Vojska Jugoslavije

Koncepcija i kontracepcija

Pukovnik Dragan Vuk�i�: "Vojska neizostavno deli sudbinu dr�ave izolovane sankcijama, osiroma�ene i bez perspektive"

Pred pravoslavni Bo�i�, crnogorski premijer Filip Vujanovi� je - daju�i intervju listu "Sloboda" iz Berana - pomenuo potrebu velikih promena koncepta na kom je zasnovana Vojska Jugoslavije (VJ). Vujanovi� smatra kako vojska treba da bude profesionalna, trajanje vojnog roka ograni�eno na najvi�e �est meseci uz slu�enje u mati�noj republici, aktivni oficiri dobro i redovno pla�eni, vojni penzioneri tako�e, a vojne �kole atraktivne i privla�ne. U dobar �as?

Bez �irih obrazlo�enja ove inicijative (?), lista promena koncepta VJ lako se mo�e proglasiti spiskom lepih �elja, naro�ito njen drugi deo, o dobrim i urednim platama odnosno penzijama te atraktivnosti vojnog obrazovanja i oficirske profesije. Tri �etvrtine nedavno usvojenog saveznog bud�eta namenjeno je upravo odbrani, a najve�i deo tih sredstava podmiruje vojne plate i penzije. O njihovoj "visini" jedva se mo�e govoriti, mada ni 90 maraka majorske penzije ne izgleda malo civilima �ija je zarada pala ispod 60 maraka mese�no. I jedne i druge lako je sresti na uli�nim tezgama i "buvljacima".

Prvi deo Vujanovi�eve "inicijative" - profesionalizacija, �estomese�ni vojni rok i slu�enje u mati�noj republici - izazvao je mnogo vi�e pa�nje i prve varnice, mada se iz saveznih vlasti tim povodom i na tu temu jo� niko nije oglasio. Sekretar beogradskog Centra za civilno-vojne odnose Milorad Timoti�, i sam pukovnik u penziji, prime�uje da je povodom izjave Filipa Vujanovi�a ve� otvorena javna polemika u kojoj se "po na�em obi�aju, zastupaju ekstremna stanovi�ta". "Neki ga u celini podr�avaju, drugi u celini osporavaju. Kao �ef izvr�ne vlasti u Crnoj Gori, Vujanovi� je odgovoran i za ona op�ta pitanja odbrane republike koja su prema Ustavu u njegovoj nadle�nosti. Prema tome, njegova odluka da postavi pitanja transformacije vojske i odbrane je sasvim legalna i treba je shvatiti kao normalan i po�eljan sastavni deo demokratske dru�tvene prakse."

MALO ISTORIJE: Prvi javni zahtevi za slu�enje vojnog roka u "svojoj" republici potekli su iz Slovenije, po�etkom osamdesetih godina, istovremeno sa tada nezamislivim predlogom za uvo�enje "civilnog" odslu�enja i uva�avanje prigovora savesti u odnosu na rukovanje oru�jem, u ono vreme ograni�eno na mali broj regruta koji su se pozivali na svoja verska ube�enja. Odgovor se tada sastojao ne samo u generalnom odbijanju - �to su neki vojni obveznici pla�ali vi�ekratnim robijama i doslu�enjima - nego i kratkotrajnim, na neuspeh unapred osu�enim poku�ajem da i �ene slu�e vojsku. Krajem osamdesetih, pred raspad SFRJ, u Sloveniji i Hrvatskoj su zahtevi da regruti ne napu�taju republi�ku teritoriju postali obavezna politi�ka parola. S po�etkom krvavog raspada - koji je najte�e platio "regrutni kontingent" iz marta 1991 - javno i nejavno obustavljanje slanja regruta u vojsku pretvorilo se u poziv na dezertiranje, s jedne, i odbijanje u�e��a u gra�anskom ratu, s druge strane. Ostalo je poznato.

"Najve�a �kola bratstva i jedinstva", standardna metafora za JNA, jednako se te�ko odlu�ivala za skra�enje vojnog roka. Najdalje se dospelo do 15 meseci, odnosno godinu dana za regrute sa dve godine fakulteta. Pred raspad SFRJ vojska se odlu�ila na profesionalizaciju u obliku koji se i danas zove "vojnik po ugovoru", a u leto 1991. pozvala je pod oru�je i dobrovoljce. Efekti uvo�enja profesionalnih vojnika javno nisu nikada analizirani, a o ulozi, u�e��u i upotrebi dobrovoljaca u ratovima 1991-1995. ve� je napisano mno�tvo patriotskih memoara, ali i neke ha�ke optu�nice.

U raspadu Jugoslavije JNA je upotrebljena u najgorem zamislivom obliku, kao armija gra�anskog rata - bez ikakvog primetnog opiranja armijskih vrhova. Njena naslednica na teritoriji "skra�ene" dr�ave, Vojska Jugoslavije, opredelila se za profesionalizaciju, depolitizaciju i - podr�ku re�imu Slobodana Milo�evi�a pred svake prve, slobodne i demokratske izbore. Istovremeno, mirno je prihvatila serije etni�kih i generalskih �istki, kao i svo�enje na drugorazredni polo�aj u odnosu na policiju.

TAJMING SITUACIJE: Utoliko je dr�anje vojske u tromese�nom bombardovanju predstavljalo veliko iznena�enje za NATO alijansu. Uz takvo iskustvo opravdano je postaviti pitanje trenutka u kom crnogorski premijer isti�e nu�nost promene koncepcije VJ. To utoliko pre jer Filip Vujanovi� u�iva reputaciju �oveka koji je - kao republi�ki ministar unutra�njih poslova - uspe�no spre�io poku�aje da se iz Srbije uti�e na politi�ka zbivanja u Crnoj Gori, uklju�uju�i i predsedni�ke izbore na kojima je pobedio Milo �ukanovi�. Kao dokazano uspe�an operativac i �ovek od poverenja, sigurno nije slu�ajno odabrao trenutak u kom �e postaviti pitanje promene koncepta VJ.

Milorad Timoti� isti�e da su oko potrebe profesionalizacije VJ skoro svi saglasni - ve�ina opozicionih partija koje su se izjasnile o odbrani, kao i komandni vrh VJ. "Pitanje je samo mere profesionalizacije vojske u celini, odnosno po pojedinim vidovima i rodovima, kao i koliko bi sve to ko�talo. To su slo�ena pitanja i njih treba re�avati na osnovu dobro obrazlo�enih stru�nih predloga, koje bi sa�inili vojni stru�njaci iz VJ, civilni stru�njaci za pitanja odbrane, uz u�e��e i nekih neutralnih nau�nih ustanova i nevladinih organizacija." Po mi�ljenju na�eg sagovornika, nije vreme za ukidanje op�te vojne obaveze, ali bi se mogle ubla�iti odredbe o civilnom slu�enju (sada u dvostrukom trajanju redovnog vojnog roka). "Osim toga", isti�e Timoti�, "skra�enje vojnog roka je jedno od pitanja na koja se ne mo�e dati odgovor bez ozbiljne stru�ne analize. Mora se odgovoriti na pitanje zbog �ega se predla�e skra�enje na �est meseci. Mora se voditi ra�una o zahtevima obuke u pojedinim rodovima, o popuni jedinica i organizaciji �ivota u vojsci, ali i o tome da li su na�i susedi skratili vojni rok i na koje trajanje."

CEPANJE DLAKE: Pukovnik Dragan Vuk�i�, savetnik za me�unarodne odnose Pokreta za demokratsku Srbiju i biv�i vojni ata�e u Berlinu, smatra da je pokrenuta tema u celini veoma aktuelna i delikatna, tj. zahteva i zaslu�uje ozbiljnu raspravu. �to se ti�e kratke agencijske vesti o izjavi Filipa Vujanovi�a, Vuk�i� smatra da "razmi�ljanja g. Vujanovi�a o promeni koncepta VJ zaslu�uju pa�nju vi�e po tome �to je u pitanju premijer, nego po sadr�aju", jer se profesionalizacija, skra�enje roka i na�in odslu�enja, uz dobre plate i penzije, pominju svuda i uvek kada je re� o promenama u vojsci. "Me�utim, treba imati u vidu da se upravo o tim pitanjima do re�enja dolazi najte�e i na kraju, kad se stvore politi�ke, vojno-strategijske, vojno-tehnolo�ke, finansijske pretpostavke za promenu koncepta vojske u celini, kad se postigne saglasnost i usvoje re�enja po svim drugim pitanjima", isti�e Vuk�i�.

"Vojska neizostavno deli sudbinu dr�ave izolovane sankcijama, osiroma�ene i bez perspektive, bar dok je na vlasti re�im Slobodana Milo�evi�a", ka�e na� sagovornik. "Redovna, profesionalna ili kombinovana armija problem je na koji nema jednozna�nog odgovora. �to se ti�e vojnog roka od �est meseci, treba potsetiti na gorku istinu da su jadni dr�ava i narod koje politika vodi u �orsokak, sukobe i ratove, a vojska treba da ih odbrani. Nijedna vojska ne mo�e da izvr�i takav zadatak, naro�ito ne ona �iji vojni rok traje �est meseci... Slu�enje vojnog roka u mati�noj republici u zemlji kakva je Jugoslavija li�i pomalo na cepidla�enje."

Za okru�enje u kom se SR Jugoslavija nalazi, �ak i bez obzira na oko 100.000 NATO vojnika raspore�enih u BiH, na Kosovu i u Makedoniji, ne mo�e se re�i da je prijateljsko ili da omogu�uje slo�en, skup i dugotrajan proces transformacije VJ. U ovom trenutku ona jedva prehranjuje svoj sastav, a �to se efektivnog trajanja vojnog roka ti�e, on ni sada nije du�i od �est meseci, ra�unaju�i "produ�ene" vikende, ishranu, pranje i no�enje na teret roditelja. Ostalo je jo� samo da se promeni koncepcija.