"Ko šiša Koštunicu"; "Vreme" br. 513
Poštovani gospodine Žarkoviću,
Čitajući u prošlom broju "Vremena" iz vašeg pera predlog o tome da se pri Generalnom sekretarijatu predsednika SRJ gospodina dr Koštunice osnuje Medija savet, našao sam u tome tekstu, ne znam iz kojih razloga, i nekoliko natuknica o Komercijalnoj banci a.d. i meni lično. Ne bih se ni na jednu vašu tvrdnju (sve odreda netačne) osvrtao, ali moram na dve.
Na prvu, zbog međunarodne finansijske javnosti.
Apsolutno je netačno da je MUP Srbije uslovljavao "stranim dobrotvornim i ostalim organizacijama" da posluju s našom ili bilo kojom drugom bankom. Da ste me pitali, mogli ste da saznate da je Komercijalna banka a.d. na našim bankama namenjenoj međunarodnoj finansijskoj licitaciji, u kojoj je učestvovalo desetak banaka, još daleke 1992. godine izabrana od UN-a za poslovnu banku kod koje će svoje račune otvoriti i držati depozite njene afilijacije koje rade na teritoriji SRJ. Najpre je to učinio UNPROFOR, vrlo brzo potom UNHCR, UNICEF, UNDP... Pa IRC, SDR, IFRC, IOM, WHO, WEP, SFOR, OEBS... Od tada do danas spisak se povećao za još 17 međunarodnih humanitarnih i ostalih organizacija iz Evrope, SAD, Japana... U međuvremenu su mnoge ugledne ambasade (od Grčke, Australije, Izraela, Velike Britanije, Švajcarske, SAD, do Gvineje, Brazila, Perua, Indije...) našu banku takođe izabrale za poslovnog partnera.
Pa nije, valjda, "neko" iz MUP-a "nekom" od njih to uslovio? A to je za vas krunski dokaz da smo "privilegovani" i "poseban slučaj".
Na drugu, zbog domaće javnosti.
Navodite da smo mi, "pljačkajući građane nekažnjeno... finansirali medije koji su služili režimu".
Ako je i od glavnog urednika uglednog "Vremena" – premnogo je. Znate li vi značenje reči "pljačka" i znate li da se za takve tvrdnje svuda u demokratskom svetu, ako se na sudu ne dokaže, plaćaju ogromne odštete?
Tačno je da je naš poslovni partner bila "Politika". Kreditirali smo je, kao što smo kreditirali i druge listove i medije, među kojima su, recimo, "Večernje novisti", "Glas javnosti", "Blic", "NIN", "Svedok", Studio B, "Dnevni telegraf" i "Evropljanin"... I vaše "Vreme"... Vidite vi međusobno ko je bio koliko režimski.
Dalje... naravno da je svuda u svetu posebno cenjena banka koja ima uglednu klijentelu. Ne mislim samo na parajlijske kompanije, poput naftnih (zašto bi bilo kome, osim konkurentskih banaka, smetalo što svoj račun kod nas drži "Jugopetrol"?). Ali, naši su klijenti i Srpska pravoslavna crkva... Kreditirali smo, u vreme najveće moći "prethodnog režima", izgradnju Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle odlikovao je za pomaganje razvoja Crkve i njene duhovnosti, Ordenom svetog Save prvog reda predsednika banke i samu banku. I Srpska akademija nauka i umetnosti je među našim dragim klijentima... I MUP, s kojim sam nastavio saradnju započetu pre dve decenije... Zamislite, kod nas račun imaju takođe Fond za otvoreno društvo i Medija centar NUNS-a.
Nikada to nismo krili. Naprotiv, nama je drago (i obostrano je korisno) što s nama rade svi koji znaju da je finansijski posao u savremenoj svetskoj ekonomiji dobar samo ako je odgovoran, precizan i brz. Nismo mi "tek tako" postali prva jugoslovenska banka primljena u EAF-u i druge najveće svetske finansijske lance. Imamo kontokorentne odnose sa osamdesetak najsnažnijih banaka sveta, a preko njih sa svakim kutkom na planeti.
Da bi se vi, poštovani glavni uredniče, i ja, bankar koji drži do svoje stručnosti i ugleda, do kraja razumeli, podsetiću vas da sam pre nekoliko godina, kada sam imao čast da me pozovu na razgovor u uglednom NIN-u, sam predložio da naslov tog razgovora bude – pare nemaju političku boju. Na tome se zasnivala naša saradnja, a i danas se zasniva, sa svim klijentima, računajući i najsnažnije svetske, posebno evropske finansijske centre.
Kad "Vremenu" nešto zatreba, javite nam se, kao stari klijent, za savet i pare. Dobrodošli ste. Ovo prvo, iako veoma stručno, jeste besplatno. A jare za pare.
Beograd, 6. novembar 2000.
Ljubomir Mihajlović, predsednik Komercijalne banke a.d.
(Odgovor u idućem broju "Vremena")
Takvi ljudi
"Srušiti? Nego šta!";
"Vreme" br. 513
U ovom članku je sažeto i najtačnije ocrtan trinaestogodišnji režim drugarice Mire (JUL) i druga Slobodana (SPS): gramzivost, socijalna bezdušnost i velika pljačka. Pri odlasku s vlasti, drug Slobodan nas je uveravao da je radio sve po svojoj "čistoj savesti". Verujem mu. Bolje čovek nije umeo. Takav sam, poručio nam je. Dabome, i trabanti Bračnog Para sa sličnom "čistom savešću" nisu ostali kratkih rukava. Zato, slažem se: "Srušiti, nego šta"!
Vladimir Glišin
Sanivejl, Kalifornija
Izbor dirigenta
"Vreme uživanja"; "Vreme" br.
511
Budući da se trenutno nalazim u Francuskoj, gde u Rajnskoj nacionalnoj operi u Strazburu pripremam deset predstava opere E. Humperdincka Hansel & Gretel, kao i uvek u takvim putničkim prilikama, sa sobom nosim iz Beograda vaš cenjeni list, koji pri tom čitam od korice do korice, na kašičicu, da bi duže potrajao. Zato vam se i javljam sa malim zakašnjenjem, s obzirom na to da sam na kraju, posle niza izvrsnih, ozbiljnih, inteligentnih i nadasve interesantnih priloga vaših novinara, naišao na sjajan i duhovit zaključak u članku "Vreme uživanja" Branka Vučićevića. Osim što se radi o tekstu koji me je do suza nasmejao, tu se može naći i savršeno tačan prikaz razmišljanja i ponašanja beogradskih gospođa povodom najnovijih i najsrećnijih događaja u nas, zbog kojih je u inostranstvu, samo primera radi, sada časno i ponosno biti Srbin i Jugosloven, ma koliko to propagandno zvučalo.
Kako sam pristalica toga da svako počisti u svome dvorištu, sada kada se desilo veliko i opravdano metenje, imam samo malu primedbu na program Circusa Maximusa, gde se pojavljuje kandidat za Ministra za kulturu Z. Brunclik u svojstvu dirigenta završnog multimedijalnog finala: smatram, naime, da tu ima boljih kandidata iz same struke (Jovan Šajnović, Aleksandar Pavlović, Bojan Suđić), pa ih je svakako trebalo uzeti u obzir. Kažem ovo u prošlom vremenu, s obzirom na to da sam, kao i g. Vučićević, uveren da reprize neće i ne može biti.
Dejan Savić, dirigent
Interes naroda
"Mala noćna šihta"; "Vreme"
br. 511
Tek mi je ovih dana došao do ruku članak "Mala noćna šihta" iz broja 511 od 19.10. o.g. Mislim da bi ta vrsna dama i noćna radnica konačno zaslužila penziju, dva puta mesečno po 30-40 DM, sa malim zakašnjenjima od nekoliko meseci i, ponekad, umesto novca, bonovi za plaćanje struje. Naravno da ako gđa Borka Vučić ima "slučajno" neki devizni račun, gde god bilo, trebalo bi joj omogućiti korišćenje istog za plaćanje hitnih specijalističkih lekarskih usluga. Isto rešenje bi se moglo primeniti i za još mnoge druge vredne radnike, makar bili i mnogo mlađi kao, na primer, gđa Gorica Gajević. To u interesu privrede i naroda.
Dr M. Mihajlović, Schwanden, Švajcarska
Kapetan Velja
Povodom jednog TV nastupa
U nedelju petog novembra video sam deo televizijskog nastupa čoveka koga sam dosad cenio – Velimira Ilića.
Razne teme su komentarisane u emisiji, ali kada je na red došao problem ratnih invalida, g. Ilić, nakon što je (ipak) konstatovao da su ti ljudi zloupotrebljeni, reče otprilike ovako: "...Mamini i tatini sinovi su bežali sa ratišta, a čestiti i pošteni ljudi su bili tamo gde je bilo najteže!"
Drug kapetan nije rekao šta bi se, po njegovom mišlje- nju, desilo da su baš svi bili "čestiti i pošteni". Ili je možda i rekao ali je meni, nažalost, bilo dosta i druga kapetana, i televizije, i svega! Možda bismo u tom slučaju imali Veliku Srbiju?
Ali ja mogu reći šta bi se, po mom mišljenju, desilo da su baš svi bili "mamini i tatini sinovi" koji su smogli snage da odbiju da idu u bratoubilački, pljačkaški, silovateljski rat: najmanje što bi se desilo bilo bi da ne bi onoliko ljudi izginulo ili se obogaljilo, i d a ne bi stotine hiljada ljudi moralo da napusti svoj zavičaj. I još mnogo toga lošeg se ne bi desilo, a ni kapetan Velja ne bi se proslavio kao vođa bez sumnje hrabrog i promišljenog pohoda Čačana, nego eventualno kao dobar mirnodopski političar.
S poštovanjem (prema redakciji i čitaocima),
Dragan Marković, Beograd
Jedno pitanje
Zabrinutost zbog Srbije i Kosova
Često kupujem vaš cijenjeni list, koji je u proteklim godinama predstavljao jedan svetionik nade da postoji jedna drugačija i bolja Srbija, koja će sada, nadam se doći do izražaja.
Vjerovatno se slažete sa mnom da ne postoji mogućnost, da se Kosovo ponovno reintegriše u državni okvir Jugoslavije/Srbije dobrovoljno, na miran način. Dakle, predstoji nam rat, ukoliko se na Kosovu pokuša uspostaviti efektivna vlast Beograda. Međutim, tu se postavlja nekoliko pitanja: Nisam siguran, da će međunarodna zajednica Srbiji dati zeleno svijetlo za napad na Kosovo. Da li je Srbija spremna rizikovati da bude međunarodno izolovana, što bi bila cijena za ponovno preuzimanje kontrole nad Kosovom? I samo preuzimanje Kosova za Srbiju ne bi značilo olakšanje ukoliko bi na Kosovu ostalo ovoliko Albanaca, već izvor velikih problema, pošto bi većinsko stanovništvo Kosova sigurno pružalo otpor vlastima iz Beograda.
Najznačajnije je pitanje, da li u srbijanskoj javnosti postoji raspoloženje za ponovno preuzimanje Kosova. U demokratijama jedna tako krupna stvar, kao što je pokretanje jedne velike vojne akcije, koja iziskuje masovnu mobilizaciju, ne može se sprovesti ukoliko joj se protivi jedan znatan deo javnosti, bez obzira na stav aktuelne vlasti.
Signali koji dolaze iz Beograda protivrečni su. S jedne strane, predsednik Koštunica govori kako će pokušati povratiti srpski/jugoslovenski suverenitet nad Kosovom. Da li to znači spremnost za upotrebu sile? S druge strane, neke ankete govore da Kosovo nije pitanje od prioritetne važnosti za prosječnog Srbina. Za razliku od mene iz Slovenije, vi ste prilično dobro upoznati sa pulsom javnog mnjenja u Srbiji. Zbog toga bih vas zamolio da mi odgovorite da li bi značajna većina srpskog naroda bila spremna uzeti učešće u nekom novom ratu za povratak suvereniteta nad Kosovom. Od odgovora na to pitanje zavisi da li će biti novih ratova na Balkanu.
Peter Rogelj, Slovenija
Prodaja u Hrvatskoj
Jedno pitanje iz Osijeka
Primite iskrene čestitke od vjernog čitatelja iz Osijeka. Vjerujem da osjećate izvjestan ponos (satisfakciju?) što niste posustali u ovih deset godina. Ja bih, možda, mogao uputiti izvjesne kritike... čini mi se da ponekad niste "do kraja" osuđivali uzroke i manifestacije srpskog nacionalizma, no ne treba tražiti dlaku u jajetu.
Pored čestitki i dva upita: zašto aktivnije ne pratite zbivanja u Hrvatskoj, te kad će se "Vreme" pojaviti na našim kioscima (ili kod kolportera). Pretpostavljam da to ne ovisi o vama, te da ćete, čim okolnosti to dopuste, stići u Hrvatsku.
A to bi se moglo i isplatiti, siguran sam da bi se "Vreme" u Zagrebu dobro prodavalo!
Još jednom živjeli i samo naprijed!
Miroslav Reba, Osijek
Kamo puste sreće
"Hajat i..."; "Vreme" br. 512
Očekujući ispravku, obradovali smo se što se pojavila, ali, avaj, nju piše čitalac i odnosi se na "jezičku normu" a ne na vaš podatak da je vrednost radova na Crnom vrhu – milijardu dolara! Kamo puste sreće, rekli bismo mi u Energoprojektu. Tolika je bila ukupna vrednost projekata koje je izvodio Energoprojekt u svojim najboljim danima, po ugovorima u Iraku, Libiji, Latinskoj Americi i nizu drugih zemalja. Kolika je stvarna vrednost radova na "Hajat – Jelenu", objavilo je nekoliko dnevnih listova pre izlaska prošlog broja "Vremena", ali niste našli za shodno da objavite ispravku. Sve se ovo, naravno, zbiva tamo gde je izgradnja civilnog objekta "vojna tajna". Drugim rečima, kad nema tačnih podataka, "tačni" su svi.
Kome pak smeta angažman Energoprojekta na ovom projektu, neka pogleda Zonu sumraka sjajnog Ljube Živkova ("U vaš butik došla Gorica Gajević...", a vi odbijate da joj uzmete pare).
Grupa radnika Energoprojekta
