Suza za Slobu
Desetak dana uoči kongresa SPS-a sve je neizvesno i o tome može
samo da se nagađa. Počev od toga ko će biti predsednik stranke, pa do
toga da li će se (i na koliko) frakcija ili novih partija SPS uskoro
raspasti
Oni
koji su se ne tako davno sa prilično samouverenosti pojavljivali u
javnosti zaodenuti sloganom "sa nama nema neizvesnosti" sami za
sebe danas tvrde kako su postali partija u kojoj je ama baš sve postalo
potpuno neizvesno. Tako je na samo desetak dana uoči vanrednog kongresa
donedavno vladajuće Socijalističke partije Srbije poznato jedino to da
će kongres biti održan 25. novembra u beogradskom Centru
"Sava" i da će trajati jedan dan. Stanje u partiji je takvo da
socijalistima, doduše, ni tri dana ne bi bila dovoljna da se ispričaju i
dogovore kako da posle punih 55 godina provedenih na vlasti ponovo
prohodaju i prvi put izađu na izbore kao opoziciona stranka. Stanje u
partijskoj kasi je, međutim, takvo da se kongresni centar ovoga puta može
iznajmiti samo na jedan dan. Džabe više niko ne da.
Što se socijalista dakle tiče, desetak dana uoči njihovog
sudbonosnog kongresa, sve je potpuno neizvesno i o tome može samo da se
nagađa. Počev od toga ko će biti predsednik ove stranke (Ivica Dačić
tvrdi da je baza do sada pomenula oko 50 kandidata za predsednika
partije), pa do toga da li će se (i na koliko) frakcija ili novih partija
SPS uskoro raspasti. Kao što je "Vreme" najavilo još pre
nekoliko nedelja, prvi se od SPS-a "otkačio" Zoran Lilić koji
je ovih dana, uz ambiciju da "spasava obraz levice" i zvanično
osnovao Srpsku socijaldemokratsku stranku, partiju koja će se po njegovim
rečima "boriti za demokratski uređenu parlamentarnu Srbiju, pravnu
državu u kojoj će vlast biti podeljena na zakonodavnu, izvršnu i
sudsku, i u kojoj će vladati blagostanje nalik na ono u srednje
razvijenim zemljama Evrope".
UZALUDNO ČEKANJE: Priča o
tome da Lilić pravi novu stranku i pregovara sa mnogim nekompromitovanim
kadrovima SPS-a krenula je neposredno posle događaja od 5. oktobra. Lilića
je zatim pozvao novi generalni sekretar socijalista Zoran Anđelković
Baki i predložio mu da se vrati u stranku i zauzme istaknuto mesto među
članovima organizacionog odbora za pripremu kongresa. Nekadašnji
predsednik SRJ uslovio je svoj povratak odlaskom iz stranke ljudi koji su,
po njegovom mišljenju, najviše doprineli njenom sunovratu – Milana
Milutinovića, Gorice Gajević, Dragana Tomića, Mirka Marjanovića,
Milomira Minića... I naravno, samog Miloševića. Na sve to Baki je
uzvratio sa – "znaš da je to nemoguće" – posle čega je
Lilić ponovo ubrzao pripreme za otcepljenje od svojih nekadašnjih
partijskih drugova i saopštio kako su mu već prišli mnogi istaknuti
socijalisti. O pravim dimenzijama i snazi novoosnovane Srpske
socijaldemokratske stranke moći će najverovatnije da se govori tek posle
kongresa SPS-a. Ostane li tamo sve po starom, Lilić bi mogao dobiti mnogo
novih članova koji su trenutno u statusu "simpatizera" i na
koje on potajno računa. Ostane li među socijalistima kadrovski sve po
starom (odnosno Šaja, Gaja, Vlaja, + Milanče, Draganče + Miki, Uki),
osim Lilićeve, na razvalinama SPS-a mogla bi se, kako tvrde upućeni,
odmah posle kongresa pojaviti bar još jedna nova partija sa uglavnom razočaranim
socijalistima.
Jedno od svakako najvećih pretkongresnih pitanja jeste hoće li ovom
skupu prisustvovati sam Slobodan Milošević. Za mnoge socijaliste,
naviknute na to da bez Miloševića nema istorije, kongres bez dosadašnjeg
predsednika stranke pre bi ličio na parastos nego na skup sa
istorijsko-sudbinskim posledicama. Za one koji su shvatili da Milošević
pripada istoriji i kojima nije svejedno da li će ova stranka posle 23.
decembra biti jaka ili samo simbolična opozicija, njegovo pojavljivanje
na kongresu moglo bi samo ubrzati kraj SPS-a. Od pedesetak do sada
pomenutih kandidata za novog predsednika stranke Slobodan Milošević je,
međutim, i dalje socijalista sa ubedljivo najvišim rejtingom, ali ga je
za tu funkciju predložilo znatno manje od 50 odsto svih lokalnih
partijskih odbora. Da je njegova unutarstranačka popularnost ipak daleko
od one nekadašnje iz vremena kada je u SPS-u i državi sve išlo u pravcu
njegovog kažiprsta govori i činjenica da su mnogi lokalni odbori tražili
od Miloševića da se povuče i preporučivali mu da se zadovolji titulom
"počasnog predsednika partije".
Pozivajući se na svoje izvore iz SPS-a, Zoran Lilić je ovih dana u
jednom od brojnih intervjua tvrdio kako Milošević nema nikakvih ambicija
da se okane politike. Najlogičnije bi bilo, tvrdio je Lilić, da je sam
Milošević shvatio svoju odgovornost i ponudio ostavku. Umesto toga,
Sloba i njegova družina pripremaju nastavak iste priče koja će imati
veoma loš kraj, predviđa nekadašnji istaknuti socijalista, a danas
lider novoosnovane Srpske socijaldemokratske stranke.
NIKO POŠTEĐEN: "Šta
zaista sprema Milošević niko od nas ne zna sa sigurnošću", kaže
u razgovoru za "Vreme" jedan od funkcionera SPS-a, inače
zagovornik radikalnih kadrovskih rezova unutar stranke. "Očito je da
i dalje neki ljudi imaju svakodnevni kontakt s njim, ali reći danas za
nekoga iz naše partije da je u kontaktu sa Slobom ne znači ni približno
više isto kao i ranije. Nekada su funkcioneri koji su imali prolaz do
njega bili posebno zaštićena vrsta. U SPS-u niko više nije zaštićen,
ni Milošević, ni oni koji bi da koristeći njegovu senku ostanu u vrhu,
a da pri tom gotovo ništa ne promene."
Sagovornik
"Vremena" tvrdi, inače, da od samog Miloševića izgleda
ponajviše zavisi dnevni red predstojećeg kongresa SPS-a, odnosno hoće
li na ovom skupu glavna tema biti – "oslobađanje od Slobe"
ili ne. Stranka je povodom tog pitanja, oko koga se ovih dana očigledno
vode mnoge podzemne bitke, prilično podeljena. Broj onih koji preko usana
još ne mogu da prevale kako Sloba više nije bog nije baš tako
zanemarljiv. Istovremeno, linija unutarstranačke podele ide i preko
pitanja koliko su socijalisti blizu povratka na vlast. Kompromitovani
kadrovi, odgovorni za nedavni izborni fijasko, a zatim i pokušaj lažiranja
izborne volje birača, pokušavaju da dokažu kako je formula brzog
povratka na vlast krajnje jednostavna – malo konsolidacije sopstvenih
redova, malo pravljenja haosa, malo insistiranja da je Rade Marković novi
faktor mira i stabilnosti na Balkanu i malo više DOS-ovskih gluposti i
svađa, i eto nas opet tamo gde smo bili. Nasuprot njima, stoji onaj
partijski kadar koji je svestan da za socijaliste narednih godina nema
vlasti i koji očekuje da predstojeći kongres protekne u znaku priče o
tome kako se (i da li) od SPS-a može napraviti uzorna demokratska
opoziciona stranka koja bi u srpskom parlamentu imala više od 50
poslanika.
"Ukoliko se Milošević ne pojavi na kongresu, na samom skupu
otvoriće se žestoka borba za njegovog naslednika, i koncept i sudbinu
buduće partije, što bi bilo dobro", tvrdi sagovrnik
"Vremena" iz SPS-a. "Biće to kongres na kome niko neće
biti pošteđen kritike. Pobedi li struja koja se zalaže za radikalnije
kadrovske promene, imamo šansu da se nešto brže oporavimo i budemo
ubuduće značajna opozicija. Pobedi li struja koja i dalje pokušava da
komanduje čitavoj bazi, a pri tom nije spremna da se suoči sa
posledicama sopstvenih promašaja minulih godina, SPS neće imati gotovo
nikakvu budućnost. Po meni, biće najgore ako se Milošević ipak
direktno pojavi na kongresu. U tom slučaju ne isključujem mogućnost da
pola sale ne pusti suzu zbog uzbuđenja, skoči na noge, priseti se za
trenutak dana kada smo bili moćni, zaboravi realnost i moguće kadrovske
rasplete i još jednom prihvati sve ono što Milošević objasni ili
ponudi. Takav kongres bi se možda završio punim jedinstvom, aplauzima i
ovacijama, ali bi se već sutradan sve vratilo na početak i stranka bi se
ubrzo pocepala na nekoliko nepomirljivih struja. Za sve nas će biti
najbolje ako Milošević pristane da bude počasni predsednik stranke i
zahvali se članstvu što mu skida teret sa duše", kaže ovaj
funkcioner SPS-a.
U to da u ovoj partiji nema više nedodirljivih uverio se prošle
nedelje i Milan Milutinović, novi potpredsednik SPS-a i po mnogima jedan
od najozbiljnijih kandidata za budućeg predsednika stranke. Milutinović
se pojavio na sednici Gradskog odbora SPS-a, održanoj u obnovljenim
prostorijama stranke na Studentskom trgu (obnovljen je zapravo samo prvi
sprat prostorija uništenih i spaljenih 5. oktobra). Pojavio se sa namerom
da članstvu sa nekadašnje visine saopšti kako više "ne može da
se radi na stari način", da kritikuje gradsku organizaciju zbog
nedovoljne aktivnosti u teškim vremenima i ukaže na pojave "političkog
kupleraja" po opštinskim organizacijama. Čim se vratio na mesto, sa
govornice mu je poručeno da ni njega ni ostalih iz partijskog vrha danima
posle 5. oktobra nigde nije bilo i da bi mu zato bilo bolje da ne otvara
tu temu. Naviknutom godinama na umilno partijsko pevanje u horu,
Milutinoviću svakako nije bilo lako da se zatim suoči sa bujicom kritika
izrečenih na račun partijskih čelnika. Očevici kažu da je skup
napustio prilično crven u licu i s jasnom računicom da na predstojećim
partijskim izborima teško da može da računa na glasove beogradskog
SPS-a.
Milutinović i svi ostali kandidati za naslednika Slobodana Miloševića
na čelu SPS-a imaju svakako neke svoje računice kako da se domognu te
pozicije. Nezvanično se kao ozbiljni kandidati (od pedesetak za sada
predloženih), za to mesto pominju i Milomir Minić i Zoran Anđelković,
a što se kongres više približava izgleda da rastu šanse i ambicije
Ivice Dačića. Iz drugog plana nastupa i Milorad Vučelić za koga će,
ako ne u SPS-u, mesta možda biti u nekoj novoj partiji koja bi mogla da
nastane eventualnim cepanjem socijalista posle kongresa.
Uoči kongresa, među njima je, dakle, sve više neizvesnosti. Zna se
jedino da 25. novembra ispred Centra "Sava" neće biti promrzlih
građana koji su u februaru ove godine dovođeni iz mesta širom Srbije
kako bi po susnežici oduševljeno (doduše za dnevnicu) pozdravili Miloševića,
i vrhu stranke koji ih je gledao kroz tamna stakla audija poželeli da ih
još dugo vodi kroz 21. vek i dalje. Zna se i to da uoči ovog kongresa
policija neće danima popisivati imena zaposlenih u kongresnom centru i
zabranjivati im da 25. dođu na posao. Kongres će trajati do kasno
popodne, ne duže. Možda te večeri Koštunica ili neko iz DOS-a, neko od
onih koji u vreme redovnog februarskog kongresa SPS-a po tvrđenju samog
Miloševića uopšte nisu postojali, krene u Centar "Sava" na
koncert. Bilo bi nezgodno da neki portir kaže – ajde, završavajte
kongres, stigli oni vaši janičari.
Nenad Lj. Stefanović
