Radomir Rade Markovi�, �ef dr�avne bezbednosti
Po�etak:
Radomir Markovi� je ro�en 1946. godine u Lukavici kraj Tuzle. Otac Srbin
iz Bosne, prvoborac, posle rata pilot, oficir JNA. Majka partizanka.
Detinjstvo je proveo u Novom Beogradu.
Obrazovanje: Osnovnu,
srednju �kolu i Pravni fakultet zavr�io u Beogradu.
Bra�no stanje: O�enjen
Ivom, turisti�kim radnikom, imaju maloletnog sina.
Hobi: Vazduhoplovstvo,
poznat je kao sportski pilot. Voli da igra tenis.
Partijska pripadnost: Bio je
�lan partija na vlasti, najpre SK-a, do raspada sistema, onda se u�lanio
u SPS. Upu�eni tvrde da se pre�altovao u JUL, kao i da je prijatelj
porodice Milo�evi�.
Karijera: Posao policajca po�eo
je 1970. Prve du�nosti dobio u Drugom odeljenju. U vreme
"antibirokratske revolucije" bio je na mestu na�elnika Drugog
odeljenja Uprave za suzbijanje kriminaliteta SUP-a Beograd. Usledio je
preme�taj u odeljenje za prekidanje ma�unarodnih kanala droge. Odatle je
prekomandovan na aeodrom Sur�in za komandira stanice milicije, da bi
ubrzo bio vra�en u beogradsku policiju, ali sa vi�im statusom � najpre
je na�elnik Uprave za suzbijanje kriminaliteta, a nedugo zatim imenovan
je za na�elnika Uprave beogradske policije, odnosno postaje prvi �ovek
SUP-a Beograd.
U to vreme (oktobra 1992. godine), beogradska agencija BINA objavila je
da se Rade Markovi� bavio reketom. MUP Srbije je posebnim saop�tenjem
demantovao ove glasine: "MUP ne raspola�e dokazima da se gospodin
Markovi� bavi reketiranjem gra�ana i drugim kriminalnim radnjama."
Ali, ubrzo posle toga, biva smenjen sa funkcije prvog policajca
prestonice.
�ta je odgovorio Rade:
"Kriminal se uvukao u gotovo sve pore dru�tva. Gra�ani optu�uju
SUP da ni�ta ne radi a, u stvari, u direktnom sukobu sa kriminalcima
poginulo je pet, te�ko ranjeno devet policajaca. Broj krivi�nih dela
pove�ao se za 27,6 odsto. Razloge za to tra�imo uvek u ovim na�im dru�tvenim
previranjima, ekonomskoj krizi. Pad standarda izuzetno je uticao na pove�anje
kriminala. Od 10.000 provala, 8000 je u prodavnice. O�igledno da ljudi ho�e
da se hrane, da se obuku na taj na�in, ili da prodajom robe do�u do
nekih para."
�inovi: Kada su u policiji
uvedeni �inovi, dobija �in pukovnika, unapre�en je u general-majora
jula 1996. Nakon ubistva Radovana Stoji�i�a Bad�e, postavljen je za na�elnika
Resora javne bezbednosti u �inu general-potpukovnika (7. jula 1997).
Dobio je zadu�enje da konsoliduje i oja�a krimi-upravu MUP-a. Nakon
smene Jovice Stani�i�a sa mesta na�elnika Resora dr�avne bezbednosti,
Markovi� je novembara 1998. postavljen za �efa dr�avne bezbednosti i
dobio je �in general-pukovnika.
Kada je postao poznat: Kada
je Danici Dra�kovi� opalio �amar. Naime, u vreme demonstracija 1. juna
1993. godine bio je na �elu �taba za suzbijanje demonstracija. Posle hap�enja
Vuka i Danice Dra�kovi�, Markovi� je uhap�enu Danicu u stanici
milicije o�amario kada je od njega zatra�ila za�tititu od policijske
torture. Kao epilog, avgusta 1993. godine unapre�en je i preme�ten na du�nost
pomo�nika ministra unutra�njih poslova.
Javne izjave prvog policajca:
Posle ubistva Bad�e izjavio je da policija ima vremena za temeljan rad
jer "zlo�in ne zastareva, taman i 20 godina". Nakon izve�taja
u "Vremenu" o porazu i povla�enju policijskih snaga iz Drenice,
nakon okr�aja sa OVK u decembru 1998, Markovi� je na konferenciji za �tampu
izjavio da to nije ta�no i da "MUP kontroli�e svaki pedalj
Kosova".
Ideal: "Po procenama i
svetskim standardima, Beograd bi trebalo da ima 7000 policajaca."
Policija i mafija: "Zna
se da policija ima svoje saradnike me�u kriminalcima, kao i svaka
policija u svetu. Ali, policija ne �titi svoje saradnike tako �to im
opra�ta krivi�na dela."
Optu�be: SPO i DOS tvrde da
je Rade Markovi� simbol za "teroristi�ka dela i izborne kra�e"
i da je zbog toga njegova demisija sa funkcije �efa DB-a minimum od koga
se ne mo�e odustati jer je "objektivno i subjektivno odgovoran za
brojne zlo�ine po�injene protiv gra�ana".
Odbrana: Na "novom
RTS-u" demantovao je optu�be da je Slu�ba odgovorna za smrt
novinara Slavka �uruvije i atentat na Vuka Dra�kovi�a te smrt �etiri
�lana SPO-a, koja su stradala na Ibarskoj magistrali. Naravno, tvrdio je
da DB nema ni�ta sa nestankom Ivana Stamboli�a.
Zasluga: "Ne postoji
nijedno mesto u Srbiji koje nije pod kontrolom policije i vlasti."
Dragoslav Gruji�
