Kandahar

Taoci

Po�to su propali pregovori sa otmi�arima aviona indijske aviokompanije koji dr�e 155 talaca, u razre�enje drame mo�da se ume�aju Ujedinjene nacije. Avion je u petak 24. decembra poleteo iz Katmandua za Delhi, ali su otmi�ari ve� nakon pola sata primorali pilota da skrene kurs. Od tada traje odiseja otetog aviona koji je preleteo Indiju, Pakistan, Persijski zaliv, povremeno se spu�taju�i da uzme gorivo, a u trenutku kad ovaj broj odlazi u �tampu (u ponedeljak) nalazi se u Kandaharu na jugu Avganistana. Na aerodromu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima otmi�ari su pustili 27 talaca i iz aviona izbacili le� ubijenog putnika. Oslobo�eni putnici, uglavnom deca, �ene i stariji, tvrde da su otmi�ari naoru�ani ru�nim bombama, kala�njikovima i no�evima. Za sada jedina poznata �rtva ubijena je no�em, navodno zato �to putnik nije po�tovao naredbu otmi�ara da ih ne gleda. Otmica aviona izazvala je pravu diplomatsku buru i ponovo zao�trila sukob izme�u Indije i Pakistana, jer obe zemlje optu�uju jedna drugu za organizovanje ovog teroristi�kog �ina. U me�uvremenu, Talibani koji kontroli�u ve�i deo Avganistana odbijaju da pregovaraju sa otmi�arima. Oslobo�eni putnici tvrde da su otmi�ari najverovatnije muslimani - Siki. Jedini zahtev koji su otmi�ari ispostavili je osloba�anje Muhameda Azahara, vo�e secesionisti�ke grupe koja se zala�e za otcepljenje Ka�mira i pripajanje Pakistanu. Azahara su 1994. uhapsile indijske vlasti u Ka�miru gde je ovaj doputovao 1992. godine sa namerom da organizuje pobunu. Azaharova grupa preuzela je odgovornost za bomba�ki napad pro�log oktobra u kojem su poginule tri osobe. Kako javlja agencija AP, me�u otetim putnicima ima bolesnih, ali talibanski predstavnici odbijaju da pregovaraju sa otmi�arima i pobijaju svaku vezu sa terorizmom. Iako se sumnja da je u otmicu ume�an Azaharov brat Ibrahim, otac utamni�enog Azahara izjavio je na konferenciji za �tampu da nijedan od njegovih sinova nema nikakve veze sa ovim teroristi�kim aktom. Ruski predstavnici u UN-u poku�avaju da zaka�u sednicu Saveta bezbednosti gde bi se raspravljalo o otmici. Po�to UN ne priznaje suverenitet Indije na teritoriji Ka�mira, indijski predstavnici u UN-u odbijaju da se u razre�enje krize ume�a svetska organizacija.

Grozni

Ofanziva

U prestonici �e�enije Groznom, od kada su ruske snage re�ile da preuzmu kontrolu od islamskih pobunjenika, traju uli�ne borbe. Ruske snage nailaze na sna�an otpor, jer su se �e�enski separatisti dobro utvrdili na strate�ki va�nim mestima u gradu. Ruskim snagama ne idu na ruku ni vremenski uslovi jer gusta magla ometa vazdu�ne udare.

Za ruski vojni vrh bitka za Grozni predstavlja kriti�an test, jer su u nekoliko navrata obe�ali odlu�uju�u pobedu i slamanje pobunjeni�kih snaga. Iako je portparol ruskog Ministarstva odbrane izjavio da se "napredovanje ruskih snaga odvija te�ko", zvani�nici i dalje poku�avaju da vojnu operaciju proglase uspe�nom. Komandanti ruskih snaga na terenu apeluju na vojni vrh da ne ponovi gre�ku iz 1994-1996, kada su ruske trupe u�le u centar Groznog, odakle su im �e�enske snage odsekle odstupnicu i prakti�no uni�tile. Nakon uli�nih borbi koje su besnele tokom vikenda i dalje je nemogu�e saznati koliku teritoriju kontroli�u ruske snage.

�e�enske snage tvrde da su ubile vi�e od sto ruskih vojnika, a ruski zvani�nici priznaju smrt samo dvojice pripadnika snaga bezbednosti. Malo se, tako�e, zna i o sudbini vi�e desetina hiljada stanovnika Groznog koji se prakti�no nalaze na liniji fronta. Zvani�ni ruski izvori potvrdili su da se vi�e od 50.000 stanovnika krije po podrumima i skloni�tima od artiljerijskih i pe�adijskih napada. Moskva je poku�ala da privoli stanovni�tvo da se evakui�e iz grada pred dolaze�u ofanzivu, ali su pregovori izme�u ruskih i �e�enskih predstavnika propali. Jedini ruski zvani�nik koji je osudio napad na Grozni je Gregorij Javlinski, predsednik liberalnog saveza "Jabloko". Dok ruska vlada opisuje sukob kao odsudnu borbu protiv separatizma i terorizma, Javlinski je optu�io vladu �to vodi "osvetni�ki rat" protiv �e�ena.

Rosvel

Odlazak

Kurtis Mejfild, ameri�ki muzi�ar, umro je u 57. godini �ivota u Rosvelu, gradi�u pored Atlante. Mejfild, kralj soula, bio je predvodnik pokreta za prava crnaca i uzor mnogim crnim autorima. Od 1990. bio je paralizovan zbog povrede na pozornici u toku koncerta, i od tada mu se zdravstveno stanje neprekidno pogor�avalo. Pro�le godine, zbog posledica povrede, operisana mu je leva noga. Po�to se na njega u toku koncerta sru�ilo ozvu�enje, Mejfild je ostao paralizovan od vrata na dole. Iako potpuno paralizovan, godine 1996. objavio je dvadesetpeti solo album New World Order. Dve godine ranije dobio je nagradu Grammy za �ivotno delo.

Kurtis Mejfild zapo�eo je karijeru u crkvenom horu koji je osnovala njegova baka, a koja je, po sopstvenim re�ima, najvi�e i uticala na njegov dalji rad. U horu je sreo D�erija Batlera sa kojim je 1956. osnovao grupu Impressions koja se ubrzo proslavila hitom For your precious love. Kraj pedesetih i �ezdesete predstavljaju burno razdoblje u borbi za rasnu jednakost i ljudska prava u koju se i Mejfild uklju�io svojim stvarala�tvom. "Znate, kada se sad prisetim �ezdesetih, suze mi navru. �ta smo sve postigli! Promenili smo svet!", izjavio je Mejfild u intervjuu.

U autore na koje je Mejfild uticao ubrajaju se D�imi Hendriks i Ice-T, a �asopis "Rolling Stone" objavio je 1997. slede�e re�i: "Crna muzika kakvu je znamo naprosto ne bi postojala bez njega". Mejfilda su nad�iveli njegova supruga Alteida, majka desetoro dece, dve sestre, brat i sedam unu�i�a.