Vreme broj 491, 3. jun 2000.

Nema nikakve sumnje da je navedeni članak pravovremeni odgovor na informativne (ne)prilike građana Srbije, ali smatram da ipak ima mesta nekim primedbama, pogotovo kada se radi o tabeli frekvencija programa na srpskom stranih radio stanica.

Naime, u tabeli koju ste objavili nedostaje vreme trajanja emisija (neke od njih traju 15, neke 30, a neke i svih 60 minuta), zatim da li emisija ide svih dana u nedelji ili samo radnim danima (neke stanice imaju nešto drugačiji raspored programa vikendom), kao i podatak na koje talase se podaci odnose (mada većina programa ide na kratkim talasima, neki paralelno idu i na srednjim, pa i – uz ometanja – na ultrakratkim talasima). Ovako upotpunjena tabela bila bi još više od koristi onima koji žele da budu bolje informisani. Uostalom, kako jedan potpuni pregled izgleda možete videti na http://www.demokratska.org.yu.

Što se tiče informisanja preko interneta, na osnovu reagovanja na događaje od 17-18.5.2000. zaključio sam da su najbrže reagovali http://www.freeb92.netwww.freeb92.net, (nepomenut u vašem članku) i http://www.demokratska.org.yu, i to ne toliko sa podacima o "visokoj" politici, stranačkim saopštenjima, izjavama lidera i slično, koliko sa podacima o stanju na ulicama, gotovo kao da se radilo o odloženom radio prenosu. U slučaju prva dva sajta vreme reagovanja je bilo oko 20 minuta. S druge strane, bio sam razočaran tromošću Bete i Foneta.

Uglješa Jocić

PS. Da li nepominjanje sajta http://www.otpor.com treba da se shvati kao slučajno ili kao povampirenje duha koji je provejavao iz onih vanrednih (ratnih) ratnih brojeva (kojih se, kako sami kažete, "ne odričete")?

Dva principa
"Muka mi je od podržavanja", "Vreme" 490

Čitajući "na jedvite jade napisan" komentar g. Dragana Đilasa, sa čijim sam iznetim stavovima inače sklon da se složim, nisam mogao da se ne spotaknem na dva mesta.

Prvo je principijelna stvar: da li je moguće da svoje mišljenje o ponašanju opozicionih lidera g. Đilas nije mogao nikako drugačije jezički da iskaže do formulacijom o "odlaženju na noge svetskim zlikovcima"!? Način razmišljanja i način izražavanja jesu ono suštinsko po čemu bi oni koji su ovde "za život" trebalo da se razlikuju od onih drugih, i stoga me porazilo kad videh kako moderan mlad čovek poput g. Đilasa upotrebljava floskule s RTS-a. Naime, ne verujem da i po kući koristi izraze: kamarila, naredbodavci, peta kolona i slične osim kad se sprda, a to su reči iz istog mentalno-jezičkog prtljaga u kome su "svetski zlikovci" i famozno "odlaženje na noge".

Drugo je stvar čisto ideološke prirode, a tiče se primedbe o "bogaćenju" i "privilegijama" onih koji "izigravaju opoziciju", dakle pitanje ličnog bogaćenja preko politike.

Stvar je dobrog ukusa da g. Đilas bude sasvim pri dnu liste onih koji o tome uopšte treba da govore.

Zašto? Zato što je g. Đilas imao prilike da vidi zbog čega je politika tako privlačna. Njegova visoka cena na tržištu mladih obrazovanih ljudi pre nekih sedam godina, pa i to što danas na 6. strani nekog nedeljnika čitamo šta on o nečemu misli – direktna su posledica toga što je svojevremeno bio Gospodin Lider.

Željko Roje, elektronskom poštom

prethodni sadržaj naredni