Vojska Jugoslavije

Koncepcija i kontracepcija

Pukovnik Dragan Vukšić: "Vojska neizostavno deli sudbinu države izolovane sankcijama, osiromašene i bez perspektive"

Pred pravoslavni Božić, crnogorski premijer Filip Vujanović je - dajući intervju listu "Sloboda" iz Berana - pomenuo potrebu velikih promena koncepta na kom je zasnovana Vojska Jugoslavije (VJ). Vujanović smatra kako vojska treba da bude profesionalna, trajanje vojnog roka ograničeno na najviše šest meseci uz služenje u matičnoj republici, aktivni oficiri dobro i redovno plaćeni, vojni penzioneri takođe, a vojne škole atraktivne i privlačne. U dobar čas?

Bez širih obrazloženja ove inicijative (?), lista promena koncepta VJ lako se može proglasiti spiskom lepih želja, naročito njen drugi deo, o dobrim i urednim platama odnosno penzijama te atraktivnosti vojnog obrazovanja i oficirske profesije. Tri četvrtine nedavno usvojenog saveznog budžeta namenjeno je upravo odbrani, a najveći deo tih sredstava podmiruje vojne plate i penzije. O njihovoj "visini" jedva se može govoriti, mada ni 90 maraka majorske penzije ne izgleda malo civilima čija je zarada pala ispod 60 maraka mesečno. I jedne i druge lako je sresti na uličnim tezgama i "buvljacima".

Prvi deo Vujanovićeve "inicijative" - profesionalizacija, šestomesečni vojni rok i služenje u matičnoj republici - izazvao je mnogo više pažnje i prve varnice, mada se iz saveznih vlasti tim povodom i na tu temu još niko nije oglasio. Sekretar beogradskog Centra za civilno-vojne odnose Milorad Timotić, i sam pukovnik u penziji, primećuje da je povodom izjave Filipa Vujanovića već otvorena javna polemika u kojoj se "po našem običaju, zastupaju ekstremna stanovišta". "Neki ga u celini podržavaju, drugi u celini osporavaju. Kao šef izvršne vlasti u Crnoj Gori, Vujanoviž je odgovoran i za ona opšta pitanja odbrane republike koja su prema Ustavu u njegovoj nadležnosti. Prema tome, njegova odluka da postavi pitanja transformacije vojske i odbrane je sasvim legalna i treba je shvatiti kao normalan i poželjan sastavni deo demokratske društvene prakse."

MALO ISTORIJE: Prvi javni zahtevi za služenje vojnog roka u "svojoj" republici potekli su iz Slovenije, početkom osamdesetih godina, istovremeno sa tada nezamislivim predlogom za uvođenje "civilnog" odsluženja i uvažavanje prigovora savesti u odnosu na rukovanje oružjem, u ono vreme ograničeno na mali broj regruta koji su se pozivali na svoja verska ubeđenja. Odgovor se tada sastojao ne samo u generalnom odbijanju - što su neki vojni obveznici plaćali višekratnim robijama i dosluženjima - nego i kratkotrajnim, na neuspeh unapred osuđenim pokušajem da i žene služe vojsku. Krajem osamdesetih, pred raspad SFRJ, u Sloveniji i Hrvatskoj su zahtevi da regruti ne napuštaju republičku teritoriju postali obavezna politička parola. S početkom krvavog raspada - koji je najteže platio "regrutni kontingent" iz marta 1991 - javno i nejavno obustavljanje slanja regruta u vojsku pretvorilo se u poziv na dezertiranje, s jedne, i odbijanje učešća u građanskom ratu, s druge strane. Ostalo je poznato.

"Najveća škola bratstva i jedinstva", standardna metafora za JNA, jednako se teško odlučivala za skraćenje vojnog roka. Najdalje se dospelo do 15 meseci, odnosno godinu dana za regrute sa dve godine fakulteta. Pred raspad SFRJ vojska se odlučila na profesionalizaciju u obliku koji se i danas zove "vojnik po ugovoru", a u leto 1991. pozvala je pod oružje i dobrovoljce. Efekti uvođenja profesionalnih vojnika javno nisu nikada analizirani, a o ulozi, učešću i upotrebi dobrovoljaca u ratovima 1991-1995. već je napisano mnoštvo patriotskih memoara, ali i neke haške optužnice.

U raspadu Jugoslavije JNA je upotrebljena u najgorem zamislivom obliku, kao armija građanskog rata - bez ikakvog primetnog opiranja armijskih vrhova. Njena naslednica na teritoriji "skraćene" države, Vojska Jugoslavije, opredelila se za profesionalizaciju, depolitizaciju i - podršku režimu Slobodana Miloševića pred svake prve, slobodne i demokratske izbore. Istovremeno, mirno je prihvatila serije etničkih i generalskih čistki, kao i svođenje na drugorazredni položaj u odnosu na policiju.

TAJMING SITUACIJE: Utoliko je držanje vojske u tromesečnom bombardovanju predstavljalo veliko iznenađenje za NATO alijansu. Uz takvo iskustvo opravdano je postaviti pitanje trenutka u kom crnogorski premijer ističe nužnost promene koncepcije VJ. To utoliko pre jer Filip Vujanoviž uživa reputaciju čoveka koji je - kao republički ministar unutrašnjih poslova - uspešno sprečio pokušaje da se iz Srbije utiče na politička zbivanja u Crnoj Gori, uključujuži i predsedničke izbore na kojima je pobedio Milo Đukanović. Kao dokazano uspešan operativac i čovek od poverenja, sigurno nije slučajno odabrao trenutak u kom će postaviti pitanje promene koncepta VJ.

Milorad Timotić ističe da su oko potrebe profesionalizacije VJ skoro svi saglasni - većina opozicionih partija koje su se izjasnile o odbrani, kao i komandni vrh VJ. "Pitanje je samo mere profesionalizacije vojske u celini, odnosno po pojedinim vidovima i rodovima, kao i koliko bi sve to koštalo. To su složena pitanja i njih treba rešavati na osnovu dobro obrazloženih stručnih predloga, koje bi sačinili vojni stručnjaci iz VJ, civilni stručnjaci za pitanja odbrane, uz učešće i nekih neutralnih naučnih ustanova i nevladinih organizacija." Po mišljenju našeg sagovornika, nije vreme za ukidanje opšte vojne obaveze, ali bi se mogle ublažiti odredbe o civilnom služenju (sada u dvostrukom trajanju redovnog vojnog roka). "Osim toga", ističe Timotić, "skraćenje vojnog roka je jedno od pitanja na koja se ne može dati odgovor bez ozbiljne stručne analize. Mora se odgovoriti na pitanje zbog čega se predlaže skraćenje na šest meseci. Mora se voditi računa o zahtevima obuke u pojedinim rodovima, o popuni jedinica i organizaciji života u vojsci, ali i o tome da li su naši susedi skratili vojni rok i na koje trajanje."

CEPANJE DLAKE: Pukovnik Dragan Vukšić, savetnik za međunarodne odnose Pokreta za demokratsku Srbiju i bivši vojni ataše u Berlinu, smatra da je pokrenuta tema u celini veoma aktuelna i delikatna, tj. zahteva i zaslužuje ozbiljnu raspravu. Što se tiče kratke agencijske vesti o izjavi Filipa Vujanovića, Vukšić smatra da "razmišljanja g. Vujanovića o promeni koncepta VJ zaslužuju pažnju više po tome što je u pitanju premijer, nego po sadržaju", jer se profesionalizacija, skraćenje roka i način odsluženja, uz dobre plate i penzije, pominju svuda i uvek kada je reč o promenama u vojsci. "Međutim, treba imati u vidu da se upravo o tim pitanjima do rešenja dolazi najteže i na kraju, kad se stvore političke, vojno-strategijske, vojno-tehnološke, finansijske pretpostavke za promenu koncepta vojske u celini, kad se postigne saglasnost i usvoje rešenja po svim drugim pitanjima", ističe Vukšić.

"Vojska neizostavno deli sudbinu države izolovane sankcijama, osiromašene i bez perspektive, bar dok je na vlasti režim Slobodana Miloševića", kaže naš sagovornik. "Redovna, profesionalna ili kombinovana armija problem je na koji nema jednoznačnog odgovora. Što se tiče vojnog roka od šest meseci, treba potsetiti na gorku istinu da su jadni država i narod koje politika vodi u ćorsokak, sukobe i ratove, a vojska treba da ih odbrani. Nijedna vojska ne može da izvrši takav zadatak, naročito ne ona čiji vojni rok traje šest meseci... Služenje vojnog roka u matičnoj republici u zemlji kakva je Jugoslavija liči pomalo na cepidlačenje."

Za okruženje u kom se SR Jugoslavija nalazi, čak i bez obzira na oko 100.000 NATO vojnika raspoređenih u BiH, na Kosovu i u Makedoniji, ne može se reći da je prijateljsko ili da omogućuje složen, skup i dugotrajan proces transformacije VJ. U ovom trenutku ona jedva prehranjuje svoj sastav, a što se efektivnog trajanja vojnog roka tiče, on ni sada nije duži od šest meseci, računajući "produžene" vikende, ishranu, pranje i noćenje na teret roditelja. Ostalo je još samo da se promeni koncepcija.