| Pošta |
Vreme broj 503, 26. avgust 2000. |
| Kad čitalac zna... "Udružena kampanja", "Vreme" br. 502 Vaš novinar Dušan Radulović, samo što se u intervjuu nije sagnuo da Đinđiću poljubi ... Nijedan komentar koji bi ga bar malo bacio u poziciju da se brani. Naravno, da su Vuk ili Vojislav Mihailović bili intervjuisani, njih biste sigurno izbombardovali provokacijama, poluistinama i uvredama. Vaša redakcija u zapadnom svetu (a pogotovo u Kanadi iz koje se javljam) ne bi mogla biti ni redakcija u nekom studentskom časopisu u nekom malom gradiću. Jekić, Toronto, elektronskom poštom Zaštitite prava Prelistavajući juče (nedelja, 20. avgust) list "Sportski žurnal" naišao sam na devetoj strani na tekst pod naslovom "Vladari Kalča" potpisanog sa K. V., koji je skraćena verzija (90% rečenica je identično) teksta "Kapo-di-tuti-kapi" autora Zorana Jevtovića, objavljenog u prošlom broju "Vremena". Znam da oštrom oku redakcije "Vremena" malo šta uspe da promakne, ali nije zgoreg da vas obavestim da drugi prepisuju "Vreme" ne navodeći izvor. Čedomir Stefanović, elektronskom poštom Mala pomoć od analize Poštovani novinar "Vremena" g. Dimitrije Boarov trudio se da nama čitaocima vašeg nedeljnika po ko zna koji put otvori oči u vezi sa Miloševićevom ekonomskom politikom, posebno ekonomsko-izbornom politikom. Pokušaj vredan pažnje ali gluvom ne vredi govoriti (ne mislim na čitaoce "Vremena"). Milošević je dobijao izbore i u jeku nezabeležene inflacije (1993) i u uslovima raznih prevara – od zajma za preporod Srbije do štednje kod raznih dafina i jezda. Ovde se, izgleda, još ne glasa stomakom, već ruku vodi strah da bi moglo biti još i gore nego što je sada. Otuda mislim da se Milošević ne može na izborima pobediti ekonomskim i bilo kojim drugim analizama, već ujedinjavanjem svega i svih koji bedno žive. Izgleda da neke stranke i neki lideri tih stranaka ne spadaju u tu kategoriju. Na kraju, i oni su štedeli kod Dafine, a veruje se da su pravovremeni izvukli svoje pozamašne uloge. Milisav Ivanović, Novi Sad |
|