Vreme broj 517, 30. novembar 2000.

Uo�i svog tradicionalnog savetovanja, jugoslovenski ekonomisti ne dele optimizam politi�ara kada je re� o mnogo boljem �ivotu idu�e godine. Ako bi plate zavisile samo od na�eg rada, te�ko da bismo dogodine lako pre�iveli

Mada u narodu jo� vlada veselje �to se otarasio Milo�evi�evog re�ima i �to svaki dan na naslovnim stranicama ovda�njih dnevnika mo�e da pro�ita dobre vesti o pristizanju spoljne pomo�i u desetinama miliona dolara i budu�im stranim ulaganjima, koja se izra�avaju u milijardama dolara, svakog dana sve te�e se �ivi i sve je skuplji odlazak u prodavnicu i na pijacu � �to po�inje da ra�a veliku frustraciju (izme�u slobode i siroma�tva), pa glavno pitanje postaje kako �emo pre�iveti do "zelene grane".

Prose�na plata u Srbiji u oktobru � od 2925 dinara ili 97,5 nema�kih maraka � postaje besmisleno niska u odnosu na cene koje sada ve� u mese�nom tempu rasta od oko 15 odsto "ispravljaju disparitete" i sporo tra�e tr�i�ne ta�ke stabilizacije u jednoj zemlji gde je 60 odsto stanovni�tva siroma�no, a 20 odsto "ekstremno siroma�no" (kako bedu zovu svetski stru�njaci). Plate su, prema zvani�noj statistici, tokom ove godine pove�ane za 66,9 odsto, a cene za 77,8 odsto � ali svako smatra da je njihov realni zaostatak za poskupljenjima "nezvani�no" daleko ve�i. Uostalom, sumnju u zvani�nu statistiku iznosi �ak i Ekonomski institut u Beogradu, jer smatra da su za poslednju godinu dana cene pove�ane za 134,7 odsto, dok dr�avna statistika bele�i godi�nji rast od 97,8 odsto (oktobar 2000. prema martu 1999). No, ve� u septembru je mese�ni tempo inflacije uhvatio godi�nji ritam od 166 odsto, kako je izra�unao Stojan Stamenkovi�, pa malo koga te�i oprezna prognoza Neboj�e Savi�a (koja ve�to isklju�uje "preneti" ovogodi�nji rast) da �e se cene idu�e godine postepeno smirivati � do godi�nje stope od oko 50 odsto.

Mada je veselom a siroma�nom �oveku te�ko na du�i rok davati samo slobodu i demokratiju � umesto tanjira vru�ih �varaka � glavna prednost dana�nje situacije je ipak u tome �to se ekonomiji, pa i ekonomskoj struci, vra�a smisao posle desetogodi�njeg razdoblja kada je svako prognoziranje, privre�ivanje i planiranje bilo oslobo�eno stega razuma i realnosti. Zbog toga tek ove godine vredi obratiti pa�nju na procene ekonomskih stru�njaka o tome �ta nas �eka idu�e godine, a te procene se mno�e uo�i tradicionalnog jesenjeg savetovanja o budu�oj ekonomskoj politici Nau�nog dru�tva Saveza ekonomista Jugoslavije, koje �e biti odr�ano u Beogradu 4. i 5. decembra.

Pitanje nad pitanjima ostaju plate radnog naroda zaposlenog u dr�avnoj i paradr�avnoj slu�bi � gde sedi ve�ina zaposlenih u SRJ. Ti ljudi su naravno sa odobravanjem prihvatili obe�anje Mla�ana Dinki�a, dato uo�i proteklih septembarskih izbora, da �e Grupa G17 plus na kraju prve godine demokratske vladavine obezbediti da prose�ne plate dosegnu visinu od 250 nema�kih maraka mese�no, to jest da �e za samo godinu dana posko�iti za 150 odsto. Izgleda da su Dinki� i drugovi potcenili probleme s kojima se suo�ava jugoslovenska ekonomija, jer ve�ina drugih ekonomista ovih dana spominje ni�i mogu�i nivo plata u 2001. godini. Najve�i pesimizam, �ini se, pokazao je savezni premijer Zoran �i�i� u svom "programu" koji je izlo�io 4. novembra, kada je rekao da �e se "ostvarivanje zarada" vezati za realan rast proizvodnje i usluga, "ali uz znatno stimulisanje kreativnog rada".

Sli�no starom planu G17 plus, me�utim, Neboj�a �ovi�, potpredsednik prelazne Vlade Srbije, ovih dana preko Tanjuga (22. novembra) izjavljuje da je tripartitna republi�ka ekipa sa�inila preliminarni plan za po�etak 2001. godine i da je tim planom predvi�eno da ve� u prva tri meseca idu�e godine plate u dr�avnoj slu�bi budu 180 nema�kih maraka mese�no (to bi zna�ilo da u�itelji, lekari, �inovnici, sudije i policajci mogu o�ekivati udvostru�enje plata posle republi�kih izbora). U tom slu�aju bi, dodaje realisti�no �ovi�, deficit srpskog bud�eta idu�e godine bio oko milijardu nema�kih maraka, a on bi se, verovatno, smatra �ovi� mogao pokriti iz stranih izvora (po�to tvrdi da ne�e biti �tampanja para).

Ekonomisti koji privredne prilike posmatraju sa pozicije manje izlo�ene nego �to je �ovi�eva isto tako su svesni da se plate mogu pove�ati samo na ra�un spoljne nov�ane podr�ke, ali smatraju da �e, ina�e neophodan porast plata biti ne�to ni�i. Tako je Milojko Arsi� iz CES Mekona izneo mi�ljenje da plate krajem idu�e godine, pod odre�enim (spoljnim) pretpostavkama, mogu dose�i iznos izme�u 150 i 170 nema�kih maraka, �to bi moglo da zna�i da se posle nove godine ne mo�e o�ekivati spektakularan skok zarada (prema "Privrednom pregledu", 25-27 novembra).

Arsi� je ina�e �lan stru�nog tima CES Mekona (tu su i D. Dragutinovi�, S. Stamenkovi� i B. �ivkovi�) koji �e na Beogradskom savetovanju izneti obnovljeni program pod naslovom "Oporavak i tranzicija privrede SRJ", a u tom planu se isti�e da ekonomska politika u 2001. godini mora biti podre�ena dvoma na prvi pogled protivre�nim ciljevima. Na jednoj strani, moralo bi se ve� idu�e godine po�eti s pove�avanjem udela investicija u osnovne fondove u bruto dru�tvenom produktu (sa nepunih 12 odsto na 20 � �to implicira njihov prose�an realni rast tokom naredne tri godine od prose�no 28 odsto godi�nje!). Istovremeno se, na drugoj strani, idu�e godine mora pove�ati i li�na potro�nja � realno za 20 odsto.

I jedno i drugo � i brz rast investicija i skok li�ne potro�nje u prvoj godini oporavka � neophodni su, ka�u eksplicitno u CES Mekonu, jer "ekspanzija investicija treba da nas izvu�e iz decenijskog perioda podinvestiranja, u kome su investicije u osnovne fondove bile manje od amortizacije, a skok li�ne potro�nje va�an je sa dva aspekta: prvo, sa gledi�ta humanosti, budu�i da se, prema relevantnim procenama, 35 odsto stanovni�tva nalazi ispod linije siroma�tva; drugo, ukoliko ne bi usledilo 'opipljivo' pove�anje standarda, politi�ke promene u zemlji bi mogle biti kompromitovane, a politi�ka nestabilnost postati konstanta u �ivotu zemlje".

Na jedno drugo protivre�je, s kojima se moraju sresti nosioci ekonomske politike idu�e godine, skrenuo je pa�nju mr Slobodan Milosavljevi� iz beogradskog Instituta za tr�i�na istra�ivanja (IZIT). On je rekao da vlast mora pustiti cene da se tr�i�no formiraju, ali mora obezbediti i pove�anje primanja stanovni�tva. Svoju konferenciju za �tampu u Medija centru (20. novembra) mr Milosavljevi� je naslovio "adekvatno": "Govor praznog nov�anika".

Istra�iva�ki tim Instituta ekonomskih nauka u Beogradu (IEN), u svom papiru za Beogradsko savetovanje, tako�e priznaje da je neophodan porast primanja gra�ana, ali ni on za to ne vidi prostora u dru�tvenom proizvodu koji bi se 2001. godine mogao o�ekivati. Tako oni (S. Stamenkovi�, D. Savin, M. Kova�evi�) ka�u: "Ako bi se postavilo pitanje koliko je realno o�ekivanje da bi prose�na plata, izra�ena u markama, ve� za godinu dana mogla pribli�no da se udvostru�i � �to bi bilo nu�no da bi se, u okviru ukupnih reformi, liberalizovale cene i uspostavili normalni cenovni pariteti, a da se produ�avanjem socijalne bede politi�ke promene ne kompromituju � odgovor je: mo�e, ako je neko voljan to da plati i mo�e da traje sve dok se to pla�a (donacije). Da bi se dru�tveni proizvod podigao do nivoa koji omogu�ava tu platu i odgovaraju�a socijalna davanja i tro�kove, bi�e potreban znatno du�i period i obilna investiciona ulaganja u reformisanom privrednom i politi�kom sistemu i uz dobro vo�enu makroekonomsku politiku."

U svom prilogu za Beogradsko savetovanje dr Ljubomir Mad�ar odva�no ka�e: "Va�na komponenta predstoje�ih promena jeste promena karaktera dr�ave. Ona mora prestati da bude prevashodno ili �ak isklju�ivo za�titnik zaposlenih, nezaposlenih, socijalno ugro�enih i ostalih razvojno irelevantnih grupa i da postane i dr�ava preduzetnika, inovatora, �tedi�a, investitora i ljudi koji neprestano u�e. Ja�anje percepcije ovakve, razvojno postavljene uloge dr�ave done�e neslu�ene ekonomske u�inke, a s druge strane doprine�e toliko neophodnoj ireverzibilnosti promena koje se o�ekuju. Me�u rezultatima promena koje se sada �eljno o�ekuju jeste definitivno napu�tanje orijentacije na neke kratkoro�ne dobitke po cenu ve�ih budu�ih gubitaka i �teta, �to je o�igledan preduslov za stavljanje privrede na putanju dugoro�nog � stabilnog i trajno odr�ivog rasta."

Zvu�i ta�no, ali za taj "liberalni preokret", u kome �e briga za porast plata sa dr�ave pasti na svakog pojedinca, �in�i�u �e biti potrebna i mnogo ja�a vlada od ove koju tra�i i mnogo manje ljudi u dr�avnoj slu�bi, a pre svega mnogo manje ljudi u paradr�avnim preduze�ima.

Iako se Beogradsko savetovanje jugoslovenskih ekonomista ovoga puta o�ekuje sa vi�e pa�nje nego proteklih godina � veliko je pitanje da li �e se Miroljub Labus, potpredsednik savezne vlade, do po�etka savetovanja "usaglasiti" sa predstavnicima Me�unarodnog monetarnog fonda oko "pokri�a" ekonomske politike za idu�u godinu. Prostije re�eno, jo� se ne zna kakve �e biti plate idu�e godine i koliko �emo i sami na tome morati da poradimo.

Dimitrije Boarov

"U osnovi ovog scenarija jeste pretpostavka da �e u predstoje�em petogodi�njem periodu u zemlju u�i ukupno 12,3 milijarde dolara kapitala iz inostranstva, i to: �est milijardi dolara komercijalnog kapitala, 3,8 milijardi dolara putem kredita i u obliku donacija u vrednosti 2,5 milijardi dolara. Razvoj doga�aja od po�etka oktobra 2000. godine ukazuje da je prethodna projekcija vrlo realno postavljena. Dakle, komercijalni, investicioni kapital je dominantna komponenta ovog priliva, ali se u prvoj godini ra�una na svega 750 miliona dolara. U njoj je dominantno u�e��e donacija sa 900 miliona dolara; ra�una se da se od toga 500 miliona (300+200) usmeri u sanaciju elektroprivrede i zdravstva. Ostatak se usmerava u bud�ete. Kori��enje kredita u prvoj godini je 500 miliona dolara, od �ega se ra�una na 300 miliona za podizanje deviznih rezervi".

Iz programa "Oporavak i tranzicija privrede SRJ" � CES Mekona

Devizni kurs
Ho�e li biti revalvacije?

"Kada je re� o kursu, prvi pozitivan pomak je ve� u�injen. Dodatnom stimulacijom on je prakti�no doveden na tr�i�ni nivo. Ukoliko sredstva iz najavljenih donacija budu pristigla brzo, mogu�e je i da dinar do kraja godine bude apresiran za nekih 5�10 odsto, �to bi, pre svega, psiholo�ki delovalo u korist nove ekonomske politike. Me�utim, neophodno je da se novi kurs dinara � na ravnote�nom, tr�i�nom nivou � i zvani�no inauguri�e. Za to postoje najmanje dva razloga. Prvi su carine. Sada se carinske osnovice za razli�itu robu, pa �ak i za istu robu kada je ona razvrstana u razli�ite namenske kategorije, utvr�uju na bazi razli�itih kurseva (taksa, po koeficijentu ovom ili onom, koju je u maju uvela tada�nja savezna vlada). Time se sistem za�tite, ionako razgra�en raznim diskrecionim osloba�anjima, u potpunosti derogira. Jedinstven, tr�i�tu primeren kurs ve� pre kraja godine potreban je i da bi se u zavr�nim ra�unima realno prikazalo stanje u na�oj privredi, te veli�ina njenog duga i sopstvenog kapitala � kako se predstoje�a privatizacija i priliv stranog kapitala po tom osnovu ne bi nepotrebno razvla�ili zbog iluzije da je sopstveni kapital na�e privrede (i posebno sopstveni kapital nekih velikih preduze�a strate�kog zna�aja) ve�i nego �to on stvarno jeste."

Iz priloga "Ekonomska politika u 2001: Po�etak tranzicije" IEN-a

"Ja�anje Srbije" i "Odbrana Jugoslavije"
Po�to je bilo

"Ukratko, zbog raspada zemlje, sankcija, rata i pogre�ne ekonomske politike u periodu 1991�1999 (pad u 1990. ra�unat je u ovom radu kao tranziciona recesija i nije obuhva�en) ostvaren je dru�tveni proizvod koji je za 163 milijarde dolara manji od potencijalnog dru�tvenog proizvoda, odnosno � od dru�tvenog proizvoda koji bi bio ostvaren da je tranzicija nastavljena i da je tranziciona recesija � kao u uspe�nim zemljama u tranziciji � trajala tri godine, posle �ega bi usledio oporavak po prose�noj stopi rasta svetske privrede od 3 odsto godi�nje. Ovaj rezultat je manje-vi�e nesporan; do istog reda veli�ina, pri izra�unavanju kumulativnih efekata raspada zemlje i sankcija, do�li su i neki dr�avni organi koji su se bavili ovim problemom. Pora�avaju�i je odgovor na pitanje s �ime treba da ra�unamo u budu�nosti, tj. kakvi �e se efekti proteklih doga�aja tek ispoljiti.

Kada je re� o dru�tvenom proizvodu, pitanje glasi: koliko godina treba da traje odre�eni (visok!) privredni rast da bi se kriva tog rasta susrela sa krivom potencijalnog rasta, ili � prostije re�eno � da bismo se po stepenu razvijenosti na�li na onom mestu na kome smo bili 1990. godine? Odgovor je: kontinualan rast dru�tvenog proizvoda po stopi od 10 odsto godi�nje, po�ev ve� od 2000. godine, doveo bi nas na na�e staro mesto za 21 godinu, a izgubljeni dru�tveni proizvod tokom narednih 20 godina iznosio bi dodatnih 550 milijardi dolara. Budu�i da je rast od 10 odsto godi�nje u ovako dugom periodu bez presedana, izveden je ra�un i sa ne�to ni�om, ali jo� vrlo visokom "kineskom" stopom rasta od 8 odsto godi�nje. Susret sa potencijalnom razvojnom krivom tada se odla�e za jo� devet godina, a budu�a �teta od proteklih doga�aja materijalizuje se u sumi od 1150 milijardi dolara."

(IEN)

Decenija jedne vlasti
Slika propadanja

Danas, na pragu narednog milenijuma a nakon desetogodi�nje (ili, alternativno, trinaestogodi�nje) vladavine prethodne vlasti, Jugoslavija se na�la na oko 40 odsto dru�tvenog proizvoda u odnosu na onaj koji je ostvarivala 1989. godine. Ocene njenog per capita dru�tvenog proizvoda variraju u prili�no �irokom rasponu, ali su sve krajnje nepovoljne. Ra�una se da je Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) pala sa 3200 dolara po glavi iz 1990. na 1700 dolara u 1999 godini. Petrovi�, Dragutinovi� i Arsi� imaju, pored ostalih, i mnogo skromniju procenu od svega 1200 dolara. Isti ovaj izvor ukazuje i na veliko zaostajanje u odnosu na biv�e jugoslovenske republike. U istom vremenskom intervalu Hrvatska je svoju distancu u odnosu na SRJ pove�ala sa 55 odsto na 180, a Slovenija sa 160 odsto na �itavih 540. Industrijska proizvodnja je pala na oko 1/3 nivoa dostignutog u 1989. godini. Kao deo op�teg smanjivanja bogatstva naroda, sto�ni fond se drasti�no smanjio i pokazuje velika kolebanja iz perioda u period. Broj goveda se otprilike prepolovio, opav�i sa oko 1,5 miliona u 1987. na oko 700.000 u 1998. godini. Broj ovaca je u istom vremenskom rasponu pao sa 2,65 miliona na 1,85 miliona, a broj svinja sa 4,95 miliona na 4,35 miliona. Iako poljoprivreda i elektroprivreda predstavljaju jedine sektore u kojima nije zabele�en drasti�an pad proizvodnje, prinos p�enice se u Vojvodini smanjio sa 5 t/ha u 1987/88. na 3,9 t/ha u 1997/88. godini, dok je u istom razdoblju ovaj prinos u Srbiji pao sa 3,5 t/ha na 3,3 t/ha. U istom periodu kori��enje ve�ta�kog �ubriva smanjilo se sa 1350 kg/ha na svega 275 kg/ha. Stambena izgradnja se doslovno stropo�tala sa 49.000 prodatih stambenih jedinica u 1987/88. godini na samo 12.000 jedinica u 1997/98. godini. Broj nezaposlenih pove�ao se sa 520.000 u 1987. na 760.000 u 1998. godini, tako da je slu�beno iskazana stopa nezaposlenosti sko�ila na 25 odsto i, kako podse�aju Petrovi�, Dragutinovi� i Arsi�, na�la se na tre�em mestu u Evropi, odmah posle Bosne i Hercegovine i Makedonije. Ovu nepotpunu sliku treba, makar ona i dalje ostala izrazito krnja, dopuniti podatkom da je prose�na mese�na zarada u Srbiji bez Kosova pala sa 752 DEM u decembru 1990. na samo 87 DEM u decembru 1999. godine. Uz sve, siroma�tvo je postalo �iroko rasprostranjen fenomen. Prema konzervativnim procenama (Petrovi�, Dragutinovi� i Arsi�), ispod granice siroma�tva na�lo se u 1999. godini 21,78 odsto stanovnika (u 1990. samo 1,21 odsto), a prema jednom rigoroznijem ali i realisti�nijem kriteriju �itavih 37,6 odsto (u 1990. jo� uvek skromnih 5,36 odsto).

Prof. dr Ljubomir Mad�ar

Fiskalni deficit 2001.
Donacije za bud�et

"Osnovni pravac promena je rast realnih plata i socijalnih transfera, odnosno rast njihovog u�e��a u dru�tvenom proizvodu i pad materijalnih tro�kova i tro�kova za specijalne namene. Me�utim, redukcija materijalnih i ostalih izdataka nije dovoljna za eliminisanje fiskalnog deficita. Preliminarne ocene pokazuju da �e deficit u prvoj godini iznositi iznad 4 odsto GDP, ili ispod 600 miliona USD, �to je na nivou proseka zemalja u tranziciji, da bi u kasnijim godinama bio zna�ajno redukovan.

Spoljne donacije treba da predstavljaju dominantan izvor za pokrivanje fiskalnog deficita u SRJ u nekoliko narednih godina. One bi predstavljale zamenu za inflatorno finansiranje, kao i za tro�enje nacionalnog bogatstva za teku�u potro�nju, preko prinudno niskih cena."

CES Mekon

Javne finansije
Dugovi pritiskaju

Kad se saberu sve komponente, dobija se vi�e nego zabrinjavaju�a slika ukupne javne zadu�enosti kao su�tinski va�ne dimenzije globalnog stanja javnih finansija. Sabiraju�i 13,3 milijarde spoljnog duga, 3,7 milijardi stare devizne �tednje, 2,7 milijardi kao donju granicu procene iznosa koji �e javni sektor morati da preuzme kad se jednom budu �istili bilansi preduze�a i banaka i 1,85 milijardi dolara neispunjenih bud�etskih obaveza, dobija se ukupni iznos javnog duga od 21,55 milijardi dolara. Uz na� GDP od 14,2 milijardi dolara godi�nje proisti�e da je odnos javnog duga prema GDP-u �itavih 151,8 odsto, �to je maltene dvostruko vi�e od me�unarodno prihva�ene norme kojom se, uslovno govore�i, defini�e bankrot dr�ave.

Prof. dr Ljubomir Mad�ar

Dru�tveni proizvod
Mogu� rast od 15 odsto

"Gruba procena pokazuje da bi po svim ovim osnovama dru�tveni proizvod u 2001. mogao da bude ve�i nego u 2000. godini za najmanje petnaest odsto. Su�tinski, to �e biti te�ka, prva godina tranzitornog perioda u kojoj teku�i dohodak ne�e mo�i da pokrije o�uvanje standarda, odnosno one realne plate koje su neophodne za njegovo o�uvanje i makar minimalni rast, po�to prestaje prelivanje fiksnog kapitala u potro�nju, a neizbe�no se bitno pove�avaju cene energenata, komunalnih usluga i osnovnih prehrambenih proizvoda. Presudnu va�nost sada dobija, najpre, me�unarodna finansijska pomo� i potom investicije. Pored ostalog, to tra�i i brzo otvaranje finansijske komunikacije sa svetom i re�avanje odre�enih programskih dilema koje sada fakti�ki postoje."

IEN

Spoljni dug
Prevelik teret

"I kada se dug preuredi tako da se (sem za MMF, Svetsku banku, i dug za nepla�ene energente) obezbedi period po�eka koji po�etak otplate glavnice pomera u period iza horizonta ovog rada (posle 2005. godine), da se kapitalizuju sve zaostale kamate, a pla�aju samo kamate koje teku�e dospevaju � te kamate, zajedno sa anuitetima novih kredita koji �e u me�uvremenu dospeti, zemlju ponovo uvode u du�ni�ku krizu: prema svim scenarijima koji su razmatrani � ukoliko se ne otpi�e najmanje 40 odsto zate�enog duga, stopa servisiranja duga se najkasnije u 2005. godini penje na 35 odsto! Razume se, ve� i do kraja 2001. godine ovaj otpis umanjuje deo projektovanog teku�eg platnog deficita (kao protivstavke suficita u kapitalnom bilansu) koji se usmerava za pla�anje kamata i pove�ava prostor za uvoz, odnosno raspodelu u zemlji."

CES Mekon

Unutra�nji dugovi privrede
Radikalno �i��enje bilansa

"Senke pro�losti ne treba da prekrivaju budu�nost. Stari gubici i njima prouzrokovani dugovi toliko su specifi�ni da ne mogu da poslu�e niti kao najgrublji orijentacioni indikator efikasnosti i rentabilnosti budu�eg poslovanja onih entiteta koji su formalni nosioci nagomilanih dugova i akumuliranih obaveza iz pro�losti. Ako se ne bi pribeglo radikalnom �i��enju bilansa i rastere�ivanju preduze�a i banaka od nagomilanih dugova kao tereta pro�losti, mnoge potencijalno rentabilne organizacije ne bi imale �ansu da pre�ive i normalno se razvijaju, i alokacija investicija bila bi u samom osnovu neefikasna: dugovi i obaveze njihovog servisiranja zamra�ili bi pravu sliku relativnih rentabilnosti pojedinih organizacija. Potreba radikalnog raskida sa senkama pro�losti proisti�e i iz o�ekivanog institucionalnog diskontinuiteta: dugovi koji su nastali u starom sistemu, i u uslovima koji su za njega specifi�ni, nisu relevantan pokazatelj efikasnosti u novom institucionalnom poretku, u jednom bitno druk�ijem skupu privrednosistemskih uslova."

Prof. dr Ljubomir Mad�ar