Dedinje ovih dana
Da li je džabe krečeno?
U Tolstojevoj 33 u toku su građevinski radovi –
iznad visoke crne metalne kapije sa svih strana okružene gustim zelenilom
vide se tek izgrađeni zid (između poslednjih par redova opeke malter je
još svež) i veliki otvori (verovatno planirani prozori). Upućeniji
stanovnici Tolstojeve tvrde da kuća nije dirana i da se samo nadgrađuje
deo gde su nekada bile garaže, da su radovi počeli "nešto pre
izbora", a da su trajali do "poslednjih nemira"
Prvo
pitanje koje se postavlja jeste gde je pre nekoliko dana Slobodan Milošević
primio šefa ruske diplomatije Igora Ivanova. U igri su sva dedinjska
prebivališta – zvanična informacija bila je da je susret obavljen u
Belom dvoru i da su u petak oko tog zdanja bile pojačane policijske
snage, ali stanovnici tog dela grada kažu da ništa neobično nisu videli
ni tog, a ni prethodnih dana. Pričalo se po čaršiji da su viđeni
kamioni koji izlaze iz kruga dvora, ali pošto ni to niko ne može da
potvrdi, čini se da je i ta priča posledica straha da će iz zemlje biti
izneto sve što se izneti može. Ipak, enterijer viđen na TV snimcima –
kako tvrde poznavaoci – nikako nije onaj iz Belog dvora.
Osim dvora, pominjana je i Užička 15, odnosno službena rezidencija
predsednika republike porušena tokom NATO bombardovanja – zgrada je u
međuvremenu bar delimično renovirana, u šta može da se uveri svaki
prolaznik. Iako bez posebne dozvole nije dozvoljen ni pristup ni
fotogra†sanje objekta, vidi se da na kući postoji krov, da je sveže
okrečena, da ima prozore, odnosno čini se da je funkcionalna. Sve to, uz
izveštaje nekih medija prema kojima su Milošević i Ivanov u petak ušli
u tu zgradu, daje osnove za pretpostavku da se razgovaralo ako ne baš u Užičkoj
15, onda u nekom od pomoćnih objekata.
NADZIĐIVANJE: Kako
"Vreme" saznaje u dobro obaveštenim izvorima Demokratske
opozicije Srbije i nekim "poslovnim krugovima", sve se ipak dešavalo
u privatnoj kući Slobodana Miloševića u Tolstojevoj 33. Ova kuća, koju
je bračni par Milošević kupio za "male pare koje je usput pojela
inflacija" (ilustracije radi, priča se da su radnici koji su uređivali
enterijer dobili ukupno 10 švajcarskih franaka za svoje usluge), u stvari
je i jedino mesto na Dedinju gde bi posle odlaska s funkcije predsednika
Milošević mogao da se skloni. Kuću i dalje (prema onome što se vidi)
čuvaju dva policajca – jedan u civilu, jedan uniformisani.
Fotogra†sanje nije dozvoljeno, virenje kroz kapiju takođe ("Možeš
ti da viriš, ali nemoj zbog mene", reči su jednog od čuvara.) Na
primedbu da je to sada kuća običnog građanina, policajci su nam rekli
da "imaju stara ovlašćenja, jer im naredbe nove vlasti još nisu
stigle". Ono što je očigledno jeste da su u Tolstojevoj 33 u toku
građevinski radovi – iznad visoke crne metalne kapije sa svih strana
okružene gustim zelenilom vide se tek izgrađeni zid (između poslednjih
par redova opeke malter je još svež) i veliki otvori (verovatno
planirani prozori).
Komšijske priče svode se na to da je "kuća potpuno porušena i
da se sada gradi nova", ali nešto upućeniji stanovnici Tolstojeve
koji su uspeli da provire kroz kapiju dok je unošen građevinski
materijal tvrde da kuća nije dirana i da se samo nadgrađuje deo gde su
nekada bile garaže. Ono u čemu su svi saglasni je da su radovi počeli
"nešto pre izbora", a da su trajali do "poslednjih
nemira" – iz dvorišta su se u subotu i nedelju ipak čuli zvuci
koji upućuju na zaključak da neki radovi i dalje traju. Kuća je inače
na faktički savršenoj poziciji i ne može se videti ni sa jedne tačke
na Dedinju – iz delova koji se nalaze ispod nje, pogled je nemoguć zbog
gustog zelenila, a prilaz sa druge strane podrazumevao bi prolaz kroz
dvorišta stanovnika Užičke koji su prilično nekooperativni. Jedina tačka
s koje bi pogled bio zadovoljavajući jeste kuća Bogoljuba Karića, koja
se nalazi u Tolstojevoj 31, a koja se zvanično renovira (koliko smo
uspeli da vidimo, u stvari se gradi nova). U tu kuću može da se uđe –
ipak, i tu se srećemo sa obezbeđenjem u vidu sredovečnog gospodina koji
je u početku bio vrlo ljubazan, ali je posle molbe da nam dopusti da se
popnemo na krov i izvidimo situaciju, postao malo "tvrđi".
Prema njegovim rečima, za bilo kakvo izviđanje potrebna nam je dozvola
"gospodina Karića", a on "sad ne može da ga zove".
TUĐA
DVORIŠTA: Između kuća Karića i Miloševića postoji prolaz predviđen
verovatno za transport građevinskog materijala (neasfaltiran je i tek
"utaban"), ali ni tu pristup nije dozvoljen – sa ulice se s te
strane vide samo delovi porušenog dvorišnog zida Tolstojeve 33 i deo
nove građevine. Policajci koji sprečavaju pristup, kažu da se i na
stazu odnosi isto što i na kuću, pošto je i to privatna imovina –
pitanje koje uporno postavljaju je "Što ne idete po dvorištu drugih
kuća?" i tvrde da će se "tako čuvati i Koštuničina kuća".
Predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać izjavio je u subotu
da je "predstavnik DOS-a koji se sreo s Miloševićem preneo da se
bivši predsednik žali da mu u kući ne funkcioniše ništa, pa čak ni
vodokotlić". Korać u nedelju odbija da za "Vreme" kaže
nešto više o tome, uz tvrdnju da mu je "Milošević poslednja briga
i da je sada najvažnije uspostavljanje normalne situacije u državi".
U svakom slučaju, informacija o kvarovima u Tolstojevoj značajna je
stoga što upućuje na zaključak da tamo neko ipak živi ili bar
povremeno boravi. Već pominjani čuvari kuće prvo tvrde da "tu nema
nikog", a na sva dalja insistiranja odgovaraju osmehom. Radnik na
obližnjoj građevini tvrdi da se oko Tolstojeve 33 ne dešava ništa
neobično i da "povremeno ulaze i izlaze neki ljudi", ali da
"nikog poznatog nije video".
Policije na Dedinju, kao što je već pomenuto, ima mnogo manje nego
pre – na prilazima Užičkoj 15 ima nekoliko tradicionalnih stojadina sa
po dva policajca koji su, promene radi, postali prilično ljubazni prema
predstavnicima nezavisnih medija (ipak kažu da "zakoni i dalje važe
i da državnim institucijama ne može tek tako da se prilazi"). Oko
kruga Belog dvora kruži samo jedno policijsko vozilo, a ni vojno
prisustvo nije znatno – na kapiji je jedan vojnik koji nas upozorava da
se udaljimo na nekoliko metara od ulaza, a u dvorištu nepomično stoji
jedan gardista. Kako bilo, osim državnih institucija lociranih u tom delu
grada, i dalje se obezbeđuje i privatna kuća bivšeg predsednika. Da li
će to ostati tako i pošto obezbeđenje dobije naređenja od nove vlasti,
odnosno da li će vlasnici uopšte imati potrebu da popravljaju ono što u
kući trenutno ne funkcioniše, ostaje na nivou spekulacije. Kao u svim
drugim stvarima koje se dešavaju u poslednje vreme, i u ovom slučaju će
situacija verovatno biti jasnija tek za koji dan. Mada, pošto oni koji su
se Miloševićem do sada bavili imaju važnija posla, ni u to više ne možemo
biti baš potpuno sigurni…
Tamara Skroza
