Politika |
Vreme broj 514, 9. novembar 2000. |
Ub: glasanje uz pomoć naroda "Budak" u opštini Socijalistički odbornici koji su imali većinu u opštinskoj skupštini,
kažu, spasavali glave glasajući za kandidate opozicije, dok nova vlast
veli da nikakve prisile nije bilo, da je pobedio razum, da tek sad kreću
demokratski procesi, da tek sad nastupa prava obnova... Na zasedanju savezne skupštine, na kojoj je izabrana vlada, Milomir Minić je sa govornice mahao nekim papirom i, mimo dnevnog reda, govorio da se u Ubu dogodila kaubojština, da su socijalistički odbornici toljagama naterani da glasaju za protivničke kandidate. Predrag Savić (GSS) koji je, kao i Minić, savezni poslanik iz izborne jedinice kojoj pripada i Ub, kaže da je video Minićev papir, informaciju ubskog SPS-a koju je potpisao opštinski predsednik partije, doskora pomoćnik republičkog ministra pravde, drug Paripović. Dodaje da, po njegovim saznanjima, u Ubu nije bilo nikakve prisile, da je novo rukovodstvo izabrano na legalan način, kao i da Minić, kao predsednik vlade, ne treba da maše partijskom dostavom, već da informaciju o događaju zatraži od državnih organa. Da kažemo i da je predsednik IO-a Nove demokratije, novi savezni ministar sporta, da li sportski, rekao da su događaji u Ubu naneli nemerljivu štetu DOS-u. Pa kad se drugovi i gospoda tako ne slažu u oceni događaja, da vidimo šta se zbilo u, što bi se reklo, centru Tamnave. NEVAŽEĆI SOCIJALISTA: Pitoma Tamnava, ajde da kažemo, pitoma i varoš. Ispred zgrade opštine – park, spomenik soluncima, spomenik partizanima, bista Raše Plaovića, ko ne zna, Ubljanin kao i Dragan Džajić, biste narodnih heroja. Na ulazu u opštinu – opštinska tabla sa koje nije do kraja skinuta nalepnica "Gotov je". Na drugom spratu, u prostoriji do predsednikove kancelarije, razgovaramo sa Milanom Milovanovićem. Predsednik odbora Demokratske stranke, koordinator DOS-a, član nove opštinske vlade, budući kandidat za republičkog poslanika. Stari opozicionar, za to i plaćao. Milan nas informiše, jedno za novine, drugo za ličnu informaciju, pa kako odlučimo, ko će zapamtiti šta je šta. Opština potencijalno bogata, a nerazvijena, narod ogorčen, sredstvima od zemljotresa, zna se kome, građene nove kuće, a srušene ostajale. U samoj opštini sve sami minusi i dugovanja, kako to prevazići ako Ub ostane opoziciona opština. I socijalisti se složili da se treba priključiti na pomoć koja stiže u zemlju. U tom smislu prihvatili svaku saradnju sa opozicijom, ali rešili da i dalje vladaju. Na lokalnim izborima SPS dobio 21 odbornika, SPO pod imenom Udružena opozicija 13, DOS dva, grupa građana dva, u dve izborne jedinice ponovljeni izbori. Ovi iz opozicije uzeli da ubeđuju socijaliste da prihvate manjinsku vlast, našli osmoricu koji su obećali da će glasati za njih, ali u poslednjem trenutku saznaju da su ih drugovi zakleli na sveću, u decu, da nema vrdanja. Videli da od dogovora nema ništa, za dan konstitutivne sednice, četvrtak 2. novembra, građani tražili, opozicija u parku pred opštinom zakazala protestni skup. Sve uredno prijavljeno, redari, obezbeđeno prisustvo policije. Građani se okupili, sve normalno, malo pištali i zviždali, malo prozivali komuniste, malo ih psovali... Počela sednica, predstavnik Otpora zatražio da se glasa u interesu građana, kandidate za predsednika i potpredsednika predložili i SPS i opozicija. Glasanje tajno, izbrojaše, kandidat SPS-a za predsednika 20 glasova, jedan socijalista se napravio nevažećim, kandidat socijalista za potpredsednika prolazi s 21 glasom. Glasanje za predsednika treba da se ponovi jerbo skupština broji 40 članova. Onda upao narod ispred opštine, socijalisti se uplašili, hteli da beže, molili ih da ostanu – ostali, potpisali ostavke na odborničke mandate, pa se neki predomislili, pa im precrtali ostavke. Jesu ih malo drmali, onda glasali, javno, kandidat opozicije Zoran Matić Budak dobio 22 glasa, isto i kandidat opozicije za potpredsednika. Kako kad je za potpredsednika prethodno izabran socijalista? Nije bilo konstatovano da je potpredsednik, odgovara Milan. Za optužbe Minića kaže da su čista laž, iako je, kako veli, njegova verzija događaja malo blaža, činjenica je da niko nije povređen, nije bilo nijedne lekarske intervencije, ništa nije polomljeno, pa se ne može govoriti o remećenju javnog reda i mira. Uostalom, socijalisti im posle sednice čestitali. NEMA VIŠE ŠALE: Zoran Matić (SPO) u predsedničkoj kancelariji, u predsedničkoj fotelji. Odelo, kravata, baš, takoreći predsednički, podašišan. Priča. Sve bilo normalno i regularno, narod se okupio, tražio da privole SPS da nađu zajednički jezik, da krenu demokratski procesi, da se omladina zaposli, da sarađuju sa susedima... Pre glasanja tražili od socijalista da prihvate saradnju, oni jok. Prešli na glasanje, narod čuo i upao u salu, bili zatečeni, odbornici opozicije štitili socijaliste, svojim autoritetom zamolili građane da izađu. Kad su građani izašli morali su poštovati zahteve da Ub ne ostane opoziciona opština, predložili socijalistima da podrže opozicionu listu, prihvatili, shvatili da nema više šale, političke igre, razum je pobedio i on je sa 22 glasa izabran za predsednika. Glasalo se javno, niko nije bio protiv ni uzdržan. Za socijaliste koji su glasali za njega kaže da su to razumni ljudi, cela Srbija treba da im se zahvali... Revanšizma, kaže, neće biti, svak samo treba da radi svoj posao, eto, ostavili su sekretara opštine koji je napustio socijaliste i sad je vanstranačka ličnost. Šta će biti sa odbornicima SPS-a koji su podneli ostavke ili glasali za njega, ne zna, valjda će biti ponovljeni izbori, najbolje je da ostane ovako, da krenu u demokratske procese, SPS treba da im se priključi, i tek sad će da nastupi prava obnova. Što se tiče glasina o pritiscima, ništa od toga, imaju video zapis događaja, policijski zapisnik takođe, kad bude trebalo – pokazaće. Svratimo i do vanstranačkog sekretara Dragana Radojčića. Dragan ko maneken, ali neće da se izjavljuje za štampu. Okreće predsednika, prenosi, nema izjava. Šta će biti sa odbornicima SPS-a koji su podneli ostavke, glasali za opoziciju. Vadi Zakon o lokalnoj samoupravi, član i stav, odborniku koga je predložila partija mandat prestaje sa isključenjem, tako je, kaže, eliminisana mogućnost prebega. I OCA I MAJKU: Slobodana Milivojevića, sekretara SPS-a i šefa odborničke grupe socijalista, nalazimo na radnom mestu referenta u "Dunav" osiguranju. Ima priče, nema slikanja. Znali šta se sprema, opozicija preko radija i letaka pozivala građane da ne dozvole da se socijalisti izaberu. Dva dana pre konstitutivne sednice pisali predsedniku Miniću, potpredsednicima, i na adresa još, da se obezbedi regularnost izbora. Minić mu lično rekao da ima obećanja iz DOS-a da neće biti problema, samo oni neka se biraju, ovi će malo zviždati i na tome će se završiti. Sve počelo na vreme, narod se okupio, nekoliko stotina, sve, koliko je video, Ubljani. Pre deset ušli u salu, opozicija za njima. Matić tražio tajno glasanje, glasali tajno, otvorili kutije i brojali. Ispade za predsednika ponovo, jedan drug izd’o. Pauza, sve se lepo dešavalo, kad, galama na stepeništu, jedan sa nekom zastavom upade u salu, udari motkom o sto i viknu, izlazite napolje. To nagrnu, jebaše im i oca i majku. Krenuše napolje, sad ne daju napolje, flaša mu prolete pored glave, udari u zid pa u Matića, nekako izađoše u hodnik, tu ga drugi ščepa, pocepa sako, sve viče, ne možeš da izađeš. Sa još petoricom drugova nekako siđe sprat niže, oni ljudi nekako besni, gore samo tutnji, strašni sud gledati. Čuje da od sekretara opštine traže da napravi tekst ostavki koji će potpisati. Dođu, kažu mu, da potpiše pa da se sve završi na miran način. Rek’o da neće, dok ne budu normalni uslovi, iznesu ga sprat više u salu, daju mu papir, vidi i istali potpisali, potpiše. Onda se setili da sa našim ostavkama nemaju kvorum, pa tražili da pojedinci vrate ostavke. Bi tako, nego kako, rekli da niko neće izaći dok se ne prihvati lista njihovih kandidata, onaj sa motkom samo gura. Šta da rade, najbolje da izvuku žive glave, de da rizikuju živote. Onda oni što su upali izašli, pa glasali javno, kakva njihova lista, to niko nije smeo da pomene. Jeste Matić dobio 22 glasa, nisu imali kud. Onda čestitali pobednicima, ovi ih izveli iz opštine, zahvalili se, što jes’, jes’. U četvrtak uveče opet obavestili one organe gore, tražili maksimalnu zaštitu ustava, zakona, života, pa valjda država treba da reaguje i zaštiti samu sebe. Dolazio neki pomoćnik ministra za lokalnu samoupravu, ne zna šta će biti, sad mu i policija tražila izjavu, šta ima da izjavljuje, što nisu bili tamo kad je trebalo. U opštinu se ne vraćaju dok ne budu odgovarali oni koji su ovo organizovali, onda mogu da nastave, od izabranog potrpedsednika Sarića pa dalje. Priključuje se Radosav Đokić, koji je bio u sali, dok je Milivojević boravio sprat niže. Kaže, morali, motkama terali da potpisuju, otvorili prozore, vele, izbacuju, svašta im vikali, strah u’vatio... Šta veli narod, šta će reći, ogorčen, dosta njih kaže, ajde da sad mi izbacimo ove, i to punom parom... Dragan Todorović |