Politika

Vreme broj 514, 9. novembar 2000.

Lik i delo
Radomir Rade Marković, šef državne bezbednosti

Početak: Radomir Marković je rođen 1946. godine u Lukavici kraj Tuzle. Otac Srbin iz Bosne, prvoborac, posle rata pilot, oficir JNA. Majka partizanka. Detinjstvo je proveo u Novom Beogradu.

Obrazovanje: Osnovnu, srednju školu i Pravni fakultet završio u Beogradu.

Bračno stanje: Oženjen Ivom, turističkim radnikom, imaju maloletnog sina.

Hobi: Vazduhoplovstvo, poznat je kao sportski pilot. Voli da igra tenis.

Partijska pripadnost: Bio je član partija na vlasti, najpre SK-a, do raspada sistema, onda se učlanio u SPS. Upućeni tvrde da se prešaltovao u JUL, kao i da je prijatelj porodice Milošević.

Karijera: Posao policajca počeo je 1970. Prve dužnosti dobio u Drugom odeljenju. U vreme "antibirokratske revolucije" bio je na mestu načelnika Drugog odeljenja Uprave za suzbijanje kriminaliteta SUP-a Beograd. Usledio je premeštaj u odeljenje za prekidanje mađunarodnih kanala droge. Odatle je prekomandovan na aeodrom Surčin za komandira stanice milicije, da bi ubrzo bio vraćen u beogradsku policiju, ali sa višim statusom – najpre je načelnik Uprave za suzbijanje kriminaliteta, a nedugo zatim imenovan je za načelnika Uprave beogradske policije, odnosno postaje prvi čovek SUP-a Beograd.

U to vreme (oktobra 1992. godine), beogradska agencija BINA objavila je da se Rade Marković bavio reketom. MUP Srbije je posebnim saopštenjem demantovao ove glasine: "MUP ne raspolaže dokazima da se gospodin Marković bavi reketiranjem građana i drugim kriminalnim radnjama." Ali, ubrzo posle toga, biva smenjen sa funkcije prvog policajca prestonice.

Šta je odgovorio Rade: "Kriminal se uvukao u gotovo sve pore društva. Građani optužuju SUP da ništa ne radi a, u stvari, u direktnom sukobu sa kriminalcima poginulo je pet, teško ranjeno devet policajaca. Broj krivičnih dela povećao se za 27,6 odsto. Razloge za to tražimo uvek u ovim našim društvenim previranjima, ekonomskoj krizi. Pad standarda izuzetno je uticao na povećanje kriminala. Od 10.000 provala, 8000 je u prodavnice. Očigledno da ljudi hoće da se hrane, da se obuku na taj način, ili da prodajom robe dođu do nekih para."

Činovi: Kada su u policiji uvedeni činovi, dobija čin pukovnika, unapređen je u general-majora jula 1996. Nakon ubistva Radovana Stojičića Badže, postavljen je za načelnika Resora javne bezbednosti u činu general-potpukovnika (7. jula 1997). Dobio je zaduženje da konsoliduje i ojača krimi-upravu MUP-a. Nakon smene Jovice Stanišića sa mesta načelnika Resora državne bezbednosti, Marković je novembara 1998. postavljen za šefa državne bezbednosti i dobio je čin general-pukovnika.

Kada je postao poznat: Kada je Danici Drašković opalio šamar. Naime, u vreme demonstracija 1. juna 1993. godine bio je na čelu Štaba za suzbijanje demonstracija. Posle hapšenja Vuka i Danice Drašković, Marković je uhapšenu Danicu u stanici milicije ošamario kada je od njega zatražila zaštititu od policijske torture. Kao epilog, avgusta 1993. godine unapređen je i premešten na dužnost pomoćnika ministra unutrašnjih poslova.

Javne izjave prvog policajca: Posle ubistva Badže izjavio je da policija ima vremena za temeljan rad jer "zločin ne zastareva, taman i 20 godina". Nakon izveštaja u "Vremenu" o porazu i povlačenju policijskih snaga iz Drenice, nakon okršaja sa OVK u decembru 1998, Marković je na konferenciji za štampu izjavio da to nije tačno i da "MUP kontroliše svaki pedalj Kosova".

Ideal: "Po procenama i svetskim standardima, Beograd bi trebalo da ima 7000 policajaca."

Policija i mafija: "Zna se da policija ima svoje saradnike među kriminalcima, kao i svaka policija u svetu. Ali, policija ne štiti svoje saradnike tako što im oprašta krivična dela."

Optužbe: SPO i DOS tvrde da je Rade Marković simbol za "teroristička dela i izborne krađe" i da je zbog toga njegova demisija sa funkcije šefa DB-a minimum od koga se ne može odustati jer je "objektivno i subjektivno odgovoran za brojne zločine počinjene protiv građana".

Odbrana: Na "novom RTS-u" demantovao je optužbe da je Služba odgovorna za smrt novinara Slavka Ćuruvije i atentat na Vuka Draškovića te smrt četiri člana SPO-a, koja su stradala na Ibarskoj magistrali. Naravno, tvrdio je da DB nema ništa sa nestankom Ivana Stambolića.

Zasluga: "Ne postoji nijedno mesto u Srbiji koje nije pod kontrolom policije i vlasti."

Dragoslav Grujić

prethodni sadržaj naredni

vrh