Dafinina slu�bena tajna
Gde je bila, i kada je i kako uop�te nestala originalna arhiva Dafimenta? Da li je ba� njen "kidnaper" odlu�io da je sada u�ini dostupnom sudu i za�to? I sve to tik pred republi�ke izbore
"Ne
znamo jo� �ta dokumentacija Dafiment banke sadr�i", ka�e za
"Vreme" Goran Kljajevi�, predsednik Privrednog suda u Beogradu.
"Toga ima toliko da smo morali da iznajmimo prostor od sto kvadrata
da bismo smestili sve papire." Kljajevi� ka�e da je od savezne
vlade i Narodne banke Jugoslavije (NBJ) tra�io da po�alju ekipe stru�njaka
koje bi pregledale na�enu dokumentaciju. Nas je najvi�e zanimalo ko je
iz Dafiment banke podizao pare posle zatvaranja �altera u martu '93.
Dafina Milanovi� i neki ovda�nji listovi objavljivali su svojevremeno
priznanice (nikad dokazane autenti�nosti) sa potpisima mnogih politi�ara
kako iz SPS-a tako i iz sada�njeg DOS-a, SPO-a i SRS-a. Pominjane su tada
i neke nepoliti�ke javne li�nosti. Ali to �e morati jo� da se �eka.
Goran Kljajevi� je nala�enje originalne dokumentacije Dafiment banke obznanio 15. novembra. Rekao je tada da su papiri prona�eni nekoliko dana ranije, ali nije hteo da ka�e gde. Nedostatak dokumentacije bio je glavni izgovor za sporo odvijanje postupka likvidacije Dafiment banke. Zbog nekompletne evidencije, �tedi�e Dafimenta nisu mogle da u�ivaju u blagodetima Zakona o staroj deviznoj �tednji, kojim je dr�ava (a time i narod) na sebe preuzela i potra�ivanja �tedi�a privatnih banaka �iji je novac ispario nao�igled dr�avnih organa, ukoliko su te banke do po�etka va�enja Zakona pale pod ste�aj. Da je postojala dokumentacija, ove godine bi i Dafiment �tedi�e dobile po 150 nema�kih maraka. Kljajevi� za "Vreme" tvrdi da je informacija o mestu na kojem je na�ena dokumentacija "slu�bena tajna", ali ka�e i da su papiri "tek preba�eni u Beograd".
Te�ko je utvrditi ta�an trenutak u kojem je ova dokumentacija nestala. Postupak oduzimanja dozvole za rad Dafiment banci pokrenut je tek krajem '97. godine, iako je banka zatvorena tri godine ranije. Kao formalni razlog za oduzimanje dozvole guverner NBJ Du�an Vlatkovi� naveo je nedostavljanje godi�njeg revizorskog izve�taja. Poslednju poznatu reviziju poslovanja banke obavila je jo� '94. godine oditorska ku�a "Diloit i Tu�", a njene rezultate je kasnije koristio beogradski Ekonomski institut. Kada su o�te�ene �tedi�e tra�ile da se za isplatu uloga koriste podaci kojima raspola�e Institut, njihov predlog je odbila Milena Are�ina, nedavno razre�ena predsednica Privrednog suda. Ina�e, niko do 15. novembra nije pominjao papirnu dokumentaciju, svi su govorili isklju�ivo da "nema kompjuterskih disketa".
Dafiment banka je imala oko 450.000 �tedi�a, od toga 300.000 deviznih. Neispla�enih je jo� �ivo oko 200.000. Ukupan dug banke �tedi�ama procenjuje se na izme�u 360 do 450 miliona maraka. Zbog slu�bene tajne javnost jo� ne zna da li je dokumentacija zaista "originalna", a zbog samog obima na�enog materijala, jo� nije poznato ni da li je dokumentacija kompletna. Da li sadr�i i sve podatke o "investicijama" Dafine Milanovi� u sopstvene "fal�" firme u inostranstvu? �tedi�e dobar deo nadanja u povra�aj svojih deviza zasnivaju na pri�i o 200 miliona maraka koje Milanovi�ka dr�i negde u inostranstvu. Dafina Milanovi� je proletos u aprilu, posle sedam godina neke vrste ku�nog pritvora (paso� joj je oduzet '93, kada je poku�ala da napusti zemlju), ipak oti�la u to inostranstvo. Ona se tada preko posrednika javila "Blicu", poru�iv�i da �e se vratiti "za dva-tri meseca" da bi ispunila obaveze prema �tedi�ama i da je u inostranstvo oti�la uz saglasnost "onih koji su joj dali veliko devizno ovla��enje". "Veliko devizno ovla��enje", odnosno ovla��enje za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom, �to je ovoj banci omogu�ilo da novac �tedi�a iznese iz zemlje, izdao je u junu '92. NBJ. Re�enje je potpisao guverner Du�an Vlatkovi�, kasnije �lan Direkcije JUL-a. Dr�ava i Dafina Milanovi� radili su zdu�no na nestajanju deviza iz banke i na doma�em terenu, pa su na razli�ite na�ine iz sefova Dafimenta izvukli ukupno 968 miliona maraka.
Posebna pri�a su veliki ulaga�i sa po�etka teksta, koji su posle zatvaranja banke nezakonito, preko veze, pla�anjem procenta, ili silom podigli svoje zarobljene uloge. Ne zna se ta�no koliko su novca oni uspeli da razvuku, ali bi po zakonu oni trebalo da te pare vrate u ste�ajnu masu. U izve�taju "Diloit i Tu�a", samo pod stavkom "Isplate depozita koje nisu knji�ene" stoji brojka od 110 miliona maraka.
Gde je bila, i kada je i kako uop�te nestala originalna arhiva Dafimenta? Da li je ba� njen "kidnaper" odlu�io da je sada u�ini dostupnom sudu i za�to? Dug banke sada je javni dug, i dr�ava mora da ga vra�a. Dokumenata nije bilo dok su zemljom vladali socijalisti i ini. Sada �e nova vlast verovatno do�iveti veliki pritisak �tedi�a, koji �e od nje tra�iti svoje novce. i javnosti, koja �e morati da otpla�uje tro�kove pohlepe (velikog broja) pojedinaca. I sve to tik pred republi�ke izbore. Jo� ako ta dokumentacija sadr�i i podatke kompromituju�e za neke od opozicionih prvaka ili najnovijih otpadnika SPS-a (materijal koji bi mogao da optu�i ljude jo� odane Milo�evi�u u tom slu�aju je verovatno ve� nestao), bi�e veselo. Sem ukoliko dokumentacija Dafiment banke" ne do�ivi neke dodatne korekcije.
Zoran B. Nikoli�
