Postizborna groznica u Srbiji
Neki bi otvarali, a neki zatvarali
Deblokira se srpska a bira nova savezna vlada, ali mnogi tvrde da
nije vest to �to je neko postavljen, ve� da je glavna vest to �to jo�
niko nije uhap�en
Od
saveznih izbora 24. septembra Srbija je u velikom zaokretu koji dobija
institucionalni okvir u nedelji u kojoj se zavr�ava oktobar a po�inje
novembar godine 2000. Na saveznom nivou protekle nedelje odvijale su se
zavr�ne politi�ke mandatarske konsultacije i sa izvesno��u se moglo
pretpostaviti da �e SR Jugoslavija dobiti svoju saveznu vladu. Zoran �i�i�,
mandatar savezne vlade, najavio je u ponedeljak 30. oktobra da �e sednica
Skup�tine Jugoslavije biti odr�ana u petak i subotu. Drugog dana, u
subotu 4. novembra, �i�i� �e poslanicima izlo�iti ekspoze novog
programa i sastava savezne vlade. Tom ekspozeu prethodi�e sklapanje
ugovora me�u koalicionim partnerima o programu vlade. To �e biti
koaliciona vlada, manje ekspertska nego �to je to bilo opravdano o�ekivati.
Neki u toj vladi su po�tovanja vredni stru�njaci, a neki �e morati na
kurseve. Neki �e morati da obuzdaju vlastiti narcizam, ili �e im ga
obuzdavati li�ni poraz. Neki su izbrijani, neki imaju bradice, u proseku
nisu mnogo stari, mo�da neko od njih ima 33 godine, ali va� hroni�ar
prili�no pouzdano zna da nijedan od njih nije ro�en u Vitlejemu, da niko
od njih ne ume ba� da pretvori vodu u vino.
Ono �to se od njih o�ekuje jeste da se posla prihvate sa skromno��u i odgovorno��u, da pitaju ako ne znaju i da svoj javni posao rade gledaju�i napred.
SVETSKA VRATA: Posle posete predsednika Vojislava Ko�tunice Moskvi postalo je jasnije da je sada ve� pitanje dana kada �e SRJ, ta zemlja-parija na�i svoje mesto u dru�tvu naroda u Ujedinjenim nacijama; ona je ve� postala �lan Pakta za stabilnost jugoisto�ne Evrope, a u veoma bliskoj perspektivi ukazuje se i �lanstvo u OEBS-u. Dva poku�aja da se to osujeti �ine se bezizglednim � poku�aj snaga koje nose crnogorsku vladu da pokrene pitanje tzv. druge stolice za Crnu Goru, kao i poku�aj jugoslovenske vlade u ostavci da raspali polemiku oko sukcesije biv�e SRJ i da ospori ustavnost zahteva za prijem SRJ u Organizaciju ujedinjenih nacija.
�ini se nesumnjivim da gra�ani SRJ �ele da njihova zajednica bude uklju�ena u dru�tvo naroda, a budu�a savezna skup�tina, kad u petak zavr�i svoje konstituisanje, mo�e da verifikuje poteze koje je Ko�tunica na �elu dr�ave povukao, a uz to nova vlada ve� u procesu konstituisanja deklari�e da �e jedan od njenih ciljeva biti povratak SR Jugoslavije u me�unarodnu zajednicu. �to se "druge stolice" ti�e, novi mandatar �i�i� �ak izjavljuje: "Da su predstavnici DOS-a prihvatili taj zahtev, vratio bih mandat predsedniku SRJ Vojislavu Ko�tunici!" Utisak je da g. �i�i�, posle srda�nog raskidanja koalicije sa SPS-om, ne�e imati su�tinskih problema ako bude sledio politiku otvaranja koju trenutno vodi predsednik SRJ Vojislav Ko�tunica.
Treba re�i da su i federalna, kao i republi�ka vlada � provizorne bar zbog dve stvari: zbog obe�anja Vojislava Ko�tunice da �e insistirati na raspisivanju novih saveznih parlamentarnih izbora za godinu i po dana i zbog �injenice da crnogorska vlast (sada poljuljana i o�ito nervozna) i dalje ne priznaje saveznu vladu.
FLEKSIBILNOST: �to se ustavnog anga�mana ti�e, najavljeni nastavak razgovora na ekspertskom nivou izme�u DOS-a i DPS-a mo�da otvara put do nala�enja nekog prihvatljivog ustavnog re�enja za odr�anje dr�avne zajednice i za, kako novi mandatar ponavlja, harmonizaciju odnosa Srbije i Crne Gore.
Ustavne procedure, da bi bile valjane, moraju da budu dovoljno spore i dovoljno razvu�ene kako bi se iskristalisala solidna re�enja. Dotle, ljudi moraju da jedu, putuju, kupuju, prodaju. Novoizabrane garniture na nivou SRJ i u Srbiji, kao i ona pre dve godine izabrana, crnogorska, mogle bi, ako budu dovoljno pametne da ra��lane sporove na najmanje proste �inioce, da putem razli�itih me�uvladinih komiteta do�u do optimalnih pobolj�anja jednog tragi�nog stanja. Takozvani kooperativni federalizam je u slo�enim dr�avama, pa i u onim dr�avama koje su unitarne, �esta, gotovo uobi�ajena praksa. Takvi kooperativni odnosi razli�itih "unutra�njih vlada" su, na primer, primenjivani u Sjedinjenim Ameri�kim Dr�avama kad su u pitanju sporovi "nacionalne" vlade i vlada pojedinih dr�ava. Administracija ameri�kog predsednika Ajzenhauera je, na primer, 1953. formirala komisiju za odnose me�u vladama, a sli�ni poku�aji �injeni su u Francuskoj, Italiji kada je trebalo re�avati pitanja decentralizacije. Mo�da bi neka vrsta konsultativnih formi mogla da na�e mesto i u oblastima koje su prozai�nije od onih na kojima se licitira suverenitet. Neko je pomenuo da je, na primer, Veselin Vukoti�, jedan od kreatora reformskog projekta u Crnoj Gori, tako�e �lan sve uticajnije grupe G17. Ovih dana govori se o tome da bi pri saveznoj vladi moglo da bude formirano telo pod nazivom Komitet za Kosovo �ija bi funkcija bila da razmatra tamo�nje te�ko stanje. Trebalo bi mo�da ohrabriti sli�ne fleksibilne forme i u drugim oblastima.
Sude�i po nekim imenovanjima u republi�koj i saveznoj vladi (u oblasti ekonomije Labus, Piti�, Anti�, Vito�evi�, ili u oblasti prava Gruba�, ili u oblasti visokog obrazovanja Ga�o Kne�evi�) pokazuju da ideja vodilja novoformiranih vlasti ne�e biti rat sa novim svetskim poretkom ve� uklju�ivanje zemlje u me�unarodni ekonomski politi�ki i pravni ambijent � ne borba sa izolacijom kroz samoizolaciju ve� otvaranje zemlje uz me�unarodnu asistenciju.
DEBLOKADA: U danu u kome nastaje ovaj tekst, mo�e se re�i da je po�ela deblokada prelazne srpske vlade tako �to je ipak ispo�tovan jedan usmeni politi�ki dogovor i tako �to su se povukli osporavani predsednik republi�kog vrhovnog suda Bal�a Govedarica i republi�ki javni tu�ilac Dragi�a Krsmanovi�, dok je jo� trajalo natezanje oko sudbine �efa srpske tajne policije Radeta Markovi�a. Ovo poslednje pratila je jo� jedna pretnja potpredsednika srpske prelazne vlade Neboj�e �ovi�a da �e DOS, kao i SPO po ranijoj najavi Vuka Dra�kovi�a, napustiti prelaznu republi�ku vladu. Uz to, prili�no spektakularno se pojavio i neki papir, �ija se autenti�nost jo� proverava, a koji govori o tome da je slu�ba DB-a pratila Slavka �uruviju neposredno pre nego �to je ubijen. Na kraju, agencija Fonet u utorak popodne prenosi vest o ostavci �efa DB-a, ali je ta informacija kasnije demantovana. Drugim re�ima, uz mnogo komplikacija nastavljeno je demontiranje jednog li�nog re�ima kao nekakve eksplozivne naprave.
Taj li�ni re�im se uz mnogo dramatizacija, euforija, improvizacija i iznu�ivanja ipak ubrzano zamenjuje provizornim stanjem, danas "legitimnijim" nego ju�e i prekju�e, stanjem koje jo� ne karakteri�e neophodna upravlja�ka efikasnost.
Nestrpljivi
radio voditelji, kolumnisti, aktivisti stari i novi podgrevaju, me�utim,
atmosferu u kojoj nije va�no to �to je neko sposoban postavljen, ve� je
va�no to �to niko jo� nije uhap�en. Klatno javnog raspolo�enja kre�e
se izme�u podani�tva, euforije, gneva, ga�enja i nestrpljenja, dok
spori politi�ki mlinovi ipak krune biv�i sistem prave�i �udnu me�avinu
od pristalica i protivnika, lopu�a i starih i novih pravednika. Kakav se
kola� od nje mo�e umesiti?
Naravno, �tampa po pravilu prati narodne �elje, ali valja podsetiti kako je slavni komentator Volter Lipman svojevremeno konstatovao kako se javni poslovi ipak ne mogu voditi pomo�u kampanja, euforija i dramatizacija (�to je su�tina �tampe), ve� pomo�u odgovorne javnosti.
�ak i u nekom mirnijem teksa�kom gradu niko odavde verovatno ne bi bio izabran u porotu. Jedni su sau�esnici, neki su krali stoku, drugi su gnevni i osvetoljubivi, neki su �rtve nasilja i silovanja, neki su prononsirani "lovci na glave", neki su u puristi�koj ekstazi, za neke se sumnja da su u KKK-u. Bolje je da se glave najpre malo ohlade. Mada je kontekst drugi, ovde se �ini primerenom anegdota koju je svojevremeno pri�ao Vib, a koja govori kako je u Kragujevcu legendarni Raja Nedeljkovi� svojevremeno "ribao" slavnog aforisti�ara i nekog njegovog kolegu: "Ti, golemi (to je, naravno, Vib), donesi kofu vode i u nju zaroni svoju veliku glavu i hladi svoju usijanu glavu dok ti ne ka�em dosta! A ti, mali... Ti mu menjaj vodu..."
TE�KA UTAKMICA: Prelazak ove zemlje na normalan kolosek bi�e zadatak mnogo te�i nego �to je, na primer, odbrana izbornog rezultata, ili organizacija demonstracija 700.000 ljudi u centru Beograda, ili komponovanje opro�tajne pesmice o na�inima da se spase Srbija, ili o pakovanju atraktivne optu�nice protiv odlaze�eg populisti�kog vo�e, sedam puta plebiscitarno podr�anog, jednom plebiscitarno ispljuvanog.
Da bi se u jednoj zemlji po�teno rasu�ivalo o zaslugama i krivicama, �ivot u njoj mora postati iole podno�ljiv, a institucije iole normalne. Zemlja je pred po�etak kalendarske zime u takvom stanju da �ivot u njoj u velikoj meri zavisi od me�unarodne pomo�i, a dr�ava funkcioni�e na principu samopomo�i. Po dijagnozi prof. dr Jovana Rankovi�a, �lana Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije, samo za proteklih �est meseci gubici u srpskoj privredi iznose 17 milijardi dinara, a �ak 90,4 odsto svih gubitaka "proizvodi se" u 986 preduze�a u elektroprivredi, crnoj metalurgiji, u oblasti nafte i gasa i klju�nim sistemima. I u ostalih 60.000 preduze�a, u upravi i u socijalnim slu�bama, moralo bi brzo da se do�e do neke vrste socijalnog pakta izme�u vlada, poslodavaca i sindikata.
I dr�avu i njene gra�ane i njihova preduze�a �eka te�ak ispit, kad se ta gvozdena vrata iza kojih smo �amili kona�no otvore. Za ovih deset godina, koliko smo "bili odsutni", svet se umnogome promenio, ka�e Ljubi�a Sekuli�, �lan Foruma za me�unarodne odnose, preporu�uju�i da Jugoslavija (odnosno njeni vode�i faktori) dobro razmisle kako �e se uklju�iti u svetske procese globalizacije. Otvaranje tih vrata i dolazak multinacionalnog kapitala ovde mo�e imati i dobre i lo�e strane, i neophodno je da se blagovremeno izradi odgovaraju�a strategija.
I Jovan Teokarevi�, saradnik Instituta za evropske studije, procenjuje da su u stvaranju globalnog dru�tva interesi kapitala i na�e zemlje razli�iti, a da u takvoj situaciji Jugoslavija mora da ima politiku koja bi znala da sa�uva interese zemlje. Branko Milinkovi�, saradnik Instituta za me�unarodnu politiku i privredu, predla�e da se pri saveznoj vladi osnuje Ministarstvo za odnose sa me�unarodnim organizacijama, po�to je za ulazak u Evropu, ta�nije za ovladavanje evropskim zakonima i normama, potrebno jo� mnogo rada.
Milinkovi�, koji dobro poznaje me�unarodne institucije, ka�e da je za �itav projekat veoma va�no da se brzo izgradi normalan pravno-politi�ki ambijent u kome �e se po�tovati i pravne norme i za�tititi prava manjina, jedan transparentan i predvidljiv sistem. U ovom trenutku mo�emo ra�unati bar na dve olak�avaju�e okolnosti. Ve� u prvim porukama koje iz evropskih institucija sti�u u Jugoslaviju ima manje frustriraju�eg uslovljavanja a vi�e jasne namere da se konstruktivno pomogne. U opozicionim grupama poodmakle su neke od va�nih priprema za reforme (u obliku ekspertskih studija, pa i zakonskih projekata u oblasti ekonomije, informisanja, visokog �kolstva, sudstva).
Sve se zapravo vrti oko zna�enja onoga �to se desilo u Beogradu 5. oktobra 2000. Da li su tog dana jedni oterali druge, "dobri" najurili "lo�e", ili se ne�to fundamentalnije po�elo menjati? Ako se tog dana pojavila �ansa da ova zemlja, u blatu do gu�e, napravi ne�to kao skok spasa, onda bi veliki zadatak podizanja na noge jednog klonulog dru�tva morao da bude iznad ostalih "energija". Latini su govorili kako se vlast ne �uva "razlogom vlasti" nego "vla��u razloga". Izreka se ti�e odnosa sile i politike, ali mo�e biti upotrebljena i u aktuelnom previranju. Taj novootkriveni razlog (ako je izlaz ka budu�nosti napipan 5. oktobra 2000) trebalo bi da dominira nad ustavnim, politi�kim, ekonomskim, psiholo�kim i svim drugim sporovima u kojima se ova zemlja �itavu deceniju vrti u krug.
Milan Milo�evi�
