Bil
Klinton je prvi ameri�ki predsednik koji je posetio Vijetnam nakon �to
je tamo okon�an rat pre dvadeset i pet godina. �etvorodnevna poseta
Vijetnamu, koju je Klinton po�eo pro�log �etvrtka, jeste ujedno i
njegovo poslednje predsedni�ko putovanje. Vijetnamski rat koji je okon�an
povla�enjem ameri�kih trupa 1975. godine zavr�io se sa vi�e od milion
i po �rtava na strani Vijetnamaca, dok su Amerikanci izgubili pedeset
osam hiljada ljudi. U poslednjih osam godina administracija predsednika
Klintona u�inila je mnogo na pobolj�anju odnosa sa Hanojem, �to je kona�no
rezultiralo ovom posetom, koja bi na trijumfalan na�in trebalo da okon�a
Klintonovu predsedni�ku karijeru. Pobolj�anje odnosa sa Vijetnamom je u
potpunosti njegova zasluga. Kada je pre osam godina stupio na du�nost,
ekonomske sankcije bile su jo� na snazi. U me�uvremenu, one su ukinute,
a dve zemlje su najpre obnovile ekonomsku saradnju i 1995. godine
uspostavile diplomatske odnose. Klintonova poseta izazvala je opre�ne
reakcije na obe strane. Neke organizacije ratnih veterana u SAD burno su
negodovale, a pokazalo se da i posle �etvrt stole�a ima mnogo onih u
Vijetnamu koji i te kako dobro pamte �ta su tamo radili ameri�ki
vojnici. �injenica da je li�no izbegao mobilizaciju, �to mu je toliko
spo�itavano u Americi, ovoga puta bila je od koristi ameri�kom
predsedniku. Njegovi doma�ini videli su u tome dobar osnov za
uspostavljanje prijateljstva, navode�i da smatraju da je Amerika u
Vijetnamu vodila pogre�nu politiku, ali isti�u�i da ne o�ekuju
izvinjenje za to. Predsednik Klinton iskoristio je posetu da pozove narode
obe zemlje na pomirenje, ali i da diskretno upozori svoje doma�ine na
potrebu da se po�tuju ljudska prava, demokratizuje zemlja i liberalizuje
ekonomija.
Le Ka Piu, generalni
sekretar Komunisti�ke partije Vijetnama, vladaju�e i jedine politi�ke
organizacije u zemlji, nije pokazao ni najmanju spremnost za promene u tom
pravcu izjaviv�i da njegov narod �po�tuje tu�e politi�ke sisteme i na�in
�ivota, te da isto po�tovanje o�ekuje i od drugih�, i dodaju�i da
razlike ne treba da budu smetnja me�usobnoj saradnji, koja treba da po�iva
na me�usobnom uva�avanju i neme�anju u unutra�nje stvari neke zemlje.
Prilikom posete Klinton je
naro�itu pa�nju posvetio pitanju nestalih ameri�kih vojnika, kao i
problemu mina zaostalih iza ameri�kih trupa, zalo�iv�i se da se ova
pitanja re�e u skoroj budu�nosti uz saradnju obe strane.
Kina: "Revolucija"
Najve�a
komunisti�ka zemlja na svetu suo�ava se sa dramati�nim porastom
organizovanog kriminala u poslednjih pet godina, nusproizvodom kineskog
ekonomskog buma. Prema procenama kineskih stru�njaka, oko milion Kineza
pripada organizovanim kriminalnim grupama koje broje od nekoliko stotina
do samo nekoliko �lanova. Izve�taji policije sve vi�e govore i o
saradnji izme�u kineskih kriminalaca i zloglasnih trijadi koje operi�u u
Hong Kongu, Makau i Tajvanu. Listovi u Kini sve vi�e pi�u o
organizovanom kriminalu, o njegovoj svojevrsnoj "revoluciji", od
pojedina�nih prestupnika do organizovanih grupa koje se bave ucenama, kra�om
kola, rasturanjem droge, kontrolom nad prostitucijom i kockom, a ima
pojava infiltracije kriminala u lokalne politi�ke organizacije. Jedan od
specijaliteta kineske mafije je �verc ljudi, naj�e��e iz Kine na
Zapad. Samo u Ameriku je u poslednjih nekoliko godina tako pro�vercovano
vi�e od sto hiljada Kineza. Porast kriminala stavlja se na du�u
liberalizaciji dru�tva i ve�oj mobilnosti Kineza. Smatra se da je sada u
svakom trenutku van svog mesta stanovanja oko sto miliona gra�ana Kine,
�to je do pre nekoliko godina, kada je putovanje bilo pod striktnom
kontrolom, bilo apsolutno nezamislivo. Drugi razlog je broj�ana premo�
mu�karaca u populaciji, �to je rezultat rigidnih mera za planiranje
porodice u Kini. Broj mu�karaca je za sedamdeset miliona ve�i od broja
�ena, a to se u Kini smatra tradicionalnim uzrokom bezbednosne
nestabilnosti.
Afrika: Megapark
Tri afri�ke dr�ave �
Mozambik, Ju�noafri�ka Republika i Zimbabve � odlu�ile su da
formiraju najve�i prirodni rezervat na kontinentu i jedan od najve�ih
parkova takve vrste na svetu. Ovaj park trebalo bi da postane svetska
turisti�ka atrakcija i da donese velike prihode od sve popularnijeg
ekoturizma. Park pod imenom Gaza Kruger Gonare�u mo�i �e da objedini ve�
postoje�e rezervate i da omogu�i �ivotinjama slobodno kretanje na
znatno ve�em prostoru. Naro�ito su velika o�ekivanja u pogledu o�uvanja
ugro�enih vrsta, posebno takozvanih velikih pet: slonova, lavova,
nosoroga, leoparda i bufala.
Investicije �e biti
nesrazmerne, budu�i da su Mozambik i Zimbabve u ekonomski podre�enom
polo�aju u odnosu na Ju�noafri�ku Republiku, i potrebna su im velika
ulaganja u infrastrukturu i puteve. Mozambik �e morati da se izbori sa
minama zaostalim iz gra�anskog rata, dok se Zimbabve trenutno suo�ava sa
unutra�njom pobunom ve�inskog crna�kog stanovni�tva. Upravo izgradnja
megaparka, o�ekuju stru�njaci, mogla bi da doprinese razvoju celog
regiona i ubla�i narastaju�e ekonomske probleme u Zimbabveu.
Priredio Z. Stanojevi�
