Vreme broj 516, 23. novembar 2000.

Pro�log ponedeljka, 20. novembra, samo je �a�ica okorelih frankista izrazila �aljenje za vremenima kada se u zemlji "znao red"

Haime Beljo Kosta, gradona�elnik Ferola, poodavno ima jednu veliku brigu koju ne zna kako da re�i. On bi da se oslobodi ogromne statue (vi�e od �est metara) koja centralnom gradskom trgu Plasa Espanja dominira od 1967, ali ne zna "�ta bi sa njom". Osim toga, fizi�ko uklanjanje ogromnog spomenika "ko�ta mnogo". Statua je u svoje vreme bila poklon "najistaknutijem sinu" po�to se u Ferolu rodio Fransisko Franko, budu�i "kaudiljo" (vo�a) �panske dr�ave. Na njegovoj rodnoj ku�i stoji plo�a koja podse�a na to da je dobar deo �panske istorije XX veka po�eo da se pi�e ba� tu, ro�enjem budu�eg "generalisimusa" koji �e, posle dolaska na vlast 1. aprila 1939. i proglasa "rat je gotov", do�iveti ono �to uspeva malobrojnima koje savremenici i istori�ari nazivaju diktatorima � da umre na vlasti.

SE�ANJE: Statua u Ferolu (Franko na konju) jedno je od retkih javnih obele�ja vremena koga se mnogi �panci stide u onoj meri u kojoj se ponose rezultatima svoje uzorne politi�ke tranzicije u postfrankisti�kom periodu. �injenica da je oko 1500 frankista, uglavnom starijih osoba, pro�le nedelje iza�lo na madridski trg Plasa Oriente da, kao i svake godine, obele�i godi�njicu smrti omiljenog vo�e pokazuje da jo� ima frankista i nostalgi�ara za vremenom u "kome se znao red". Blas Pinjar, jedan od najradikalnijih desni�ara �panije, zatra�io je hitno vra�anje smrtne kazne kako bi se "suzbio terorizam". Paralelno sa skupom franko-nostalgi�ara, oko 1000 ljudi, uglavnom mladih, organizovalo je antifa�isti�ke demonstracije koje su zavr�ile sukobom sa policijom, povredama i hap�enjem nekolicine demonstranata.

Izme�u te dve krajnosti ogromna ve�ina �panaca do�ivela je taj datum (20. novembar) kojim je zaokru�eno �etvrt veka demokratije kao obi�an � mnogi ga se ne bi ni setili da nije bilo poplave specijalnih emisija na televiziji i dodataka u svim novinama. Povod je poslu�io za svojevrsnu retrospektivu, za se�anje i pore�enje izme�u onoga "gde smo bili" i "gde smo danas". Rezultati su, u svakom pogledu, pora�avaju�i za Franka, ali ne i za one sve malobrojnije obo�avaoce biv�eg diktatora, koji negiraju realnost, �injenice i istinu. Jedna anketa je pokazala da 99 odsto �panaca zna ko je bio Franko, ali odgovor na pitanje "kakav utisak imate o Franku" pokazuje da biv�i �ef dr�ave nije ba� bio omra�ena li�nost. Me�utim, �ak 87 odsto smatra da je "bio diktator", 67 odsto misli da nije po�tovao ljudska prava, dok 55 odsto misli da je ove 2000. godine ostalo "malo frankizma" prema 23, 3 odsto onih koji misle da od toga nema ni�ta i istim postotkom onih koji veruju da je ostalo "jo� mnogo". Simpatije za Franka drasti�no rastu sa godinama anketiranih, kod onih izme�u 18 i 29 godina 2, 7 odsto �ak uop�te ne zna ko je bio Franko, ali se zato gotovo svi anketirani sla�u u tome da je klju�nu ulogu u mirnoj tranziciji zemlje odigrao kralj Huan Karlos.

POPULARNI KRALJ: Izvesna kontradiktornost rezultata ankete tipi�na je za zemlju koja je relativno lako i brzo pre�la iz diktature u modernu parlamentarnu monarhiju. Tako�e je malo neobi�no da kralj Huan Karlos u�iva popularnost �ak i kod antimonarhista, ali se to obja�njava jednostavnom �injenicom da je kralj uspeo da se nametne, da obezbedi politi�ku stabilnost u prvim nemirnim godinama posle Franka i da se kasnije, po uspostavljanju demokratije, povu�e iz direktnog politi�kog �ivota zemlje prepu�taju�i rukovo�enje legalno izabranim predsednicima vlade. Tako�e, kraljeva uloga u poku�aju dr�avnog udara 23. februara 1981, kada je energi�no stao u odbranu mlade demokratije, bila je klju�na za poverenje gra�ana.

U �panske politi�ke kontradiktornosti svakako spada i podatak da je Burbone na �panski presto vratio Franko, koji ih, istina, nije direktno proterao iz zemlje, ali ih je decenijama dr�ao podalje od mogu�eg povratka na tron. Alfonso XIII, pretposlednji �panski kralj, ded sada�njeg monarha, bio je sru�en 1931, u nemirnim vremenima koja su prethodila uspostavljanju Republike, odnosno gra�anskom ratu koji �e u prvi plan izbaciti mladog generala Fransiska Franka. Kada je osvojio vlast, Franko je energi�no odbio svaku mogu�nost povratka Burbona na presto, ali je jo� 1947, ko zna za�to � posle susreta sa njegovim ocem Don Huanom � dozvolio da se mladi Huan Karlos, unuk poslednjeg �panskog kralja, �koluje u �paniji. Iako je kraljevska porodica jo� dugo ostala u egzilu, �ini se da je Franko dugo imao ideju da posle smrti omogu�i restauraciju monarhije. Formalnu odluku o tome doneo je 22. jula 1969, proglasiv�i Huana Karlosa svojim naslednikom. Tim potezom bacio je kost razdora izme�u oca i sina jer je presko�en normalni redosled, ali je Don Huan Karlos, otac, prihvatio �rtvu i abdicirao u korist sina. Ve�ina �panaca misli da je Franko zapravo �eleo nastavak diktature, ali se o�ito prevario u pogledu namera i mogu�nosti mladog kralja koji je 22. novembra 1975, dva dana posle Frankove smrti, polo�io zakletvu i po�eo posao zbog koga bi se Franko, kako je ovih dana napisao jedan komentator, "prevrnuo u grobu".

"Kada bi se Franko podigao iz grobnice u Dolini palih, pomislio bi da je u pogre�noj zemlji. Kaudiljo koji je za sebe mislio da je Sid ili Felipe II mogao bi da vidi �pance razli�itih ideologija kako �ive u miru i slozi, kako se politi�ka alternativa prihvata potpuno normalno, kako se po�tuju prava manjina, kako istorijski i kulturni pluralizam jedne velike nacije doprinosi razvoju zemlje. . . ", napisao je uvodni�ar madridskog "El munda".

U govoru na �panskoj dr�avnoj televiziji povodom �etvrt veka provedenih na tronu, kralj Huan Karlos je izgovorio slede�u re�enicu i pogodio u sr�: "�eleo sam da budem kralj svih �panaca i mislim da sam u tome uspeo. " Tako�e je otvoreno priznao da je od prvog dana znao da zemlja "mora u demokratiju", ali da "nije znao kako". U tome su mu pomogli intuicija, mo�da i sre�a jer je u startu na�ao prave saradnike, pre svega Adolfa Suaresa koji �e odigrati klju�nu ulogu i �ije �e zasluge tek poslednjih godina dobiti pravo mesto u novijoj istoriji zemlje. Kada je kralj "izmislio" Adolfa Suaresa, mnogi su mislili da je re� o �oveku koji treba da obezbedi kontinuitet vladavine desnice, ali se desilo suprotno. Sam Suares priznao je ovih dana da je razumeo negativne reakcije povodom svog imenovanja, rekav�i: "Ljudi su znali moju administrativnu karijeru u prethodnom re�imu, ali ne i moja politi�ka uverenja. " Partija koju je osnovao Suares, Unija demokratskog centra i koja je dobila prve slobodne izbore 1978, omogu�ila je potpunu politi�ku normalizaciju koja �e ve� 1982. dovesti do velikog trijumfa levice, odnosno Gonsalesovih socijalista koji �e potom ostati na vlasti do 1995. U jednom od prigodnih �lanaka povodom godi�njice po�etka promena u zemlji Adolfo Suares je napisao da "promena nije bila delo anonimnih, ve� rezultat zajedni�kog napora sa odgovorno��u i ulogom konkretnih pojedinaca". Suares se se�a da su mu tada, ujesen 1975, rekli da istorija ne pamti prelazak iz diktature u demokratiju "bez krvi". Odgovorio je: "Napravi�emo presedan."

�PANSKI PRIMER: I napravljen je. �panski primer treba prou�avati, a on se svodi na jednostavnu formulu koja je, me�utim, u politici najte�a: dobru volju svih u�esnika da se u zajedni�kom interesu ostvari zajedni�ki cilj. Za kratko vreme �panci su promenili ustav, legalizovali sve politi�ke partije, oja�ali ulogu sindikata, po�eli da se otvaraju prema Evropi i svetu i, iznad svega, nau�ili da o partiji na vlasti i premijeru odlu�uju na izborima.

Ostaci Frankovog re�ima otpadali su sami, nije ih trebalo silom terati.

Vremenom, sve je do�lo na svoje mesto, iako ostataka frankizma ima i danas. Manuel Fraga, nekada jedan od najbli�ih Frankovih saradnika i ministar informisanja 1966. kada je donet krajnje restriktivan Zakon o informisanju, ve� godinama je neprikosnoveni �ef Hunte, autonomne vlade Galicije. I on se, naravno, promenio i prilagodio novim vremenima, mada �e ga pro�lost okorelog frankiste uvek pratiti. Ovih dana branio je biv�eg �efa tvrde�i da je njegov re�im bio "autoritarni, a ne totalitarni", odnosno da Franko nije bio diktator nego "autokrata". Opisuje ga kao veoma hladnokrvnog �to je u jednoj temperametnoj zemlji kakva je �panija velika vrlina i tajna njegovih vojni�kih uspeha. Fraga priznaje da Franko nije bio �ovek "velike kulture kao, recimo, �er�il", ali dodaje da je imao "veliki ose�aj za zajedni�tvo".

Frankovi biografi tvrde da on sebe nikada nije smatrao diktatorom, ve� �ovekom koga su istorijske okolnosti dovele na vlast da "pomogne zemlji".

Stalno je istitirao na svom patriotizmu i na "jedinstvu zemlje" o �emu svedo�i i njegov politi�ki testament u kome, izme�u ostalog, ka�e:

"Molim za opro�taj sve one koji su se deklarisali kao moji neprijatelji, iako ih ja nisam takvim do�ivljavao. . . �paniju sam voleo i slu�io joj do poslednjeg trenutka �ivota koji se bli�i kraju. . . Zahvaljujem saradnicima koji su u�inili da �panija bude velika, jedinstvena i slobodna. Za ljubav prema na�oj zemlji, molim vas da sa�uvate jedinstvo i mir i da budu�eg kralja Huana Karlosa podr�ite sa istom lojalno��u kao mene. . . Ne zaboravite da neprijatelji �panije i hri��anske civilizacije �ekaju budni. . . Sa�uvajte jedinstvo �panskih zemalja. . . �eleo bih da u svom poslednjem trenutku ujedinim imena Boga i �panije, da vas sve zagrlim poslednji put i da zajedno uzviknemo: 'Napred �panija! �ivela �panija!'. . . "

Tako je, pateti�no i sebi�no, pisao Franko. �elja mu se, bar delimi�no, ispunila. �panija je oti�la napred. Dodu�e, mo�da ne ba� onako kako je on �eleo, ali je mnogo bitnije da je izabran put koji su �eleli sami �panci.

Vladimir Stankovi�

Od �etiri premijera u demokratskoj �paniji najbolje se kotira prvi, Adolfo Suares, kome su gra�ani u jednoj anketi dali ocenu 7, 44. Na drugom mestu je aktuelni Hose Maria Asnar sa 6, 18, na tre�em prethodni Felipe Gonsales sa 6, 14, a na poslednjem, drugi po redu, Leopoldo Kalvo Sotelo sa 5, 61.

Franko je voleo sport, posebno fudbal, mada se, valjda zbog polo�aja, bavio onim aristokratskim: lovom, ribolovom, golfom. . . U vojnim �kolama forsirao je fizi�ko vaspitanje. Od "narodskih" sportova najvi�e je voleo fudbal.

Njegovi biografi ka�u da je pratio radio-prenose, a od nastanka televizije sredinom 50-ih godina nije propu�tao nijednu va�nu utakmicu. Skakao je i navijao samo kad je igrala �panija, a jedan od njegovih biografa, Rikardo de la Sierva, tvrdi � sasvim suprotno vladaju�em mi�ljenju � da mu nije poznato da je Franko bio navija� Real Madrida.

"Voleo je fudbal koji je Real tih godina igrao, ali ko od nas nije u�ivao u igri onda�njih majstora. Posebno je uva�avao Di Stefana", ka�e Sierva.

Kuriozitet svoje vrste jeste da je Franko redovno igrao sportsku prognozu, a u 35. kolu sezone '66/67. imao je 12 pogodaka i dobio 900. 333 pesete �to je za onda�nje vreme bilo velika para. Zli jezici ka�u da je pogodio zato �to su na tiketu bili parovi italijanske lige, �panska se nije igrala zbog utakmice reprezentacije.

prethodni sadr�aj naredni