Opet �e se promoliti iz starog melosa jedno lice celog naroda, ono odvratno i ucveljeno lice patnika. I ve� �est stotina godina bez ijedne nove misli.

Novine ukidaju distinkciju izme�u privatnog i javnog. U nekakvoj privatno-javnoj brbljivosti, na ivici vrtoglave besmislice, �ovek izgovori gre�ke, a novinar ih jo� dodatno prilo�i na najneverovatnijim mestima. Uprkos svemu, neka demonska samorefleksija ne dozvoljava da se izbegne pravo stanovi�te. Od njega nas ponekad spasava zaboravnost. Ali, ja moram da po�elim onome koji se jo� koleba da na po�inak ode sa morom i da ga bar pro�e volja da svojim �rtvama propoveda moral i da na njihov ra�un pravi viceve.

Da ne postoji nikakvo idealisti�ko ve� samo materijalisti�ko oslobo�enje od mita, podsetio me intervju u drugim novinama. Matija Be�kovi� i dalje pasionirano igra svoj jezi�ki rulet. Praznik biv�e zemlje, ujedno i pesnikov ro�endan, u takvom ruletu: "Ne slave one republike koje su toga dana nastale, nego jedino Srbija koja je nestala. Zar to nije originalno". Ali, mi ipak originalno proslavljamo taj praznik zbog onog jednog predsednika kojeg je Matija Be�kovi� sreo. Da nije njega, ne bi bilo ni praznika.

U daljem tekstu saznajem da je "monarhija jedini izlaz za sve i da je za monarhiju ceo narod". Na osnovu kojeg referenduma, na osnovu kojeg demokratskog izja�njavanja? Onda opet jezi�ki rulet: "Stranke sa dva posto pristalica nisu za monarhiju zato �to monarhiju podr�ava samo osamnaest procenata bira�kog tela". Bez obzira na partije, ipak, osamnaest procenata jo� ne dokazuje, osim u matematici ruleta, da je narod za monarhiju.

Moje iskustvo s re�ima je indijansko, dakle re� je kao strela: nikada se ne vra�a. Ni zaboravnost u toj samorefleksiji ne mo�e ba� uvek biti od pomo�i. Setite se Krausa: izgovorena, nijedna re� se vi�e ne mo�e osloboditi pe�ata dru�tva. �ak ni u zemlji u kojoj niko nikoga ne slu�a i ne zarezuje, ni pop ni pesnik ne mogu o�ekivati druga�iji rezultat svojih propovedi i pesama. Pa, ako je taj rezultat nevi�eni pad, preostaje samo da priznamo �injeni�no stanje, sa svim uzrocima i posledicama. I �to pre to obavimo, utoliko bolje i za monarhiju i za republiku, i za popa i za pesnika, i za ceo jedan narod.