Zimska bajka

Pro�le godine umalo mi nije iza�la slika u "Bazaru". Sve je bilo utana�eno, ali je za jedan dan sve i propalo ba� usled prevelike moje �elje da doma�a i svetska javnost vide ko pi�e tu "Zonu sumraka".

U rano decembarsko poslepodne javlja mi se urednica "Bazara", dopada joj se kako pi�em, pa bi volela kad bih za njihov novogodi�nji broj opisao susret sa Deda Mrazom, nabroja koga su ve� bezecovali za tu rubriku, mislim da je pomenula i Momu Kapora, to bi i�lo sa slikom... �to da ne, prikrivam ja uzrujanost, jer mi slika nikad nije bila u novinama; tonom �oveka koji je opslu�io sve svetske listove pitam kad bi trebalo da bude gotovo, trebalo bi sutra, nema problema, koleginice, napisa�u ja to danas i odmah faksirati, mo�da �ete imati kakvu korisnu sugestiju ili prepravku, da ne bismo dospeli u cajtnot, a fotograf neka izvoli kad god mu je zgodno...

Slikom koja mi je preostala kad sam vadio paso� prekrivam �aretovu fotografiju u "Na�oj Borbi", evo ga i "Dnevni telegraf", sa �ije me naslovne strane gleda ve�iti Tirke, fotomontiram se iznad njegove kolumne, i gle - dobro be�e veoma! Njihove slike idu svakog dana, moja �e se pojaviti samo jednom, ali zar zlatno pravilo publiciteta ne glasi - �to se na u�estalosti izgubi, to se na ekskluzivnosti dobije, treba jo� samo da smislim pri�u dostojnu moje fotogeni�nosti!

*

Zakon o javnom informisanju uveliko je ka�njavao mnogostruka nevaljalstva mojih kolega i ja sam znao da se u mome delu o Deda Mrazu ne�e pojaviti nijedan politi�ar, nijedna partija ili ustanova, ne�e mene pokolenja pominjati kao �oveka koji je sahranio "Bazar", to pod jedan, a ne�u ni da zbog kakve glupe �aoke propadne moje prvo ilustrovano pojavljivanje u javnosti.

Opisao sam kako Deda Mraz uprkos sankcijama dohodi u Medakovi� III sa nalogom da �elje ispunjava samo odraslima. Pitam ga bi li mogao da me oslobodi pretplate na RTS, nema problema i - ise�e mi struju. R�avo skrivaju�i razo�aranje, a u zlosre�noj nakani da izvadim �tetu, zamolih ga da me oslobodi pla�anja izlazne takse. "Ni�ta lak�e!" I podera mi paso�.

Sakupljam par�i�e plavih korica nedotaknutih carini�kom rukom i nesre�na trideset dva listi�a koji se ni�ijom vizom oven�ati ne�e, promaja preti da ugasi sve�u... Deda Mraz me u taj mah, u zao �as moglo bi se re�i, podse�a da imam pravo na jo� jednu �elju, na �ta mu ja ka�em, ili radije odbrusim: "Dosta su ove dve. Nisi ti zlatna ribica. Ili bi mo�da voleo da te bacim u Dunav?!"

Pomislio sam kako je grehota �to takvu pri�icu - ma parabola je to bila, metafora, alegorija, otkud znam - nisam poslao u neke knji�evne nego u obi�ne novine, ali - novinarska se ne pori�e, urednica �eka, fotograf samo �to nije... Uostalom, koliko je bisera bilo objavljeno najpre u �tampi, pa tek kasnije u odabranim i sabranim delima, da ja ovo faksiram, pa da perem kosu...

Ne feniram se da bih �uo zvono, proveravam da li telefon radi, radi... Okrenem ja "Bazar" kad ne�e on mene, da, stigao je faks, ba� se slatko nasmejala urednica, razgovarali su o tome u redakciji, jeste dobro napisano, ali u svetlu ovog novog zakona, razume�u njihovu predostro�nost... Razumem, kako da ne, neka se ne sekira zbog mene nimalo. Podsetim je, ipak, da njen list ima saradnike koji ga �ine nepodesnim za tu�be i kazne... Bi mi i to malo, te zavr�ih bez imalo �irokogrudosti i kooperativnosti koje su me krasile dok sam se nadao promociji: "Ka�ite mi ko bi u ovom tekstu mogao da se oseti pogo�enim, vi biste bili prvi koje je tu�io Deda Mraz!"

*

Neslavni moj poku�aj da preko "Bazara" izronim iz, rekao bih, ipak sudbinski dodeljene mi anonimnosti predao sam razumljivom i zaslu�enom zaboravu, verujem da ni urednici to nije ostalo u dobroj uspomeni - ugruvavanje be�e obostrano i ne bih ga se ni ja setio da nije do�lo vreme da se opet pravi novogodi�nji broj.

Za koji nema ni�eg boljeg od rubrike Nekad i sad: koliko se toga - nabolje, razume se! - promenilo, koliko smo uznapredovali za tri�avih godinu dana! Jo� pro�log decembra zaziralo se od alegorijice o Deda Mrazu, a danas preko televizije, i to dr�avne, mo�ete �uti otvorenu i o�tru kritiku upu�enu najvi�im rukovodiocima. Evo ba� za Sv. Nikolu gra�anin Milutin Mrkonji� ispreskakao poslovo�u (mo�da i direktora, bila mi je slava, imam prava na tu malu nepreciznost), svakako rukovodioca "Go�e" zato �to "Go�a" nije prevazi�ao sebe, �to nije prema�io normu i �to zadatak nije obavio pre roka. Poslovo�a-direktor javno je spo�itnuo da nije u redu �to televizija kritikuje (�ovek re�e: "ljaga") njegovo preduze�e, na �ta mu je gra�anin Mrkonji�, tako�e pred kamerama, skresao, da nije televizija ta koja ljaga "Go�u" nego je on, Mrkonji�, preko televizije kritikovao njega, toga direktora. I re�e jo� (Mrkonji�) da su radnici odli�ni, a da taj rukovodilac kome je u lice govorio ti nije obavio zadatak!

Mislio sam: Mrkonji�u, svaka ti �ast, ti si kmet Siman na�ih dana, ve� paterice ovog praznika prove��e� kod sudije za prekr�aje. Sre�om, niti je ko gra�anina Mrkonji�a tu�io, niti ima sudije koji bi ga osudio. Ni njega ni televiziju koja je igrokaz g. Mrkonji�a sa visokim komesarom "Go�e" slobodoumno i hrabro ponavljala iz dnevnika u dnevnik. U "Politici" je jedan obi�an sekretar (Direkcije JUL-a) okrpio sudiju ustavnog suda ["Bio jednom jedan pravnik", 7. XII 1999], i ni�ta mu se nije desilo, sekretaru mislim. Ako se ovako nastavi, za koju godinu sloboda govora obuhvati�e i same novinare, neko �e neka�njeno napraviti po�alicu na ra�un prinudne televizijske pretplate i na ra�un ni�im izazvane, nepravedne izlazne takse.