Kandahar

Taoci

Pošto su propali pregovori sa otmičarima aviona indijske aviokompanije koji drže 155 talaca, u razrešenje drame možda se umešaju Ujedinjene nacije. Avion je u petak 24. decembra poleteo iz Katmandua za Delhi, ali su otmičari već nakon pola sata primorali pilota da skrene kurs. Od tada traje odiseja otetog aviona koji je preleteo Indiju, Pakistan, Persijski zaliv, povremeno se spuštajući da uzme gorivo, a u trenutku kad ovaj broj odlazi u štampu (u ponedeljak) nalazi se u Kandaharu na jugu Avganistana. Na aerodromu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima otmičari su pustili 27 talaca i iz aviona izbacili leš ubijenog putnika. Oslobođeni putnici, uglavnom deca, žene i stariji, tvrde da su otmičari naoružani ručnim bombama, kalašnjikovima i noževima. Za sada jedina poznata žrtva ubijena je nožem, navodno zato što putnik nije poštovao naredbu otmičara da ih ne gleda. Otmica aviona izazvala je pravu diplomatsku buru i ponovo zaoštrila sukob između Indije i Pakistana, jer obe zemlje optužuju jedna drugu za organizovanje ovog terorističkog čina. U međuvremenu, Talibani koji kontrolišu veći deo Avganistana odbijaju da pregovaraju sa otmičarima. Oslobođeni putnici tvrde da su otmičari najverovatnije muslimani - Siki. Jedini zahtev koji su otmičari ispostavili je oslobađanje Muhameda Azahara, vođe secesionističke grupe koja se zalaže za otcepljenje Kašmira i pripajanje Pakistanu. Azahara su 1994. uhapsile indijske vlasti u Kašmiru gde je ovaj doputovao 1992. godine sa namerom da organizuje pobunu. Azaharova grupa preuzela je odgovornost za bombaški napad prošlog oktobra u kojem su poginule tri osobe. Kako javlja agencija AP, među otetim putnicima ima bolesnih, ali talibanski predstavnici odbijaju da pregovaraju sa otmičarima i pobijaju svaku vezu sa terorizmom. Iako se sumnja da je u otmicu umešan Azaharov brat Ibrahim, otac utamničenog Azahara izjavio je na konferenciji za štampu da nijedan od njegovih sinova nema nikakve veze sa ovim terorističkim aktom. Ruski predstavnici u UN-u pokušavaju da zakažu sednicu Saveta bezbednosti gde bi se raspravljalo o otmici. Pošto UN ne priznaje suverenitet Indije na teritoriji Kašmira, indijski predstavnici u UN-u odbijaju da se u razrešenje krize umeša svetska organizacija.

Grozni

Ofanziva

U prestonici Čečenije Groznom, od kada su ruske snage rešile da preuzmu kontrolu od islamskih pobunjenika, traju ulične borbe. Ruske snage nailaze na snažan otpor, jer su se čečenski separatisti dobro utvrdili na strateški važnim mestima u gradu. Ruskim snagama ne idu na ruku ni vremenski uslovi jer gusta magla ometa vazdušne udare.

Za ruski vojni vrh bitka za Grozni predstavlja kritičan test, jer su u nekoliko navrata obećali odlučujuću pobedu i slamanje pobunjeničkih snaga. Iako je portparol ruskog Ministarstva odbrane izjavio da se "napredovanje ruskih snaga odvija teško", zvaničnici i dalje pokušavaju da vojnu operaciju proglase uspešnom. Komandanti ruskih snaga na terenu apeluju na vojni vrh da ne ponovi grešku iz 1994-1996, kada su ruske trupe ušle u centar Groznog, odakle su im čečenske snage odsekle odstupnicu i praktično uništile. Nakon uličnih borbi koje su besnele tokom vikenda i dalje je nemoguće saznati koliku teritoriju kontrolišu ruske snage.

Čečenske snage tvrde da su ubile više od sto ruskih vojnika, a ruski zvaničnici priznaju smrt samo dvojice pripadnika snaga bezbednosti. Malo se, takođe, zna i o sudbini više desetina hiljada stanovnika Groznog koji se praktično nalaze na liniji fronta. Zvanični ruski izvori potvrdili su da se više od 50.000 stanovnika krije po podrumima i skloništima od artiljerijskih i pešadijskih napada. Moskva je pokušala da privoli stanovništvo da se evakuiše iz grada pred dolazeću ofanzivu, ali su pregovori između ruskih i čečenskih predstavnika propali. Jedini ruski zvaničnik koji je osudio napad na Grozni je Gregorij Javlinski, predsednik liberalnog saveza "Jabloko". Dok ruska vlada opisuje sukob kao odsudnu borbu protiv separatizma i terorizma, Javlinski je optužio vladu što vodi "osvetnički rat" protiv Čečena.

Rosvel

Odlazak

Kurtis Mejfild, američki muzičar, umro je u 57. godini života u Rosvelu, gradiću pored Atlante. Mejfild, kralj soula, bio je predvodnik pokreta za prava crnaca i uzor mnogim crnim autorima. Od 1990. bio je paralizovan zbog povrede na pozornici u toku koncerta, i od tada mu se zdravstveno stanje neprekidno pogoršavalo. Prošle godine, zbog posledica povrede, operisana mu je leva noga. Pošto se na njega u toku koncerta srušilo ozvučenje, Mejfild je ostao paralizovan od vrata na dole. Iako potpuno paralizovan, godine 1996. objavio je dvadesetpeti solo album New World Order. Dve godine ranije dobio je nagradu Grammy za životno delo.

Kurtis Mejfild započeo je karijeru u crkvenom horu koji je osnovala njegova baka, a koja je, po sopstvenim rečima, najviše i uticala na njegov dalji rad. U horu je sreo Džerija Batlera sa kojim je 1956. osnovao grupu Impressions koja se ubrzo proslavila hitom For your precious love. Kraj pedesetih i šezdesete predstavljaju burno razdoblje u borbi za rasnu jednakost i ljudska prava u koju se i Mejfild uključio svojim stvaralaštvom. "Znate, kada se sad prisetim šezdesetih, suze mi navru. Šta smo sve postigli! Promenili smo svet!", izjavio je Mejfild u intervjuu.

U autore na koje je Mejfild uticao ubrajaju se Džimi Hendriks i Ice-T, a časopis "Rolling Stone" objavio je 1997. sledeće reči: "Crna muzika kakvu je znamo naprosto ne bi postojala bez njega". Mejfilda su nadživeli njegova supruga Alteida, majka desetoro dece, dve sestre, brat i sedam unučića.