Amerika: Izbori 2000.
�ta se desilo "princu D�ord�u?"
Da su izbori odr�ani u decembru, Bu� bi pobedio Gora sa 15 procenata razlike; sada je Gor u vo�stvu
U trci za Belu ku�u
desio se neo�ekivan obrt: demokrata Al Gor i republikanac D�ord� Bu�
zamenili su mesta. Mesecima je Bu�, guverner Teksasa, naciji naravno
poznatiji kao sin biv�eg predsednika SAD, ubedljivo vodio. Brojni
eksperti za izbornu strategiju, republikanci ali i demokrati, verovali su
da �e se Bu� bez po muke preseliti iz rezidencije guvernera u Ostinu u
rezidenciju predsednika SAD u Va�ingtonu. Me�utim, desilo se ne�to �to
ni svi timovi izuzetno pla�enih eksperata za ispitivanje javnog mnjenja i
lansiranje kandidata ni u snu nisu predvi�ali: favorit i vi�eni gubitnik
zamenili su mesta. Eksperti su mesecima tvrdili da je mladi Bu� li�nost,
lider, politi�ar koji 2000. glatko pobe�uje u trci za predsednika SAD.
Tvrdili su da �e za njega najverovatnije glasati i neopredeljeni bira�i.
Uveliko iznena�eni ameri�ki politikolozi sada ukazuju da je nova politi�ka dinamika jedna od najneo�ekivanijih i najdramati�nijih promena u novijoj istoriji. Zapravo, takvog nepredvidivog obrta nije bilo od 1988, kada se otac guvernera Bu�a, D�ord� Bu�, transformisao iz jednog od najble�ih predsedni�kih kandidata u novijoj istoriji u strasnog pretendenta na Belu ku�u koji je potukao konkurenta demokratu Majkla Dukakisa, guvernera dr�ave Masa�usets.
Al Gor je u mnogim istra�ivanjima javnog mnjenja uspeo da se poka�e kao politi�ar kome Amerikanci ukazuju ve�e poverenje nego njegovom protivkandidatu Bu�u: misle da je sposobniji, pouzdaniji, vi�e im se svi�a kao li�nost. A koliko do ju�e, potpredsednik Gor je bio omiljena meta svih kabaretskih zabavlja�a i popularnih pono�nih TV-komi�ara.
NE TALASAJ: Oba kandidata su se jedno vreme dr�ala zlatne sredine: sa onim tipi�no ameri�kim osmehom ljubazno su pozdravljali "dobro jutro �ar�ijo na sve �etiri strane"; Amerikancima je dosta podela, sva�a, skandala, virenja kroz klju�aonicu, impi�menta. Uostalom, ako pogledaju u d�ep, nikada im nije bilo bolje. Ameri�ka privreda vi�e od 100 meseci bele�i solidan rast, nezaposlenost nikada nije bila manja, inflacija je zanemarljiva.
I Gor i Bu� su gledali da ne talasaju previ�e, da privuku umerene i neopredeljene, "mirnu Ameriku" koja, s daljinskim upravlja�em u rukama, pokazuje sve manje interesovanja za politi�ke TV-pri�aonice, za sve te predizbore, izbore, debate i su�eljavanja. Obojica su se zaklinjala da su protiv novih poreza, za uravnote�en bud�et, slobodnu trgovinu, smrtnu kaznu, obojica misle da su najve�i problemi reforma sistema obrazovanja i zdravstvenog osiguranja. Prema vojsci treba biti galantan, ne uzimati ni mrvicu od kola�a koji je dodeljen Pentagonu... Oba kandidata su mesecima balansirala na �ici ne �ele�i da izbace nijednu parolu koja bi ih skupo ko�tala u novembru: paze da ne uvrede ni veliki biznis, ni etni�ke grupe, ni manjinu, ni ve�inu, ni �ene, ni hendikepirane, sve je, bar na povr�ini, vrlo politi�ki korektno, bez povi�enih tonova i bacanja blata po protivnicima.
Doju�era�nje vru�e teme, "sva�alice" kao �to su prekid trudno�e ili homoseksualci u vojsci, sada vi�e nisu glavna tema politi�kih govora. Kao �to su 1992. liberalni demokrati dozvolili Klintonu da se malo vi�e okrene ka centru, tako 2000. konzervativna religiozna republikanska desnica pre�utno dozvoljava Bu�u da ne insistira na "pravima nero�enih".
Prvo poluvreme kampanje 2000. je u neku ruku bilo varijacija na Klintonove rane teme: govori se o veli�anstvenoj zemlji Americi, mogu�nostima koje ona svima pru�a, vrlinama demokratije, ali i o odgovornosti. Akcenat je na reformisanju i pobolj�anju zdravstva, obrazovanja i pripremi ameri�kih radnika za globalnu ekonomiju: klintonizam je paradigma koju sada svi koriste. Senator iz Ajove Tom Harkin (demokrata) uo�ava promenu raspolo�enja bira�a: "Nema velikih, globalnih tema, kao �to je to bilo 1980, kada su milioni poru�ivali: Stop the bombs! �ele�i da zaustave trku u nuklearnom naoru�anju. Kada je situacija u privredi dobra, kao �to je sada, te teme su gurnute u neki �o�ak."
Ipak, ti bri�ljivo koreografisani, ve�to re�irani, kako bi neki na�i politi�ari rekli sponatno organizovani kontakti sa bira�ima i nastupi pred televizijskim kamerama otkrili su li�nosti kandidata.
Li�nost predsednika ima posebno mesto u ameri�koj kulturi: glasanje za predsednika SAD ve�ina Amerikanaca do�ivljava kao svoju najva�niju i najprivatniju gra�ansku du�nost u politi�kom �ivotu. "Ponekad Amerikanci glasaju glavom; gotovo uvek glasaju srcem", ka�e Dejvid �ribman komentator Boston glouba. I zato su izuzetno va�na ispitivanja javnog mnjenja koja pokazuju da Amerikanci po�inju da pokazuju izvesne sumnje prema li�nosti D�ord�a Bu�a.
U republikanskom �tabu sada su duboko zabrinuti zbog �injenice da je pro�le godine tek svaki osmi anketirani imao negativno mi�ljenje o Bu�u: sada mu svaki tre�i daje slabu ocenu. Da su izbori odr�ani u decembru, Bu� bi pobedio Gora sa 15 procenata razlike sada je Gor u vo�stvu, ne mnogo, "za prsa", ali u Americi ni�ta ne uspeva kao uspeh.
UGRO�ENA DINASTIJA: Kako se desilo da posrne D�ord� Bu�, "princ D�or�" kako su ga neki ironi�no zvali, �ovek ro�en sa "srebrnom ka�ikom u ustima", iz bogate i mo�ne familije, vi�en da nastavi politi�ku dinastiju Bu�ovih i da tako u�e u istoriju posle porodica Adams, Harison, Ruzvelt i Kenedi? Istra�ivanje Pew Research centra otkriva da bira�i smatraju da je guverner Teksasa "uobra�en" i "arogantan", "nesimpati�an", "lo�", da mu "inteligencija nije ja�a strana", da sve u svemu nije "predsedni�ki materijal", "ne uliva poverenje".
Najnepovoljnije ocene o potpredsedniku Goru svode se na uverenje da je "dosadan" i da je "politi�ar od malih nogu".
Bu�u o�igledno preti opasnost da ga bira�i vide samo kao "tatinog sina" koji je nedovoljno ozbiljan i misli da mo�e da kupi Belu ku�u. Naime mladi Bu� je oborio sve rekorde sakupiv�i 67 miliona dolara samo u pro�loj godini. Nikada toliko ljudi nije dalo tako mnogo para za tako kratko vreme, ocenjuje stanje na politi�koj berzi Amerike politi�ki hroni�ar Njujork tajmsa. �ta li �e biti tek u finalu trke? Finansijski eksperti procenjuju da �e izborna trka za Belu ku�u 2000. ko�tati oko tri milijarde dolara, �to je za tre�inu vi�e nego 1996.
Bu� je u predizbornoj kampanji otkrio neke svoje slabe ta�ke. Za razliku od oca, o�igledno nije mnogo upu�en u spoljnu politiku; sve vi�e ljudi se pita kako �e voditi SAD, ali i svet, �ovek koji je u jednoj televizijskoj kontakt-emisiji priznao da ni�ta ne zna o Putinu, ali ni o kontroli nuklearnog oru�ja, dodav�i uz samozadovoljni sme�ak: "Ali, anga�ova�u one koji znaju!" Bu� je pome�ao Slova�ku i Sloveniju, nije mogao da imenuje tri politi�ka lidera u svetu, a pokazalo se da ne zna �ak ni kako se zovu stanovnici Gr�ke ili Kosova (Grke je nazvao Grecians, a stanovnike na�e ju�ne pokrajine Kosovians, �to bi se moglo prevesti kao Grkjani ili Kosovjani, tako nekako, potpuno besmisleno). Bu� je imao jo� bisera: izjavio je da je Hrist njegov omiljeni filozof.
Zameraju mu i neadekvatan body language: dok je slu�ao sumornu ispovest �ene koja je prekinula trudno�u, na licu mu je bio stalni sme�ak. Da li se iza tog name�tenog osmeha krije "neverovatna lako�a postojanja mla�eg Bu�a", pitaju se neki.
I konzervativni komentator D�ord� Vils izrazio je strepnju: "Bu�u nedostaje te�ina... njemu je sve u �ivotu i�lo isuvi�e lako..." Uostalom, republikanski kandidat je jednoj grupi �aka priznao da se provukao kroz �kolu, da bi im mudro posavetovao: "�ovek ne mora da bude neki �ak da bi uspeo u �ivotu."
Da ameri�ki bira�i ne bi mislili da je Bu� "bezvezni bogati mlakonja", jedna od Bu�ovih TV reklama prikazuje devoj�icu, upla�enu i zbunjenu u nekoj napu�tenoj vojnoj bazi; onda se �uje Bu� koji poru�uje da "�ivimo u svetu terorista, ludaka i raketa... Ovaj opasni svet tra�i o�tar ma�". Bu� obe�ava "spoljnu politiku sa malo �elika", devoj�ica se pojavljuje i pru�a ruku �oveku u uniformi. I poruka i muzika od koje �oveka podilaze �marci imaju jasnu poentu. Jedan u�tivi TV gledalac upitao je Bu�a da li je on uop�te "intelektualno radoznao", na �ta mu je pretendent na Belu ku�u samouvereno odgovorio: "Znate, bolje je da vas ljudi potcenjuju!"
U Bu�ovom �tabu ne misle tako: anga�ovani su timovi eksperata koji treba da podstaknu njegovu "intelektualnu radoznalost", da ga brifuju o mnogim temama, ali i podu�e ve�tini komunikacije. Fred Grinstajn, profesor politi�kih nauka na Prinstonu, smatra da bi Bu� trebalo ili ozbiljnije da "savlada gradivo", ili da jednostavno odustane.
GOR I FEMINISTKINJE: U me�uvremenu, Al Gor je podneo program za finansiranje politi�kih kampanja koji bi u�inio ovu sferu daleko transparentnijom: lobisti bi morali javno da ka�u koliko para daju, kome, kakve vrste dogovora imaju. Iz ovog fonda trebalo bi i da se finansiraju i TV nastupi svih kandidata za federalne funkcije. Gor priznaje da nije najbolji vesnik reforme: on sam je bio ume�an u prikupljanje sredstava za Demokratsku partiju koje je, posle se ispostavilo, zaobi�lo mnoge zakonske prepone. "Znam, pogre�io sam; zato mi je stalo da reformi�emo sistem finansiranja politi�kih kampanja", pomalo pateti�no sada nagla�ava Gor.
I dok mnogi misle da je predlog zapravo samo ve�ta predizborna "�vaka", bira�ima se dopao Gorov predlog, njegovo javno pokajanje. Sve vi�e im se, izgleda, svi�a i njegov novi imid�. Naime, i Gor je anga�ovao eksperte: oni su "drvenog Ala", koji izgleda kao da se rodio u tamnom odelu, sa belom ko�uljom i kravatom, a uz to govori i hoda kao robot, "redizajnirali", pa se sada pojavio u novom pakovanju: sportska ode�a, srda�no, klintonovski toplo komuniciranje sa ljudima. Mnogi misle da je Gor, kao pravi �treber, sada preterano emotivan, srda�an, da se suvi�e trudi...
Me�u Gorovim ekspertima glavnu re� je vodila Naomi Volf, feministkinja, advokat �enske seksualnosti, autor nekoliko bestselera me�u kojima je najpoznatiji "Mit lepote". Veruje se da je po njenom savetu Gor osudio pona�anje nekih politi�ara u Va�ingtonu, pa je javno progovorio o "ljutnji i razo�aranju koje smo svi, vi i ja li�no, ose�ali prema predsedniku". Naomi Volf misli da �e pobediti politi�ar za kojeg budu glasale �ene, koji najbolje shvati "umor Amerikanki": zemlja tra�i "uzornog oca". Al Gor je tu na pola puta: stvarno je dobar otac i suprug, a podr�ao je i sve programe koje je lansirao Bil Klinton, od porodiljskog odsustva, do bolovanja za roditelje.
Gorov �tab je lansirao dvosmislene slogane "Promene!" (Hej, ja nisam Bil Klinton i ne�e vi�e biti skandala!), ali i "Nastavimo sa procvatom!". Gor �eli da naglasi da je on deo tima koji je doprineo ekonomskom bumu. Gorove TV reklame ispunjene su njegovim slikama iz mladosti kada je bio vojni izve�ta� iz Vijetnama.
Svakako da �e daleko vi�e od ovih scena na kona�ni ishod uticati razvoj situacije na Kosovu: Gor je stalno insistirao na ve�em ameri�kom prisustvu na Balkanu (i kada mnogi u administraciji nisu znali ni gde je to!), zagovarao je vazdu�nu intervenciju na Kosovu, nedvosmisleno poru�uju�i da "SAD ne mogu da dozvole da XXI vek oblikuju maskirani ljudi koji ljude razdvajaju na osnovu rase i etni�kog porekla, na osnovu mr�nje i predrasuda... Amerikanci �e uvek biti za razli�itost, harmoniju i dostojanstvenu budu�nost". Od toga kako �e se razvijati situacija na Kosovu umnogome �e zavisiti i rasplet izbora za predsednika SAD u novembru.
Slobodanka Ast
Gor o Kosovu
Milo�evi�eva surovost
U
mini-intervjuu sa Alom Gorom Njusvik, sredinom aprila pro�le godine, skre�e
pa�nju potpredsedniku da general�tab upozorava da s�mo bombardovanje ne�e
uroditi plodom, "tepih-bombardovanje" nije uspelo ni u
Vijetnamu.
Gor: Prerano je tvrditi da bombardovanje ne�e uspeti. Uspelo je sa Milo�evi�em u Bosni. Ima razlika, ali tamo je uspelo.
Njusvik pita, ako je unapred isklju�ena upotreba kopnenih trupa, za�to je to javno obnarodovano i otvoreno re�eno Milo�evi�u?
Gor:"Moramo otvoreno da komuniciramo sa ameri�kim narodom: da ka�emo �ta radimo i za�to, i �ta ne radimo. To je cena demokratije. Na�a analiza je pokazala da bi trebalo vi�e od 100.000 vojnika, da bi �rtve bile velike, da bi borba bila duga i te�ka: od ku�e do ku�e, od sela do sela... Tu mogu�nost smo vrlo rano isklju�ili."
Na komentar novinara za�to su onda svi bili iznena�eni brzinom i brutalno��u Milo�evi�evog reagovanja, isterivanjem sa Kosova stotina hiljada izbeglica, potpredsednik SAD je odgovorio:
"Dimenzije Milo�evi�eve surovosti su bile doista �okantne: pro�le jeseni je 250.000 ljudi proterao iz njihovih ku�a...Videli smo da gomila snage. Mislim da je stepen njegove surovosti te�ko razumljiv."
