Dafinina službena tajna
Gde je bila, i kada je i kako uopšte nestala originalna arhiva Dafimenta? Da li je baš njen "kidnaper" odlučio da je sada učini dostupnom sudu i zašto? I sve to tik pred republičke izbore
"Ne
znamo još šta dokumentacija Dafiment banke sadrži", kaže za
"Vreme" Goran Kljajević, predsednik Privrednog suda u Beogradu.
"Toga ima toliko da smo morali da iznajmimo prostor od sto kvadrata
da bismo smestili sve papire." Kljajević kaže da je od savezne
vlade i Narodne banke Jugoslavije (NBJ) tražio da pošalju ekipe stručnjaka
koje bi pregledale nađenu dokumentaciju. Nas je najviše zanimalo ko je
iz Dafiment banke podizao pare posle zatvaranja šaltera u martu '93.
Dafina Milanović i neki ovdašnji listovi objavljivali su svojevremeno
priznanice (nikad dokazane autentičnosti) sa potpisima mnogih političara
kako iz SPS-a tako i iz sadašnjeg DOS-a, SPO-a i SRS-a. Pominjane su tada
i neke nepolitičke javne ličnosti. Ali to će morati još da se čeka.
Goran Kljajević je nalaženje originalne dokumentacije Dafiment banke obznanio 15. novembra. Rekao je tada da su papiri pronađeni nekoliko dana ranije, ali nije hteo da kaže gde. Nedostatak dokumentacije bio je glavni izgovor za sporo odvijanje postupka likvidacije Dafiment banke. Zbog nekompletne evidencije, štediše Dafimenta nisu mogle da uživaju u blagodetima Zakona o staroj deviznoj štednji, kojim je država (a time i narod) na sebe preuzela i potraživanja štediša privatnih banaka čiji je novac ispario naočigled državnih organa, ukoliko su te banke do početka važenja Zakona pale pod stečaj. Da je postojala dokumentacija, ove godine bi i Dafiment štediše dobile po 150 nemačkih maraka. Kljajević za "Vreme" tvrdi da je informacija o mestu na kojem je nađena dokumentacija "službena tajna", ali kaže i da su papiri "tek prebačeni u Beograd".
Teško je utvrditi tačan trenutak u kojem je ova dokumentacija nestala. Postupak oduzimanja dozvole za rad Dafiment banci pokrenut je tek krajem '97. godine, iako je banka zatvorena tri godine ranije. Kao formalni razlog za oduzimanje dozvole guverner NBJ Dušan Vlatković naveo je nedostavljanje godišnjeg revizorskog izveštaja. Poslednju poznatu reviziju poslovanja banke obavila je još '94. godine oditorska kuća "Diloit i Tuš", a njene rezultate je kasnije koristio beogradski Ekonomski institut. Kada su oštećene štediše tražile da se za isplatu uloga koriste podaci kojima raspolaže Institut, njihov predlog je odbila Milena Arežina, nedavno razrešena predsednica Privrednog suda. Inače, niko do 15. novembra nije pominjao papirnu dokumentaciju, svi su govorili isključivo da "nema kompjuterskih disketa".
Dafiment banka je imala oko 450.000 štediša, od toga 300.000 deviznih. Neisplaćenih je još živo oko 200.000. Ukupan dug banke štedišama procenjuje se na između 360 do 450 miliona maraka. Zbog službene tajne javnost još ne zna da li je dokumentacija zaista "originalna", a zbog samog obima nađenog materijala, još nije poznato ni da li je dokumentacija kompletna. Da li sadrži i sve podatke o "investicijama" Dafine Milanović u sopstvene "falš" firme u inostranstvu? Štediše dobar deo nadanja u povraćaj svojih deviza zasnivaju na priči o 200 miliona maraka koje Milanovićka drži negde u inostranstvu. Dafina Milanović je proletos u aprilu, posle sedam godina neke vrste kućnog pritvora (pasoš joj je oduzet '93, kada je pokušala da napusti zemlju), ipak otišla u to inostranstvo. Ona se tada preko posrednika javila "Blicu", poručivši da će se vratiti "za dva-tri meseca" da bi ispunila obaveze prema štedišama i da je u inostranstvo otišla uz saglasnost "onih koji su joj dali veliko devizno ovlašćenje". "Veliko devizno ovlašćenje", odnosno ovlašćenje za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom, što je ovoj banci omogućilo da novac štediša iznese iz zemlje, izdao je u junu '92. NBJ. Rešenje je potpisao guverner Dušan Vlatković, kasnije član Direkcije JUL-a. Država i Dafina Milanović radili su zdušno na nestajanju deviza iz banke i na domaćem terenu, pa su na različite načine iz sefova Dafimenta izvukli ukupno 968 miliona maraka.
Posebna priča su veliki ulagači sa početka teksta, koji su posle zatvaranja banke nezakonito, preko veze, plaćanjem procenta, ili silom podigli svoje zarobljene uloge. Ne zna se tačno koliko su novca oni uspeli da razvuku, ali bi po zakonu oni trebalo da te pare vrate u stečajnu masu. U izveštaju "Diloit i Tuša", samo pod stavkom "Isplate depozita koje nisu knjižene" stoji brojka od 110 miliona maraka.
Gde je bila, i kada je i kako uopšte nestala originalna arhiva Dafimenta? Da li je baš njen "kidnaper" odlučio da je sada učini dostupnom sudu i zašto? Dug banke sada je javni dug, i država mora da ga vraća. Dokumenata nije bilo dok su zemljom vladali socijalisti i ini. Sada će nova vlast verovatno doživeti veliki pritisak štediša, koji će od nje tražiti svoje novce. i javnosti, koja će morati da otplaćuje troškove pohlepe (velikog broja) pojedinaca. I sve to tik pred republičke izbore. Još ako ta dokumentacija sadrži i podatke kompromitujuće za neke od opozicionih prvaka ili najnovijih otpadnika SPS-a (materijal koji bi mogao da optuži ljude još odane Miloševiću u tom slučaju je verovatno već nestao), biće veselo. Sem ukoliko dokumentacija Dafiment banke" ne doživi neke dodatne korekcije.
Zoran B. Nikolić
