Intervju: Borivoje Borović, advokat

Izbori, pa istina

U slučajevima kakav je atentat na Ibarskoj magistrali uvek se radi o političkoj odgovornosti režima i njegovih predstavnika. Sve ostalo spada u domen konkretne krivične odgovornosti kojoj, kada dođe do promene vlasti, niko neće izbeći

Atentat na Vuka Draškovića - u kome su na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra prošle godine, živote izgubila četvorica članova Srpskog pokreta obnove (SPO) - mogao je da postane krivično-pravni presedan po tome što bi naručioci, organizatori i izvršioci bili otkriveni. Ali, kada se učinilo da do toga nedostaje tek jedan korak, istraga je obustavnjena. Do danjeg, dosije je priknjučen ogromnom i u međuvremenu naraslom broju nerasvetnjenih ubistava u Srbiji.

Advokat i narodni poslanik Borivoje Borović vodi pravno-ekspertski tim koji praktično postoji od 1993. godine, kada su uhapšeni i pretučeni, potom i krivično gonjeni Danica i Vuk Drašković. Što se tiče prošlogodišnjeg "slučaja" na Ibarskoj magistrali, ističe Borović na početku razgovora, pravno-ekspertski tim koji čini pedesetak advokata, veštaka i poslanika SPO-a imao je podršku čak i nekih njudi iz policije, koji su upozoravali na poteze MUP-a Srbije u cinju skretanja istrage. "Znajući da će kao uzrok ´nesreće´ biti označena neprilagođena brzina, morali smo formirati ekipu ne samo od pravnika nego i od stručnjaka drugih profila da bismo podatke do kojih dolazimo mogli legalno da saopštavamo istražnom sudiji i tužilaštvu. Smatrali smo, u početnoj fazi, da smo na istoj strani - da štitimo javni interes i interes porodica poginulih, koje su htele da utvrde istinu. Znajući u kom pravcu će istragu usmeravati saopštenja MUP-a Srbije, predlagali smo svedoke koji su predupredili sve njihove nakane. U prvom trenutku saslušan je veliki broj svedoka po predlogu zastupnika javne tužbe, dok saslušavanje svedoka koje su predlagali punomoćnici oštećenih istražni sudija nije hteo da saslušava."

"VREME": Šta se moglo zaknjučiti iz iskaza svedoka i veštačenja?

BORIVOJE BOROVIĆ: Svi očevici su decidirano tvrdili da je kamion vozio kolovoznom trakom, da je usporavao i nije dozvonjavao preticanje baš na ravnom delu puta, gde je imao dobru preglednost, jer je očigledno imao nameru da - nakon najave nailaska mobilnim telefonima, što je činjenično stanje utvrđeno na osnovu izjava većeg broja svedoka pred istražnim sudijom - izvrši planirano ubistvo. Pored "kamiona-ubice" u koloni je bilo i nekoliko putničkih automobila koji su učestvovali u ovom teškom krivičnom delu. Pola sata kasnije, na licu mesta su se zatekli neki generali policije ali ih sud nije saslušao ni po službenoj dužnosti stoga što nisu preduzeli blokadu celog kraja, što bi, s obzirom na atarsko područje Lazarevca, olakšalo hvatanje počinioca. Saobraćajnim veštačenjem nedvosmisleno je utvrđeno da je kamion iznenada, bez svetlosne ili bilo kakve druge signalizacije, skrenuo u suprotnu kolovoznu traku, udario u automobil Veselina Boškovića - koji je munjevitom reakcijom verovatno spasao život Vuka Draškovića, jer se njegov automobil našao već van njegove kolovozne trake kad je skrenuo u pokušaju da izbegne sudar. Kamion je potom nastavio kretanje tako što je vozač ispravio volan i "počistio" automobil u kome su bili telohranitenji Vuka Draškovića. Veštaci su utvrdili da su kamion i automobili bili tehnički potpuno ispravni, a brzina prilagođena uslovima puta, oko 70 do 80 km na sat.

Najveću pažnju javnosti privuklo je objavnjivanje podatka da kamion pripada policiji...

Kamion "mercedes 3535", utvrđeno je istragom, dan pre masakra opravnjan je u vulkanizerskoj radnji kod motela "Šarić" na Ibarskoj magistrali. Očekujući da će MUP Srbije osporavati vlasništvo kamiona, mi smo pribavili spise Saveznog veća za prekršaje o oduzimanju dva istovetna kamiona, od kojih je jedan, po priznanju MUP-a Srbije, dodenjen Službi državne bezbednosti, dok su za drugi davali protivrečne izjave. Njihova zvanična saopštenja su govorila da registarske tablice BG 994-970 nema u kompjuterskoj evidenciji vozila, pa smo posumnjali da postoji neka tajna evidencija vozila MUP-a Srbije. Da je to tačno potvrdilo se kasnije, jer do te tajne baze podataka nisu mogli da dođu ni sud, ni tužilaštvo, ni advokati. Sve u svemu, umesto da zajedno sa sudom i tužilaštvom tragamo za vlasnikom kamiona i vozačem koji je počinio najteže krivično delo, mi smo od suda i, delimično, tužilaštva - ometani. Shvatili smo da opštinsko tužilaštvo u Lazarevcu i predsednik Opštinskog suda uopšte ne vode postupak, već svakodnevno dolaze u Beograd po mišnjenje. To je sa stanovišta ozbinjnosti predmeta i političkog karaktera suđenja - atentat na predsednika opozicione partije - nedopustivo. Mi smo zato saslušali čitav niz očevidaca koje sud nije saslušavao - tako danas znamo nekoliko veoma značajnih činjenica koje ukazuju na identitet vozača kamiona, ali ih ne saopštavamo zato što ne smatramo da je postupak okončan.

A da li je okončan i, ako jeste, ko je zalupio vrata?

Kako je postupak dobijao na dramatičnosti otkrićem vlasnika kamiona i stvarnog uzroka "događaja" na Ibarskoj magistrali, SPO je podneo krivičnu prijavu protiv visokih funkcionera Službe državne bezbednosti. U tom trenutku ni ja, ni advokatska ekipa, ni pravno-ekspertski tim nisu mogli da izlože svoje predloge jer je predmet iz Lazaravca fizički prenet u Beograd da bi bio spojen sa predmetom po krivičnoj prijavi SPO-a. U svakom slučaju, oni su to jedva dočekali: krivična prijava je odbačena, ali je predmet iz Lazarevca zadržan. Iako smo došli do veoma važnih dokaza i činjenica koje su mogle - za krivično delo ubistva, pa makar i protiv NN lica - otvoriti postupak pred Okružnim tužilaštvom u Beogradu - istraga je prekinuta. To je klasičan slučaj svih nerešenih ubistava u Srbiji, kada se jednostavno ne radi ništa: njudi misle da je postupak u nekoj fazi istrage, a bukvalno se postupak prekida. Štaviše, tužilaštvo je pokušalo da pokrene krivične postupke zbog širenja lažnih vesti protiv pojedinaca koji su kao funkcioneri ili poslanici SPO-a davali izjave o zločinu na Ibarskoj magistrali. Dakle, lako je voditi postupak zbog širenja lažnih vesti kada je reč o protivnicima sistema, a kada je očigledno da širenje lažnih vesti ima podlogu u činjeničnom stanju - kao u slučaju saveznog ministra Gorana Matića u vezi sa grupom "Pauk" ili njegove izjave o "izdajničkom delovanju" Vuka Draškovića na osnovu policijske izjave pretučenog člana grupe - onda ne postoji nikakva pravna zaštita. Ceo postupak kontroliše izvršna vlast. Da li su to neki njeni delovi, ministar pravde ili policije, ili neki širi krug - potpuno je nevažno. U svakom slučaju, sud nema autonomnost, niti se dokazi izvode na način propisan zakonom. Istražne radnje na koje je upućivao pravno-ekspertski tim išle su do određene granice, dok se ne pojavi ime osobe koja je značajan politički faktor. Posle toga, automatski se prekida istražna radnja.

Gde se sada nalazi predmet sa dokumentacijom iz Lazarevca i šta se s njim događa?

Sa njim se ne događa ništa. On je spojen sa predmetom odbačene krivične prijave i tako stoji, bez objašnjenja. Kada je advokat Rajko Danilović, koji postupa u predmetu po krivičnoj prijavi SPO-a protiv službenika državne bezbednosti, hteo da razgleda spis da bi u ime oštećenih nastavio krivično gonjenje, to mu je zabranjeno, čime je onemogućeno zakonsko pravo da oštećeni nastavi krivično gonjenje. Oni su prosto čekali tu krivičnu prijavu u Okružnom tužilaštvu da bi blokirali rad pravno-ekspertskog tima i sve istražne radnje, koje u Lazarevcu nisu mogli baš tako grubo da prekinu.

Kakve su vaše pretpostavke o danjem razvoju događaja?

Odustajanje javnog tužilaštva od krivičnog gonjenja visokih funkcionera specijalne državne službe nije kao pismeni akt uručeno oštećenima, što ukazuje na nameru da se postupak obustavi. Zastarelost za ovo krivično delo ima veoma dug rok pa će se, u promenjenim političkim uslovima, postupak nastaviti.

Šta u ovom trenutku odlučuje kada će javnost saznati istinu o pogibiji Veselina Boškovića i članova SPO-a na Ibarskoj magistrali?

Kako od 1993. godine, kada su zverski pretučeni Vuk i Danica Drašković, MUP Srbije nije izdao nikakvo saopštenje, a pokrenuti su krivični postupci protiv visokih državnih funkcionera, članova Vlade Republike Srbije, siguran sam da oni neće dati nikakvo saopštenje ni u ovom slučaju. Ističem da se stvarno mora sačekati promena ove vlasti da bi javnost mogla biti obaveštena protiv koga se tačno vodi krivični postupak. S druge strane, u interesu istrage ni mi ne bismo smeli da objavimo podatke koji bi mogli ugroziti sigurnost pojedinih njudi. Mi zastajemo sa istražnim radnjama jer želimo da se i sada, kao i do sada, ponašamo legalistički. Pravno-ekspertski tim je formiran u uverenju da se može, zajedno sa sudom i tužilaštvom, doći do istine. Potvrdilo se - sada definitivno - da je pravosuđe potpuno zavisno, što je činjenica utvrđena ne ovim slučajem nego posle krađe legalno dobijenih izbora 1996, u čemu su učestvovali svi sudovi, dok su njudi koji su takve odluke nalagali sada visoki funkcioneri i članovi vlade. Zato mislim da je ovo bio krajnji domet koji je mogao dostići pravno-ekspertski, advokatski ili bilo koji stručni tim suočen sa protivnicima koji isknjučivo štite režim ili su, možda, i sami mogli bili ugroženi danjim vođenjem istrage.

Da li pravno-ekspertski tim zna imena naručioca i ubice?

Pravno-ekspertski tim barata većim brojem imena. S tim je upoznat svaki član tima i rukovodstvo SPO-a.

Šta mislite o izjavi Marka Nicovića, po kojoj on u događaju na Ibarskoj magistrali ne vidi "rukopis Službe"?

Očigledno je da postoje otrgnuta odenjenja različitih službi. Ona, često u saradnji sa bivšim policajcima Republike Srpske, imaju neke svoje privatne "aranžmane", bilo da ih angažuju određene političke strukture ili da se radi o nekim posebnim cinjevima. Kako god bilo, pojavile su se neke terorističko-diverzantske grupe i, bez obzira na to da li stvarno postoje elementi krivičnih dela koja im se stavnjaju na teret, nesporno je da one postoje. Ima fingiranih postupaka koji se vode, ali postoje i grupe protiv kojih se ne vode postupci za ono za šta se terete već za neka druga krivična dela. Za to krivicu snose MUP i službe koje treba da štite bezbednost ne samo običnih građana već i nosilaca političkog života. Ako ne uspevaju da zaštite visoke državne funkcionere, pomoćnika republičkog ministra unutrašnjih poslova ili saveznog ministra odbrane, kako će onda zaštititi običnog građanina? Uvek se radi o velikoj političkoj odgovornosti ovog režima i njegovih predstavnika. Sve ostalo spada u domen konkretne krivične odgovornosti kojoj, kada dođe do promene vlasti, niko neće izbeći.

Pripreme i mršenje tragova

Priprema atentata zahtevala je obimne pripreme. Da li se, makar u grubim crtama, može rekonstruisati šta se događalo tih dana pre i posle 3. oktobra 1999?

Policijski posao

Kao narodni poslanik, advokat i šef pravno-ekspertskog tima, šta mislite da je za javnost, sadašnji ternutak i budućnost ove zemnje važnije: znati ime neposrednog izvršioca ili ime naručioca?