Mala noćna šihta
Ko
udara tako pozno u dubini noćnog mira, goloruka starica provalila u
Beogradsku banku! Starija građanka je u večernjim satima pokušala da uđe
u banku, portir ju je podsetio da banka ne radi noću. Starica ode, kad
eto ti naoružane grupe koja uze da lupa prozore. Banka je imala obezbeđenje,
ali su čuvari goreli od želje da u malome ponove 5. oktobar: oružje,
trezor, dokumentaciju pa i samu narodnu ušteđevinu, sve su predali bez
krvoprolića, tj. bez otpora...
Dok su portiri shvatili da nema ništa od ljubljenja sa goropadnim posetiocima i da su bez veze položili oružje, starica se preko oluka uzverala na sims, naočigled prolaznika oslobodila se odeće, namazala telo vazelinom i kroz rešetke prodrla u banku.
Najpre se proneo glas da se radi o Borkinoj sestri bliznakinji koju su Cigani ukrali 1907. i koja je u Larnaki turistima gledala u dlan. Pre par godina, ode Borka na službeni put, na ulazu u hotel ugleda gataru i tap – pravo u nesvest! Naši se razvili u strelce, jedni otrčali po sirće, drugi šamaraju predsednicu banke – bude tu i prskanja sodom iz sifona – uglavnom, osvesti se Borka, tek sad pogledaju ka gatari, besni na nju što je onesvestila šefa delegacije, kad gatara leži isto onesvešćena, šta je bilo, sestre prepoznale jedna drugu, odmah na recepciji upoređen im DNK, ti ćeš sa mnom u Beograd, seko, duže si u egzilu nego Crnjanski i Ugrešićka zajedno, i tako se proročica doseli u Beograd, stanovala i kostirala se kod sestre sve dok njenu Borku, Borku-dobrotvorku, kako ju je ne jednom nazvala, nije svrglo sa kormila banke. Pošto Borče nije uspela da popakuje sve uspomene i da ih iznese iz kancelarije, sestra je stvar uzela u svoje ruke.
Po drugima, žena čeličnih nerava bila je lično Borka! Ko je bio da je bio, unutra je ostao sat i po, što je za poštovanje, pa bio to nepoznati transvestit, Borkina sestra ili sama Borka. E sad, da je ovo bio film, ili da se sve desilo u nekoj drugoj državi, provalnike bi na izlasku iz zgrade sačekala policija, jedan od čuvara bi se skupa sa stolicom za koju su ga napadači vezali nekako bio otkotrljao do dugmeta za alaram (po cenu da ga neko rani u stomak); ovde nije bilo dugmeta, provalnica je mirno došla do prozora, dvaput kinula, uzela veš koji se beše proluftirao na simsu, ogrnula se i mirno otišla prema Slaviji.
Imala je dovoljno vremena da ukloni tragove, da obriše neželjene otiske, da spali dokumenta, da uništi fajlove koji nisu za podičiti se, ali zar bi radi toga na silu ulazila usred noći? Zar nije mogla poželeti da pre dužeg odsustvovanja obriše prašinu, usisa itison, opere prozore? Bi li iko od nas voleo da ga otrcavaju kako su mu u kancelariji ostale otkud znam, šnale, neoprane šolje, hulahopke, ljuske od suncokreta i sl.? Prirodno, gospođa Borka sa svojim bedinerima nije htela da ulazi danju, kad se u banci radi, nego je došla onda kad je znala da usisivačem i opiračom neće zasmetati novom rukovodstvu. E sad, ako se raskomotila da se ne preznoji dok briše prozore, eto nama skaredne priče o ulasku kroz prozor, o svlačenju na simsu, kakvi smo mi to, doktore Mariću, i kad ćemo se mi Srbi malko profiniti i prodobriti, odakle u našim srcima zloba koja bi udarnici savremenog srpskog bankarluka da uskrati poslednje hodočašće?!
Drago mi je što se ovo desilo. O gospođi Vučić se pre nekoliko godina govorilo kao o osobi koja je po sili zakona morala još u vreme Brionskog plenuma biti u penziji, o njoj se pisalo kao o osobi rođenoj za penziju, ako tako može da se kaže, ispostavilo se da je ona još uvek radno sposobna, čak i za napore u noćnoj šihti, čik da vidim hoće li se Božović vratiti u "Geneks" po zaboravljeno penkalo ili Kertes po svijetlo oružje koje mu je neprijatelj našao i zarobio!
Jedini koji se pored gospođa Borke drže dostojanstveno jesu ovi Marjanovići, o njima se isto priča da su braća, ti se neće dati, ovaj iz "Progresa" ne da na ovog koji je na čelu Vlade, ovaj pa koji je premijer brani sve direktore od kriznih štabova, štiti znači i ovog iz "Progresa", makar mu ovaj drugi bio brat rođeni, mada mislim da ne moraju biti braća. Baš zato što su obojica na važnim mestima, ja mislim da nisu braća. Desi se doduše da jedan brat bude predsednik, drugi ambasador, ali ima još više slučajeva gde je jedan brat na položaju a drugi niko i ništa, ili gde su i jedan i drugi brat obični službenici... Drugo, ovi Marjanovići su toliko nalik jedan na drugog da baš zato mislim da nisu uopšte braća: Sloba i Bora se razlikuju, braća Tomić se razlikuju, braća Ristić iz JUL-a isto, jedan šlang, da ne kažem usukan, drugi izrazito neusukan, jedino što su obojica zbog JUL-a iz džinsa prešli u sakoe....
Marjanovići su me toliko zbunjivali da sam u poslednje vreme počeo da fantaziram kako postoji samo jedan Mirko Marjanović koji volšebno rukovodi i "Progresom" i Vladom, a znao sam, još dok sam studirao, da bi takvo gomilanje funckija bilo protivustavno, nedemokratsko i nemoralno.
Kupim večernje izdanje novina, tamo izveštaj o susretu premijera Marjanovića sa direktorom "Progresa", prezimenjaci (i imenjaci) večerali u "Progresu", uz puno međusobno uvažavanje i razumevanje osudili krizne štabove, saglasili se da nema sile koja bi smenila dobrog direktora i još boljeg premijera, razmenili zdravice, e to mi je drago, u opštem raskolu barem se vas dvojica slažite i štujte drug druga...
Oko ponoći prolazim pored "Proleća", na parkingu preko puta Tanjuga mercedesi i gorile, iz "Progresa" izlazi oveće, raspoloženo društvo, u središtu buketa Marjanovići, u istovetnim doduše odelima, čas vidim jednog, čas drugog, čelni, pesma!! Nas dva brata oba ratujemo...
Ljubomir Živkov
