Vreme broj 513, 2. novembar 2000.

Dokument koji se u utorak ujutro pojavio u Beogradu upu�uje na prvi konkretni trag organizatora ili barem svedoka organizovanja atentata na Slavka �uruviju, vlasnika i izdava�a "Dnevnog telegrafa", od 11. aprila 1999. Naime, slu�bena bele�ka ovla��enih radnika Resora dr�avne bezbednosti, Centra RDB-a za grad Beograd, ukazuje da su Slavko �uruvija i njegova supruga Branka Prpa bili pod operativnim nadzorom Slu�be sve do nekoliko minuta pre ubistva. Fond za humanitarno pravo i Jova �uruvija, brat ubijenog Slavka, podneli su krivi�ne prijave protiv na�elnika RDB Radeta Markovi�a i Milana Radonji�a. na�elnika CRDB Beograd

Dokument o kome je re� deluje potpuno autenti�no: grafi�ki, lingvisti�ki i �injeni�no. Sve i da nije autenti�an, �injenice izlo�ene u njemu jesu, �to je redakcija "Vremena" utvrdila upore�ivanjem sadr�aja dokumenta sa iskazima svedoka koji se u njemu pominju. Dokument je kucan elektri�nom pisa�om ma�inom; u zaglavlju stoji da poti�e od Centra resora dr�avne bezbednosti � Beograd, IX Odelenja; datum je 11. april 1999. Naslov tog pismena je "Izve�taj o tajnom pra�enju lica � radni naziv '�uran'". Dokument sadr�i dve strane teksta; kao cilj tajnog pra�enja navodi se utvr�ivanje i dokumentovanje kontakata "objekta"; kao nalogodavac navodi se na�elnik Centra RDB-a Beograd; kao vremenski raspon tajnog pra�enja navodi se vreme od 00:00 do 16:27 dana 11. aprila 1999.

Cilj i vremenski raspon akcije javljaju se odmah kao nejasni: naime, ako su Slavko �uruvija i njegovi kontakti bili toliko bezbednosno interesantni, za�to im je pa�nja Slu�be bila posve�ena tako kratko? Dalja analiza dokumenta postavi�e jo� neka pitanja; zadr�imo se na trenutak na samom po�etku tog veoma zanimljivog pismena. Od pono�i do 13:53 radnici dr�avne bezbednosti sede u Ulici Lole Ribara, ispred broja 35, �ekaju�i da se �uruvija uputi negde. Treba li iz toga zaklju�iti da do 10. aprila uve�e Slavko �uruvija nije bio interesantan nikome � ili izvla�iti neke druge zaklju�ke? Ovla��ena slu�bena lica prate Slavka �uruviju i Branku Prpu, njegovu suprugu, do Kne-Mihailove ulice, gde se ne�to posle 14 sati njih dvoje sre�u sa vi�e lica: "starijim mu�karcem i �enom", pa zatim sa "mu�karcem od 45-50 godina, s bradom, nosi nao�are za vid". Iz nekog razloga ovla��eni radnici DB-a pu�taju stariji par da se udalji, ali obra�aju pa�nju na bradonju s nao�arima, koji "objektu daje mali papiri� formata A6, nakon �ega se rastaju". Mu�karac o kome je re� je Du�an Veli�kovi�, pisac i novinar, kako �e se ispostaviti iz daljeg teksta; "papiri� formata A6" je njegova posetnica; Veli�kovi� se dobro se�a te epizode i potvr�uje istinitost navoda: jeste, sreo se sa �uruvijom kobnog dana; jeste, dao mu je posetnicu. Iz nekog razloga ekipa Slu�be se ili razdvaja ili zove pomo�, tako da Veli�kovi�a prate dalje, kao i �uruviju i suprugu. Veli�kovi� odlazi do palate "Albanija", sre�e dva mu�karca s bradama, razgovaraju svi zajedno dvadesetak minuta i odlaze u kafanu "Kolarac". I taj detalj potvr�en je u rekonstrukciji doga�aja opisanih u slu�benoj bele�ci: dvojica bradatih mu�karaca su Milan Milo�evi� i Nenad Lj. Stefanovi�, novinari "Vremena" i Veli�kovi�eve dugogodi�nje kolege.

Dok tri bradonje sede u "Kolarcu" (a Slu�ba o tome ima i video-snimak), �uruvija i Branka Prpa �etaju po Kalemegdanu do 15:53, da bi potom krenuli natrag Knez-Mihailovom. Dosta brzo (za tri minuta, po "Izve�taju") sti�u do "Kolarca"; ovla��eni radnici vide ih kroz izlog kako stoje pored stola i razgovaraju sa tri bradonje. U 16:07 tri bradonje izlaze iz "Kolarca", dok Slavko �uruvija i Branka Prpa ostaju i ru�aju. Opet je pa�nja Slu�be usmerena na Veli�kovi�a, koji biva pra�en do svog stana u Molerovoj i sretno dopra�en do samih vrata "gde vadi klju�eve iz d�epa, otklju�ava vrata stana br.** i ulazi u isti" (proza "Izve�taja" povremeno li�i na izvesna poglavlja iz "Majstora i Margarite" Mihaila Bulgakova...). U tajanstvenom stanu u Molerovoj, me�utim, ne de�ava se ni�ta bezbednosno interesantno, niti tajanstveni bradonja izlazi, pa se � iz nekog razloga � nadzor nad tom lokacijom prekida u 16:58 "u dogovoru sa na�elnikom odelenja", koji je ina�e, ka�e se u napomenama, bio obave�tavan o svakoj promeni kretanja "objekta" i to "momentalno". U trenutku prekida nadzora nad potpuno irelevantnom lokacijom u Molerovoj, me�utim, "objekat" ve� le�i mrtav u ulazu u svoju ku�u u Lole Ribara 35...

Vratimo se, me�utim, poslednjim minutima �ivota Slavka �uruvije: Branka Prpa i on izlaze iz kafane "Kolarac" u 16:27, kad "dalju kontrolu prekidamo u dogovoru sa na�elnikom odelenja"; i gotovo. Slavko �uruvija i Branka Prpa odlaze ku�i u Lole Ribara 35, tamo ih sa�ekuju dva lica i pucaju �uruviji u glavu, da bi se odmah potom udaljila s lica mesta.

Iz nekog razloga Centar resora dr�avne bezbednosti za grad Beograd je po odluci na�elnika prekinuo nadzor nad Slavkom �uruvijom nekoliko minuta pre nego �to je "objekt" tog nadzora bio ubijen u dobro smi�ljenom profesionalnom atentatu. Nadzor je trajao nekih �esnaest sati i prekinut je. Tokom nadzora, od pet kontakata Slavka �uruvije odabran je jedan da se prati dalje, pa je i on ostavljen. Pona�anje veoma neobi�no za svaku tajnu policiju, pa i ovu na�u, pa �ak i u ratna vremena kakva su bila.

Dokument pod naslovom "Izve�taj" ina�e nije potpisan, kao �to bi morao da bude: poslednji red ka�e da je sa�injen u dva primerka, od kojih je jedan dostavljen na�elniku Centra RDB-a Beograd... O�ito su potpisi ovla��enih lica i drugi adresat izostavljeni namerno. To, me�utim, ne bi trebalo da bude problem tom istom na�elniku da rekonstrui�e ko je sve raspolagao saznanjem o postojanju dokumenta i imao pristup istom.

Uz dokument je dostavljena i kra�a bele�ka, kucana na pisa�oj ma�ini verzalom (velikim slovima); u njoj se ka�e da je "�uran" pseudonim za Slavka �uruviju; da je nare�enje za pra�enje izdao Rade Markovi�, na�elnik RDB-a MUP-a Srbije Milanu Radonji�u, na�elniku beogradskog Centra RDB-a i da su ta dvojica namerno povukli operativce sa zadatka "da oni ne bi videli atentatore", trojicu koji su se udaljili s lica mesta belim automobilom tipa "golf 3". Ta dva detalja � trojica atentatora i boja i tip auta � nisu ranije bili poznati.

Pojava ovog pismena koincidirala je u utorak s pove�anim pritiskom iz redova DOS-a da Rade Markovi� podnese ostavku ili bude smenjen do utorka u pono�; po nekim informacijama on i jeste zatra�io da bude oslobo�en du�nosti, ali se uzro�no-posledi�na veza � na osnovu svega �to se zna � ne mo�e uspostaviti. Bilo kako bilo, policija sada ima �ime da se bavi u rasvetljavanju ubistva Slavka �uruvije. Ako je i ostatak sadr�ine ovog dokumenta istinit kao detalji o kretanju i susretima Slavka �uruvije tog popodneva 11. aprila � bi�e veoma zanimljivo saznati za�to je �uruvija bio uop�te pra�en, a daleko zanimljivije za�to je pra�enje obustavljeno ba� nekako pred ubistvo.

Milo� Vasi�

U ovoj zastra�uju�e preciznoj policijskoj pri�i ja sam �ovek s bradom, star izme�u 45 i 50 godina. Svoj susret sa Slavkom �uruvijom na dan kada je ubijen opisao sam u knjizi "Amor Mundi", ali sada vidim da sam neke detalje propustio. Zaboravio sam, recimo, na papiri� formata A6. Bila je to vizit karta koju sam dao Slavku posle dogovora da se narednih dana svakako �ujemo. Nisam pomenuo ni "mu�karce s bradama" sa kojima sam sedeo u kafani "Kolarac". Bile su to moje kolege iz nedeljnika "Vreme". Policajac ni�ta nije propustio, napisao je studioznu pri�u kao neki anonimni sledbenik �ehova. Sve je tu: zaplet, vi�e likova, radnja te�e u razli�itim pravcima kroz vreme i prostor. Ubistvo se, kao u svakoj ambicioznoj drami, samo na u�asan na�in naslu�uje.

Najradije bih se �alio na ra�un opisa �oveka s bradom koji svojim klju�evima otklju�ava sopstveni stan, kada sve ovo ne bi bila pri�a o hladnokrvnoj egzekuciji "objekta" pod radnim nazivom "�uran" koji je bio moj kolega i prijatelj. U stvari, to jedino i mo�e da bude moj komentar: godinama smo �iveli u velikom dr�avnom zatvoru u kojem smo bili samo "objekti" koji se mogu "tajno pratiti", "dokumentovati" ili likvidirati.

Kasnije, moja supruga i ja ipak poku�avamo da kroz �alu pri�amo o tome na koje nam je sve na�ine tajna policija mo�da ulazila u �ivot; to je samoterapija koju smo �esto primenjivali u godinama koje su iza nas. Ipak, ovog puta humor nema takvo dejstvo. Kada te policijski �ehov unese u svoju morbidnu pri�u, ne preostaje ti ni�ta drugo nego da sa jezom poveruje� u Benjaminovu tezu da "realnost ne postoji ako se ne uokviri re�ima". Sada znamo kako je realnost izgledala, pa jedino preostaje pitanje da li "�ehov" i danas o ne�emu pi�e.

prethodni sadr�aj naredni