Uprkos demonstracijama koje su ispred CIP-a organizovali mladi bračni parovi te lica na službi u policiji i armiji, inženjer Mrkonjić je svrgnut sa rukovodećeg mesta u Saobraćajnom institutu. Mladenci koji su uspeli da uplate prve rate za stan nosili su transparente sa Mrkonjićevim likom, mnogi su bili odeveni u štraftaste majice iako je bilo svega osam stepeni. Učesnici karavana zahvalnosti doneli su u Nemanjinu ulicu svečanu vrpcu kako bi smenjeni direktor CIP-a imao šta da preseče kad iziđe iz zgrade, mladenci su doneli i šest kamera, mnoštvo mikrofona, a jedan direktor se dobrovojno prijavio da ga g. Mrkonjić pred kamerama javno izgrdi zato što zadatak dobijen od Direkcije nije ispunio pre roka.
*
Titulu
izvoznika meseca oktobra koju dodeljuje Privredna komora Švajcarske
osvojio je naš "Sartid" – smederevski gigant je avionom u Švajcarsku
otpremio 57 kilograma suvog zlata. Za titulu izvoznika meseca novembra
konkuriše bivši ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović – unatoč
svojoj krhkoj građi ovaj građanin je, kako tvrdi Velimir Ilić, vlastoručno
izneo 932.000 maraka. Napred braćo, jugoslovenska privreda se na velika
vrata vraća u Evropu, možda i ne samo u Evropu – ne zna se gde je
koferčić sa markama odneo bivši ministar. Na dosadno i indiskretno
pitanje gde su novci koje podigao na blagajni Savezne uprave carina, čiji
su novci to već i ne pitamo, doajen diplomatije odgovorio je otmeno kao
što je govorio i dok je bio na položaju: "Nijedan
pfenig, nijedna marka nije otišla na pogrešnu situaciju. Toliko. Hvala
lepo." (Glas, 7. XI)
Rukovodstvo "Sartida" nije zasad ništa reklo o pošiljci zlata, ono će u čuvanju poslovne tajne nadmašiti i samog g. Jovanovića. Nemački novinari digli su larmu da je "Sviser" i ranije iz Surčina odnosio pakete sa zlatom, smaragdima, rubinima i devizama, očito ih boli to što švajcarske banke i dalje drže primat i što naše narodno blago nije povereno nemačkim bankama. Ljubomoru na Švajcarsku nemački žurnalisti prikrivaju aluzijama da zlato pakuju i šalju Miloševićevi ljudi koji tobože još haraju surčinskim aerodromom. Ako u inkriminisanom paketu ima i Miloševićevog zlata, to se Nemce ne tiče. Biv. predsednik je dobio preko četiri hiljade medalja, plaketa, ordenje odavno više niko i ne broji, procenjuje se da ima četiri kubna metra odlikovanja, i njegovo je pravo da sve to pretopi u štangle: ako građanstvo ne gaji nikakav pijetet prema njemu kao državniku, zašto bi on prema tim poklonima bio sentimentalan, zašto bi iz svog sad već pomalo i istanjenog džepa (prvi mesec bez plate!) plaćao rizničara, kustosa, heraldičara, tri smene čuvara?...
Štampa je pre dve-tri nedelje pisala o ordenu koji je nestao (nisu ljudi jedino što nestaje u SRJ), navodno nigde nema ni ordena koji beše izliven i kujundžijski dovrhunjen za Miloševića. Čekalo se bilo samo da ovaj trijumfuje na izborima, pa da mu se odličje od pola kile zlata uruči, izbori su, međutim, krenuli i ispali naopako, pa od svečanog uručenja nije bilo ništa, ali orden kao da je u zemlju propao, pričalo se svašta, te je ukraden, te je od njega izliveno 27 veštačkih kukova koji su pohranjeni na VMA... Ja sam opet uveren da je bivši predsednik odličje primio: nije on kriv što imamo jednoumnu televiziju koja svečani čin primopredaje nije obeležila.
Ne verujem da će g. Milošević biti upamćen kao srebroljubac, meni on izgleda kao čovek koji jedan dobar plac ceni više nego deset zlatnih penkala, graditeljski zanos bio ga je poneo toliko da će kraj svega drugog za šta ga protivnici optužuju imati da odgovara i za divlju gradnju, možda čak i jedino za nju: Al Kapone je nagrabusio zbog utaje poreza, na posed biv. predsednika Srbije i Jugoslavije upašće građevinska inspekcija koja će, shodno rešenju opštinskog inspektorata opšt. Savski venac, polupati okna na terasi koju je bespravno zastaklio i srušiće letnju kujnu za koju nije izdata građevinska dozvola.
Ako uopšte dođe do rušenja. Jer, protivno očekivanjima da će se i u slučaju divlje gradnje braniti ćutanjem (njegova omiljena metoda usavršavana trinaest godina, možda i duže), g. Milošević je angažovao advokata koji se telefonom, u zadnji minut, kad je buldožer već trebalo da krene u Tolstojevu, obratio opštinskim inspektorima: "Dobar dan, ovde Krgović, opunomoćeni zastupnik Slobodana Miloševića iz Tolstojeve 33, 33a, 33b, 33c, 33d, 33e..."
*
Vršilac dužnosti direktora Radio Beograd Jovan Arežina
amnestirao je sve trudbenike Radija rekavši u Medija centru slatke riči
ove: "Radio Beograd je fini
gospodin koji je preterivao, ali nikad nije bio seljačka radodajka kao
televizija."
U poslednjih deset godina fini gospodin je slagao četrnaest milijardi devetsto osamdeset pet miliona puta, što jeste neki vid preterivanja, tu i tamo huškao je drage slušaoce na rat, pa se posle šalio s njima govoreći da nisu oni učestvovali ni u kakvom ratu iako su mnogi pokazivali rane, nalaze obdukcije i sl. Jeste držao stranu tiraninu, njegovim naopakim idejama i poduhvatima, ali kad pogledate gospodinov vrt, njegovu leptir mašnu, kad čujete njegovu besprekornu dikciju, shvatate koliki je to gospodin zapravo bio: ako je i preterivao, radilo se uvek o finim prekoračenjima na koja imaju prava samo istinski dekadenti... Zato se televizija odala upravo seljačkom radodajstvu; novinar "Glasa" veli da je vršilac dužnosti slikovito uporedio Radio i Televiziju, ali ja uza svu slikovitost usporedbe ne vidim neko radodavanje: nije li RTS pre bila kurtizana koju smo svakog meseca svi plaćali (svi koji smo imali strujomere) da bi ona bludničila samo sa makroima?
Ljubomir Živkov
