Radomir Rade Marković, šef državne bezbednosti
Početak:
Radomir Marković je rođen 1946. godine u Lukavici kraj Tuzle. Otac Srbin
iz Bosne, prvoborac, posle rata pilot, oficir JNA. Majka partizanka.
Detinjstvo je proveo u Novom Beogradu.
Obrazovanje: Osnovnu,
srednju školu i Pravni fakultet završio u Beogradu.
Bračno stanje: Oženjen
Ivom, turističkim radnikom, imaju maloletnog sina.
Hobi: Vazduhoplovstvo,
poznat je kao sportski pilot. Voli da igra tenis.
Partijska pripadnost: Bio je
član partija na vlasti, najpre SK-a, do raspada sistema, onda se učlanio
u SPS. Upućeni tvrde da se prešaltovao u JUL, kao i da je prijatelj
porodice Milošević.
Karijera: Posao policajca počeo
je 1970. Prve dužnosti dobio u Drugom odeljenju. U vreme
"antibirokratske revolucije" bio je na mestu načelnika Drugog
odeljenja Uprave za suzbijanje kriminaliteta SUP-a Beograd. Usledio je
premeštaj u odeljenje za prekidanje mađunarodnih kanala droge. Odatle je
prekomandovan na aeodrom Surčin za komandira stanice milicije, da bi
ubrzo bio vraćen u beogradsku policiju, ali sa višim statusom – najpre
je načelnik Uprave za suzbijanje kriminaliteta, a nedugo zatim imenovan
je za načelnika Uprave beogradske policije, odnosno postaje prvi čovek
SUP-a Beograd.
U to vreme (oktobra 1992. godine), beogradska agencija BINA objavila je
da se Rade Marković bavio reketom. MUP Srbije je posebnim saopštenjem
demantovao ove glasine: "MUP ne raspolaže dokazima da se gospodin
Marković bavi reketiranjem građana i drugim kriminalnim radnjama."
Ali, ubrzo posle toga, biva smenjen sa funkcije prvog policajca
prestonice.
Šta je odgovorio Rade:
"Kriminal se uvukao u gotovo sve pore društva. Građani optužuju
SUP da ništa ne radi a, u stvari, u direktnom sukobu sa kriminalcima
poginulo je pet, teško ranjeno devet policajaca. Broj krivičnih dela
povećao se za 27,6 odsto. Razloge za to tražimo uvek u ovim našim društvenim
previranjima, ekonomskoj krizi. Pad standarda izuzetno je uticao na povećanje
kriminala. Od 10.000 provala, 8000 je u prodavnice. Očigledno da ljudi hoće
da se hrane, da se obuku na taj način, ili da prodajom robe dođu do
nekih para."
Činovi: Kada su u policiji
uvedeni činovi, dobija čin pukovnika, unapređen je u general-majora
jula 1996. Nakon ubistva Radovana Stojičića Badže, postavljen je za načelnika
Resora javne bezbednosti u činu general-potpukovnika (7. jula 1997).
Dobio je zaduženje da konsoliduje i ojača krimi-upravu MUP-a. Nakon
smene Jovice Stanišića sa mesta načelnika Resora državne bezbednosti,
Marković je novembara 1998. postavljen za šefa državne bezbednosti i
dobio je čin general-pukovnika.
Kada je postao poznat: Kada
je Danici Drašković opalio šamar. Naime, u vreme demonstracija 1. juna
1993. godine bio je na čelu Štaba za suzbijanje demonstracija. Posle hapšenja
Vuka i Danice Drašković, Marković je uhapšenu Danicu u stanici
milicije ošamario kada je od njega zatražila zaštititu od policijske
torture. Kao epilog, avgusta 1993. godine unapređen je i premešten na dužnost
pomoćnika ministra unutrašnjih poslova.
Javne izjave prvog policajca:
Posle ubistva Badže izjavio je da policija ima vremena za temeljan rad
jer "zločin ne zastareva, taman i 20 godina". Nakon izveštaja
u "Vremenu" o porazu i povlačenju policijskih snaga iz Drenice,
nakon okršaja sa OVK u decembru 1998, Marković je na konferenciji za štampu
izjavio da to nije tačno i da "MUP kontroliše svaki pedalj
Kosova".
Ideal: "Po procenama i
svetskim standardima, Beograd bi trebalo da ima 7000 policajaca."
Policija i mafija: "Zna
se da policija ima svoje saradnike među kriminalcima, kao i svaka
policija u svetu. Ali, policija ne štiti svoje saradnike tako što im
oprašta krivična dela."
Optužbe: SPO i DOS tvrde da
je Rade Marković simbol za "teroristička dela i izborne krađe"
i da je zbog toga njegova demisija sa funkcije šefa DB-a minimum od koga
se ne može odustati jer je "objektivno i subjektivno odgovoran za
brojne zločine počinjene protiv građana".
Odbrana: Na "novom
RTS-u" demantovao je optužbe da je Služba odgovorna za smrt
novinara Slavka Ćuruvije i atentat na Vuka Draškovića te smrt četiri
člana SPO-a, koja su stradala na Ibarskoj magistrali. Naravno, tvrdio je
da DB nema ništa sa nestankom Ivana Stambolića.
Zasluga: "Ne postoji
nijedno mesto u Srbiji koje nije pod kontrolom policije i vlasti."
Dragoslav Grujić
