Intelektualci i "politi�ki turizam"
Spasite svet od "zadu�nih baba"
Tirani su oduvek izazivali idolopoklonstvo, posebno kod onih daleko od ku�e, pi�e Sajmon D�enkins
Pre nekoliko godina bio sam pozvan na ve�eru kojoj je prisustvovala i
glumica �irli Meklejn, �iji sam istinski obo�avalac. Hipnotisano sam
posmatrao kako je glumica vatrene kose i sjajnih o�iju gospodarila
situacijom. Nije govorila o svom poslednjem �lmu ili predstavi ve� o
poseti Kini, zala�u�i se za tekovine Maove kulturne revolucije. Uskoro
se moje divljenje pretvorilo u horor � izjavila je da je Mao heroj svih
vremena. Hranio je i odevao svoj narod, i na kraju ih odveo u obe�anu
zemlju. "Ne, ne", pla�nim glasom se suprotstavila na�im
protestima, "trebalo bi da odete tamo i vidite."
Pokojni Mao je u to vreme zasenio slavom prethodnike iz ratne Nema�ke i Rusije. S druge strane, Peking je po�eleo dobrodo�licu saose�ajnim slavnim ljudima i �irom otvorio vrata svetskim putnicima. Efekat je bio impresivan � ubistva i nema�tina pro�li su nazapa�eno, a Mao je postao kult na Zapadu. Ali, Mao nije bio prvi igra� u ovoj igri. Isto su pro�li Staljin, Musolini i Hitler, a u skorije vreme Nkruma, Amin, Kastro i Pino�e. Iluzija o mo�i najlep�e sija u vremenskoj izmaglici. O�i prijavljuju ono �to vide, a ne ono �to ne vide ili �to nije prikazano.
Svi politi�ki svetski putnici trebalo bi da pogledaju dokumentarac Danijela Volfa "Turisti revolucije", prikazan na drugom programu BBC-ja u jutarnjem subotnjem terminu u 5.50 �asova. Film Danijela Volfa nije putopis, ve� svedo�enje o tome da putovanje ograni�ava isto toliko koliko i pro�iruje vidike. Videli smo egzaltirane Britance zavedene Musolinijevom harizmom; �uli smo Lojda D�ord�a kako o Hitleru govori kao o "najve�em Nemcu svog vremena"; prisetili smo se i engleskog novinara kako poru�uje Hitleru "Fireru, voli te engleska omladina". D�ord� Bernard �o bio je 1931. godine u Rusiji, i bio svedok "atmosfere nade i sigurnosti koja nije ranije vi�ena u civilizovanim zemljama na svetu". Marksist-veteran Kristofer Hil jo� uvek odbija da veruje da je Staljin namerno ekonomski upropastio Ukrajinu. Barbara Kasl, u to vreme novinar, izve�tavala je da "nema atmosfere represije" u predratnoj Moskvi, ve� da "postoje izuzetne mogu�nosti za �ene". Ruski sindikat pisaca je posle Staljinovog pada napravio program za zabavljanje slavnih li�nosti iz Britanije. Pitam se da li je mladi Melvig Brag bio svestan da je tokom boravka u Rusiji bio pod KGB-ovim tretmanom za slavne li�nosti.
Za uzvrat "turisti revolucije", kako ih je nazvao Danijel Volf, pru�aju izvesnu satisfakciju re�imu �iji su bili gosti. Neki od njih, kao �to je Najd�el Nikolson, danas imaju pomalo skru�en stav prema tome se�aju�i se utiska koji je na njega, ali i na mnoge druge ljude o�arane nema�kim nacistima, ostavila disciplinovana nacija sa jasnim ose�ajem za misiju. U vreme kada se Britanija �inila nazadnom i gubila se u depresiji, nema�ki nacisti su izvr�ili invaziju na mlade britanske radikalne mozgove. Majkl Bern se stideo svog salutiranja Hitleru; iskupljivao se borbom u Drugom svetskom ratu, bio zarobljen u Koldicu i postao komunista.
Tirani su oduvek izazivali idolopoklonstvo, posebno kod onih daleko od ku�e. Me�utim, nije lako objasniti politi�ke navija�e u postkolonijalnoj Africi sa navikama iz doba imperije, prikazane u jednoj od emisija dokumentarca "Turisti revolucije", privu�ene neodoljivom potrebom za me�anjem u tu�e poslove. Uloga belih savetnika u uvo�enju socijalizma u supsaharskoj Africi dugo je bila predmet podsmeha, a Volfova kovanica "turisti revolucije" sasvim je adekvatna za ove avanturiste. Reg Grin, a�utant D�ulijusa Njererea u Tanzaniji, uspeo je sasvim s�m da upropasti celokupnu ekonomiju ove zemlje. Katastrofa izazvana nasle�enom ideologijom u kombinaciji za socijalizmom i inostranom pomo�i, ve�a je od �tete koju je ikada naneo imperijalizam u Africi. U Etiopiji zahva�enoj gra�anskim ratom Zapad je sredinom osamdesetih izveo odlu�nu intervenciju. Bob Geldof i humanitarne agencije mo�da isprva nisu sebe smatrali "turistima revolucije". Retrospektivno posmatrano, njihove dobre namere izgledaju, s du�nim po�tovanjem, proma�eno. Videli smo Geldofa kako vi�e na televiziji "po�aljite novac, samo po�aljite novac", i milijarde dolara humanitarne pomo�i uredno su poslate. Ispostavilo se da je 90 odsto tog novca oti�lo kao potpora odvratnom re�imu diktatora Mengistua, i da su Svetska banka i UN rasipale novac na njega. Finansirali su depopulaciju (sada se to zove etni�ko �i��enje) visinskih krajeva ove zemlje. Mengistuove trupe dobijale su redovnu pomo� u hrani i vozilima (konvoj humanitarne pomo�i je pratio trupe), dok su pobunjenici bili uskra�eni za bilo kakvu pomo� sve dok miljenik UN-a nije kona�no oti�ao sa vlasti 1991. godine. �ef UN-a u Adis Abebi ukazivao je na Mengistuovu "inteligenciju, dostojanstvo i uljudnost", i dokazivao da su novosagra�ena prinudna naselja useljena na "dobrovoljnoj bazi". Ovo se nije de�avalo 1885. godine, ve� 1985.
Humanitarne agencije iz straha da se ne zaustavi dotok novca sa zapada po dogovoru ne spominju gra�anski rat u svojim izve�tajima. Utisak koji je prenet na Zapad tokom etiopske krize bio je da zemlja pati od prirodnih katastrofa i gladi; pobunjenici se uop�te ne spominju. Kada se francuska agencija "Lekari bez granica" pobunila protiv re�ima jer to vi�e nije mogla da podnese, izbacili su ih iz zemlje. Njihov tada�nji �ef Roni Braumen govorio je da biti u dosluhu sa Mengistuom zna�i "spasavanje hiljade �ivota da bi se osudilo stotine hiljada". Braumen i Majkl Prisli, �ef UN-a u Mengistuovo vreme, vodili su klasi�nu novoimperijalisti�ku raspravu � Prisli je optu�io "Lekare bez granica" za "paradiranje radi publiciteta", a humanitarci su odgovorili tako �to su Prislija nazvali "Mengistuovim pionom" i "sau�esnikom masovnog ugnjetavanja". Zapadnjaci koji igraju profesionalne igre u ratom razorenoj afri�koj zemlji ne pru�aju mnogo lepu sliku. Me�utim, oni koji su hvalili Mengistua zato �to su se ose�ali obaveznim da to �ine bili su jo� i pristojni u odnosu na one koji su se divili Musoliniju zbog toga �to je "ako ni�ta drugo, u�inio da vozovi dolaze na vreme". Tvrdili su da su u�inili vi�e dobra nego �tete � stra�no su �eleli to da doka�u, rekao bih.
Jedan skeptik po pitanju zapadne intervencije u Africi, Aleks de Vaal, zapitao se: "Kako je mogu�e da se tako mnogo dobrih namera pretvorilo u ne�to tako tragi�no pogre�no?" Mo�da �e nam biti jasnije ukoliko shvatimo �ta je nagnalo Dikensa da stvori lik Mrs Jellaby u Bleak Houseu. Dikens je bio posti�en time �to se njegovi londonski prijatelji radije bave svetskim problemima nego doma�im. Izgladneli gra�ani Londona smatrani su "bezvrednim, manje va�nim", dok su izgladneli Afrikanci smatrani "uzvi�enim". U svemu tome postoji klju� � manje je verovatno da �e se izgladneli Afrikanci pojaviti na njihovom ku�nom pragu.
Hiljade humanitarnih radnika, volontera i novinara koji su pojurili u afri�ka periodi�no problemati�na podru�ja nesumnjivo su do�iveli sebe kao ljude sa dobrim namerama. I dan-danas oni o sebi tako misle, kao i vojnici sa beretkama UN-a. Me�utim, i nekada�nji posetioci Staljinove Rusije i Maove Kine, kao i ekonomski savetnici u Africi, delili su njihovo mi�ljenje. Ali, kao �to ni humanitarna pomo� nikad nije nepristrasna, tako i svaki "turista u kriznim podru�jima" nosi sa sobom svoj politi�ki prtljag. Turista uskoro postane misionar u potrazi ne za svedo�anstvima ve� za du�no��u. Hana Arent je rekla: "Tre�i svet nije realnost, on je ideologija."
Instinkt za milosr�em je prirodan. Me�utim, ovi �lmovi su me podsetili na to koliko su putevi milosr�a blizu ambisa licemerja. Dikens je bio u pravu. Tamo daleko je uvek mnogo jednostavnije i glamuroznije nego kod ku�e. Britancima je jako te�ko da osiguraju mir u Severnoj Irskoj ili da naprave sistem bolnica koji funkcioni�e, i mrze da im neko sa strane dr�i predavanja. Me�utim, tvrde da sasvim precizno znaju, pored svih kontradiktornosti, �ta ne valja u Iraku, Srbiji, �e�eniji ili Indoneziji. Ako intervencija po�e naopako i rezultat izostane, ako bombe zalutaju a diktator odbije da ode sa funkcije, nikome zapravo nije stalo. Krize u drugim zemljama su nadohvat ruke kada nam zatrebaju, a daleko od o�iju kada nam nisu potrebne. A oni, kao sluge, znaju svoje mesto. Imperijalizam uma nije ni�ta privla�niji od dolarskog � posredno mo�emo da svedo�imo tu�im nevoljama, ali nikako u�ivo. Smatram da je ironi�no da je Zapad postao mnogo odgovorniji po pitanju prirodnog okru�enja, bore�i se za o�uvanje prirodne autonomije i razli�itosti, dok istovremeno uporno zloupotrebljava politi�ku ekologiju. Odbijamo da verujemo da mo�da ne znamo �ta je najbolje za udaljene dr�ave i njihove narode. Ove nedelje britanske trupe jo� uvek bacaju bombe na Irak, verovali ili ne, i nadgledaju prinudno povla�enje Srba sa Kosova. Ve�ina Britanaca je najverovatnije do sada zaboravila uzrok svemu tome. Me�ati se u tu�e stvari � lep je to ose�aj.
Zavr�nu re� dao je jedan izuzetan afri�ki student Bejzil Dejvidson, koji se bavio istra�ivanjem svega onog �to su Evropljani uradili na ovom kontinentu u XX veku. Jednoli�nim glasom je ponavljao da Evropljani nisu uvek znali �ta je najbolje za Afrikance. "Molim vas, verujte mi", zapomagao je, "dragi prijatelji, vi ne znate �ta je najbolje za nas, ve� �ta je najgore." Caveat viator. Neka se turisti dr�e svojih lige�tula, a �irli svojih songova.
(The
Times)
Priredila
Biljana Vasi�
