Vreme broj 516, 23. novembar 2000.

Udru�enje knji�evnika Srbije izgubilo je svaki smisao postojanja i jedini moralni gest Slobodana Rakiti�a bio bi da ukine ovo i ovakvo udru�enje. Osim ako ne �eli da napravi karantin, izgubljenu oazu za retku vrstu srpskih pisaca kojima je jedino zanimanje � �lanstvo u UKS-u

Ako ono �to se zbivalo na skup�tini Udru�enja knji�evnika Srbije ima bilo kakve veze sa knji�evno��u, onda vi�e niko nema povoda da uzme u ruke knjigu pisca koji je sudelovao u toj farsi, niti bi jedan od tih autora na�ao dobar razlog da sedne za svoj pisa�i sto. Za�to bi neko �itao pisca koji mirno slu�a vi�esatna nagva�danja nakon �to su pripadnici nekakve sumnjive organizacije nasrnuli na nekoga samo zato �to je govorio ne�to razli�ito? Ti prizori su prejaki i za Antonija Isakovi�a, poznatog po tome �to je razne neprijatne stvari do�vljavao kao inspiraciju za "pisanje lepih pri�a".

Uostalom, ni�ta se drugo nije ni moglo o�ekivati od onih koji su od Franucke 7 napravili zabran za promociju zavi�ajnih pesnika, mada ni to nije bio su�tinski novum u odnosu na ono �to su uradili njihovi prethodnici. Stvar je u intenzitetu. Pisci koji su zaposeli ovu zgradu samo su bledi epigoni onih koji su krajem osamdesetih za�eli nemogu�u me�avinu nadmene bahatosti i stegnute ugro�enosti koja se pretvorila u duh Francuske 7. Razlika je jedino u stilu. Namere prete�a bile su ovla� prikrivene, mada je i u danima kada se publika tiskala ispred prepune sale, Borislav Mihajlovi� Mihiz glasno obe�avao "ne samo verbalnu podr�ku ugro�enoj bra�i iz Hrvatske". Bilo je to vreme protestnih ve�eri, kada su se prvi put �ule re�i-budnice o "preklanim grlima srpskog naroda".

Epska retorika tada�njeg predsednika UKS-a Matije Be�kovi�a zagu�ena metaforama o "mrcu na Balkanu", "krvavim torbacima" ili "rase�enim plu�ima", podse�a na lako ve�ernje �tivo u pore�enju sa kasnijom scenografijom sve�a, krstova, crnih zastava i poziva da rukovodstvo postane "odlu�no srpsko i odlu�no borbeno". Talas "nacionalno utemeljenih pisaca" preplavio je sve ono �to je na trenutak zaustavio tada�nji predsednik UKS-a Jovan Hristi�, iznedriv�i kao svoje �edo novu upravu na �elu sa Slobodanom Rakiti�em. Nakon poslednje skup�tine, Rakiti� je ponovo izabran za predsednika, ali je trebalo da pro�e vi�e od deset godina, pre nego �to je duh Francuske 7 prona�ao svoje otelovljenje u liku pripadnika "Obraza", "ota�astvenog pokreta srbske istine", kako pi�e u njihovom proglasu.

Najmanje je va�no to �to ime Igora Milo�a koji je na izlazu iz sale dobio udarace ne zna�i mnogo �ak ni nekom obave�tenijem �itaocu, jer fizi�ki napad na nekog ko misli druga�ije ozna�ava kraj ovakvog Udru�enja knji�evnika Srbije.

Kao da se ni�ta nije dogodilo, ve�ina onih koji su tog dana do�li u Narodnu biblioteku mirno je nastavila da razglaba o prijemu novih �lanova, radu Odbora za me�unarodnu saradnju, beogradskim susretima pisaca, problemima raznih komisija, izmenama i dopunama statuta, transformaciji UKS-a, izmenama i dopunama Zakona o autorskom pravu, formiranju Agencije za za�titu autorskih prava, obnovi rada Fondacije UKS-a, raspodeli raznoraznih uredni�kih mesta... i svemu onome bez �ega bi se srpska knji�evnost istog trenutka pretvorila u prah i pepeo. U�u�kani u anonimnosti, oni su spokojno u�ivali u blagodetima ve�ine, jer su prethodno preglasali grupu onih koja je osporavala ovaj skup. Me�u njima je bio i Igor Milo�.

On je zajedno sa Nenadom Milo�evi�em, Radmilom Lazi� i Ljiljanom �urdi� poku�ao da ospori legitimitet skup�tine prekidan �amorom, vikom, uvredama i glasnim neodobravanjem prepune sale Narodne biblioteke.

Ne mo�e se re�i da Slobodan Rakiti� nije poku�avao da smiri atmosferu kojoj bi se poradovala klijentela kakvog no�nog svrati�ta ("Molim vas, pomozite mi da vodim ovu skup�tinu"... "Na� kolega je �eleo da stavi primedbe na dnevni red, omogu�imo mu tri minuta da ka�e �ta ima, budimo tolerantni"... "Ako neko tra�i re�, ja �u mu dati"), ali se ne mo�e prenebregnuti ni to da je sam Slobodan Rakiti� potpirivao kafanski �timung svojim upadicama ("Gospo�ice Lazi�, vi ste tipi�ni bolj�evik"... ) i "vrcavim" dijalozima sa onima koji su kritikovali njegov rad ("Vi ste, Rakiti�u, veoma lukavi", "Hvala na komplimentu"), u �emu je dobijao horsku podr�ku svojih prista�a ("Taaakooo je"... "Uuuaaaa"... "Napolje"... "Dosta"...). Ne mo�e se, na kraju, re�i ni da neki od onih koji su iznosili primedbe ("Danas se ne mo�e odr�ati redovna izborna skup�tina jer je ovoj upravi istekao mandat"... "Uprava ne postoji od 27. septembra 1999. godine i jedina mogu�nost kontinuiteta UKS-a jeste sazivanje vanredne skup�tine koju je zatra�ilo vi�e od sto trideset pisaca"), nisu podlegli birtijskom dovikivanju koje je dovelo u pitanje feminium pristojnosti pojedinih govornica ("Obratio ti se sa 'gospo�ice', pi�ka mu materina").

Kroz zaglu�uju�i �amor samo se u jednom trenutku probio ise�ak dijaloga sa tragovima smisla, koji na svoj na�in govori o vrsti legaliteta na koju se poziva sada�nje rukovodstvo Udru�enja knji�evnika Srbije:

Radoslav Brati� (�lan uprave UKS): "�ta ho�ete? Zna se da je skup�tina Udu�enja knji�evnika Srbije pro�le godine produ�ila mandat ovoj upravi."

Igor Milo�: "Dokumet! Gde je dokument? Dajte da vidimo dokument."

Radoslav Brati�: "Dokument je..."

Predrag Bogdanovi� Ci (sekretar UKS-a): "�im je (prethodna skup�tina) prihvatila sva obrazlo�enja uprave, time je automatski prihvatila taj nastavak rada."

Omanjoj grupi to je bio dovoljan razlog da napusti salu, ali je jo� pre toga Slobodan Rakiti� prizvao ono �to je ozna�ilo simboli�nu smrt Udru�enja knji�evnika Srbije ("Ako neko ne tra�i re� i ne dobije re� i okupira govornicu, ja �u zvati obezbe�enje. Skup�tina �e nastaviti rad i ne�e se prekinuti"), pravdaju�i se nakon toga da je to upozorenje bilo namenjeno "jednoj gospo�i koja je htela da govori iako nije bila �lan udru�enja". Obezbedenje je do�lo, ali to nisu bili ljudi Narodne biblioteke ve� �lanovi ne�ega �to se naziva "Obraz". Verbalna batina pretvorila se kasnije u fizi�ko nasilje.

Tog trenutka postao je bespredmetan svaki razgovor o transformaciji UKS-a i vi�e niko od pisaca kome re� "etika" ne predstavlja samo poetsku figuru nema pravo da prekora�i prag Francuske 7. Udru�enje knji�evnika Srbije izgubilo je svaki smisao postojanja i jedini moralni gest Slobodana Rakiti�a bio bi da zaklju�a vrata Francuske broj 7, osim ako ne �eli da dalje neguje karantin, oazu za retku vrstu srpskih pisaca kojima je jedino zanimanje � oficijelno zvanje pisca, �to ih spasava da se ne pretvore u ni�tavilo.

Slobodan Kosti�

Svetislav Basara

Iako sam formalno iz UKS-a istupio pro�le jeseni, tamo ne odlazim ve� godinama. Oduvek je to bila opskurna organizacija, ali u poslednjoj  deceniji stvar je oti�la predaleko. UKS je manje-vi�e otvoreno podr�avao re�im Slobodana Milo�evi�a. Dolaskom bezna�ajnog pesnika Slobodana Rakiti�a na mesto predsednika sve je preraslo u otu�nu grotesku. Mu�ne scene sa nedavne skup�tine logi�no su ishodi�te endemskog anahronizma, vri�te�eg kukavi�luka i pokvarenja�tva u koje je UKS ogrezao. Ni�ta se tu ne mo�e popraviti. Jedino �to  preostaje jeste da se UKS neopozivo ukine.

prethodni sadr�aj naredni