Pošta

Vreme broj 499, 29. jul 2000.

Soj i broj
"Džuče i Duče", "Vreme" br. 494

U vašem nedeljniku, novinar Teofil Pančić zapenušio je protiv onih koji ne žele da im sutra Novi svetski poredak (NSP) kroji sudbinu, kao nekada Turci, Austrijanci, Nemci... Badava je Nikolaj Velimirović, kojeg Teofil omalovažava, upozoravao da "mržnja oči zatvara", vašeg se saradnika to upozorenje nije kosnulo. Kad njegovi politički protivnici "zaborave glavu kod kuće – uopšte im se ne primeti", rasuđuje vispreni Podrepak napred pomenutog Poretka. Nažalost, nije uočio jednu sitnicu: kada on zaboravi glavu kod kuće, to se odmah primećuje!

Onaj ko hoće o nečemu da piše morao bi prethodno da prouči materiju o kojoj namerava svoj sud da donese. Za Teofila to ne važi; on u svom magazinu može da piše šta hoće. Tako je pokušao da vašim čitaocima predstavi takozvanu Novu Iskru kao ljotićevski list; ponudio im je, dakle, "rog za sveću". U stvari, ljudi oko N. I. nemaju nikakve veze sa ljotićevcima, mada se često za takve izdaju – u komercijalne svrhe. Međutim, često ih odaju procene i ocene događaja u svetu i kod nas, kao što se vidi iz njihovog članka o Otporu. Za ljotićevce je pojava mladića i devojaka koji se ne bore o vlast nego za bolji život svoga naroda i svoj pozitivna. Zato je i mlađani (epitet kojim se rado služi postariji fudbalski komentator na TV) gospodin Rastović svrstao nedavno omladince Otpora u "ljotićevce", i ne bez razloga. Imao je i on nekog prezimenjaka u omladini pre Drugog svetskog rata, koja je znala da su ljotićevci okupljali soj, a ne broj!

Kao i toliki drugi vaspitanici škola u kojima je predavana komunistička istorija, ni gospodin Teofil nije u stanju da razlikuje Musolinijev fašistički korporativni sistem od staleškog uređenja države, koje je zagovarao Dimitrije Ljotić sa svojim saradnicima. To još uvek ne mogu ni mnogi današnji srpski istoričari, koji su do juče bili komunisti, a potom se prešaltovali u demokrate. Kao da se plaše istine! Jednostavnije je klevetati one koje smatraju svojim protivnicima. Nama običnim ljudima neshvatljivo je kako se to slaže sa demokratijom. Ili je, možda, baš u tome suština prave demokratije?!

Svetomir Paunović, Beograd

Narodnoj skupštini Republike Srbije

Duboko razočarana postupcima koje vlast preduzima prema sudijama, a posebno poslednjim nezakonitim razrešenjem 18 uglednih i visokostručnih sudija, podnosim ostavku na izbor sudije porotnika.

Godinama sam bila sudija porotnik u Okružnom sudu u Beogradu, i obavljajući taj posao imala zadovoljstvo da upoznam većinu sudija razrešenih 12. 7. 2000. godine. To su izuzetno časni i pošteni stručnjaci sa visokim stepenom etičnosti i profesionalizma, koji su delili pravdu u najtežim krivičnim slučajevima. Nisu odgovarali vlastima jer su imali hrabrosti i ljudskosti da ustanu u odbranu dostojanstva sudstva i sudija. Njihovim razrešenjem, kao i drugim nezakonitim merama koje se preduzimaju prema nosiocima pravosudne funkcije, vrši se direktan atak na profesionalizam, samostalnost i nezavisnost sudstva koja je Ustavom zagarantovana. Iz tih razloga ne želim više da učestvujem u obavljanju te funkcije i da budem u sudskom veću sa sudijama koje ćutke i sagnute glave nemo posmatraju obračun sa njihovim kolegama.

U Lazarevcu, 19. 7. 2000. godine

Nada Hrnjez

Ispravka

U tekstu povodom smrti princa Tomislava "Karađorđevići na okupu" ("Vreme" br. 498), greškom autora napisano je da je u kripti crkve-zadužbine na Oplencu sahranjen i njegov stariji brat Đorđe. Reč je, naravno, o stricu a ne bratu princa Tomislava.

Izvinjavamo se porodici Karađorđević i čitaocima.

Redakcija

prethodni sadržaj naredni

vrh