Nema razloga za eu(ro)foriju
Pri
izboru valute i re�ima deviznog kursa, prvo �to mi mo�emo da uradimo
jeste da izra�unamo koliko nas �ta ko�ta
Kada ve� menjamo vlast, treba li da menjamo i valutu? Na prvi pogled, primamljiva opcija. Dinar je kompromitovan skoro koliko i Milo�evi�ev re�im. Ali, zar to ne va�i (vi�e ili manje) za svakog od nas gra�ana Milo�evi�eve Srbije? Stoga treba dobro razmisliti � ko je koga kompromitovao? No, kako u ekonomiji ni�ta samo po sebi nije dobro niti lo�e, trebalo bi najpre videti �ta bismo dobili, a �ta izgubili, u slu�aju kada bismo dinar odmah zamenili evrom.
Dobre strane uvo�enja evra
Jedna od opcija koje nam sada stoje na raspolaganju jeste da u najkra�em mogu�em roku dinar zamenimo evrom. Ovakav izbor zvu�i na prvi pogled razumno: ne bi bilo rizika od promene deviznog kursa; vladala bi (i morala bi da vlada) �vrsta monetarna i fiskalna disciplina; ne bi bilo transakcionih tro�kova u me�unarodnim pla�anjima; na�a politika bi svima bila transparenta, a time i kredibilna. �to je jo� va�nije, sve ove ciljeve �emo mnogo te�e posti�i sa dinarom u opticaju. Ostaje jo� samo jedno pitanje: koliko bi nas to ko�talo?
Jedno poja�njenje: Evropa je veoma obazriva...
Da ne bi bilo nesporazuma, odmah se mora re�i da to �to neka zemlja re�i da uvede evro ne mo�e ni za trunku vi�e da je pribli�i Evropskoj uniji nego �to je pre toga bila. Postoje�e zakonodavstvo EU-a predvi�a da �ak i novoprimljene �lanice EU-a moraju da provedu najmanje dve godine u Uniji pre nego �to �e im biti dozvoljen pristup u Evropsku centralnu banku, kada �e mo�i da u�estvuju u kreiranju monetarne politike. Ako nam se i dalje ova opcija svi�a � a nema razloga da je jo� odbacujemo � onda nam stoji na raspolaganju mogu�nost da unilateralno proglasimo evro za doma�u valutu, istu da otkupimo ili dobijemo na zajam, te da uvedemo sistem deviznog ve�a (currency board) u kome doma�a valuta ne�e postojati. Ovo re�enje je legitimno, primenjeno je trajno ili (�e��e) privremeno, u praksi vi�e od 60 zemalja � i u osnovi nije dalo lo�e rezultate. Nemojmo se ovde pozivati na same �lanice EU-a � koje doista sve koriste evro, jer je to ne�to drugo: sve ove zemlje prihvatile su sistem tzv. optimalne valutne zone u kome sve one zajedni�ki, konsenzusom, vode monetarnu politiku, �to kod nas ne bi bio slu�aj.
Zamka: Evro Error! Bookmark not defined.
Izazvati endogenu inflaciju ili recesiju
Ono po �emu se mi najvi�e razlikujemo od zemalja koje poseduju evro jeste nivo dohotka i produktivnosti. A u godinama koje dolaze po�e�emo da im se pribli�avamo. Za ovu analizu sasvim je nebitno koliko bi to trajalo. Ono �to je bitno jeste slede�e: ako nama dohodak i produktivnost budu rasli br�e nego u EU-u (�to je sasvim izvesno i izvodljivo), sistem deviznog ve�a �e nas u tome dosta ko�iti. Kako?
Endogena inflacija. Uz veliki rizik da se stvar suvi�e pojednostavi, ovaj mehanizam se mo�e objasniti na slede�i na�in. Kada u Srbiji po�ne da raste produktivnost, te i koli�ina robe i usluga u zemlji, pove�ani obim transakcija te�ko �e biti podmiren sa pre�a�njom koli�inom novca. Pove�ana tra�nja za novcem tako �e pove�ati kamatne stope. Tada evro postaje skuplji u Srbiji nego u EU-u, a njegova kupovna mo� postaje ve�a nego u EU-u, �to zna�i da je do�lo do realne apresijacije valute u Srbiji. Tako bi se u najkra�em mogao objasniti pojam endogene inflacije.
Recesija. Sam rast kamatnih stopa bio bi ekvivalent antiinflacionoj politici autonomne Centralne banke, �to se u ovom aran�manu automatski odvija. A rast kamatnih stopa, kao posledica prethodnog, poguban je za rastu�e privrede. Kada su kamatne stope previsoke, niz kvalitetnih investicionih projekata koji "nose" privredni rast jednostavno prelazi iz zone dobiti u zonu gubitka. U slu�aju da se mo�e odr�ati ni�i nivo kamatnih stopa, �anse za napredak su, dakle, izvesnije. Ovde je korisno navesti iskustvo Velike Britanije iz 1992. godine kada je bila suo�ena upravo sa ovakvom dilemom: da li da dozvoli rast kamatnih stopa ili da napusti EMS (Evropski monetarni sistem). Britanija je odlu�ila da se "odve�e", devalvira, ostvari izvozni bum i tako izvu�e privredu iz recesije. Ovo je ve� argument o kome bi trebalo razmisliti prilikom odlu�ivanja o uvo�enju evra.
Gubitak konkurentnosti doma�ih proizvoda mo�e se javiti opet zbog rasta doma�e produktivnosti, �to zbog endogene inflacije vodi rastu realnog deviznog kursa. Tako bi na�i proizvodi poskupeli, izvoz bi padao, uvoz rastao, te bismo rast u produktivnosti "platili" rastom spoljnotrgovinskog deficita.
Mo�e se nabrojati jo� �itav niz nepogodnosti koje ovakav aran�man mo�e proizvesti. Navedimo samo gubitak emisione dobiti u periodu remonetizacije, nemogu�nost vo�enja anticikli�ne politike, zatvaranje "diskontnih prozora" Centralne banke prema komercijalnim bankama itd.
Jo� jedno va�no pitanje: dokle bismo mogli o�ekivati ovakve "nepogode"? U na�elu, one se smanjuju u toku konvergencije sa zonom �iju smo valutu preuzeli, a u svakom slu�aju prestaju negde pred kraj uspe�no obavljenog procesa tranzicije.
Iz svih navedenih razloga, sistem deviznog ve�a po pravilu se koristi kao privremeni aran�man za spasavanje glave u te�kim trenucima. Tek u retkim slu�ajevima, kada su u pitanju male, otvorene privrede kao Hong Kong ili, mo�da, sutra Crna Gora, ova opcija ima svoje puno opravdanje. U ostalim slu�ajevima, odmah po uvo�enju deviznog ve�a trebalo bi definisati i "strategiju izlaza". A kako se ulazak u Evropsku Centralnu banku ne mo�e o�ekivati ni pri samom prijemu u EU, ve� znatno kasnije, pitanje je da li je mudro izabrati ovu opciju: vezati se za evro, vezati sebi ruke vi�e nego �to se mora (a ve� se te iste ruke moraju lancima vezati) i time prakti�no usporiti proces koji nam je nu�no da ubrzamo.
�ta da se radi?
U ovom trenutku nama ne preostaje prevelik broj opcija koje bi se pokazale korisnim. Bilo koji re�im fiksnog kursa bio bi lo� jer bi vodio istim glavoboljama, a mo�da i ve�im, imaju�i u vidu da �e nam sigurno uslediti priliv �pekulativnog kapitala koji bi stalno pretio destabilizacijom deviznog kursa. S druge strane, fleksibilni aran�mani, uz �vrstu monetarnu politiku, opet vode rastu realnog deviznog kursa i prave glavobolje istog tipa kao i devizno ve�e. Stoga je verovatno u ovom trenutku najbolje izabrati tzv. fleksibilni pojas (crawling band) koji bi ove suprotnosti donekle pomirio: s jedne strane, ne bi nam trebalo deviznih rezervi za odbranu kursa, jer ga je u osnovi mogu�e menjati, a sa druge strane, u rukama bismo zadr�ali sna�an instrument izvozne promocije i rasta deviznog priliva po tom osnovu. A konkretno, �ta to zna�i? Najpre bi, naravno, trebalo legalizovati upotrebu marke (a sutra i evra, kad do�e), te �to pre napustiti fiksni kurs i uvesti konvertibilnost teku�ih transakcija, kako pi�e u �lanu VIII Sporazuma MMF-a. Uporedo mora se otpo�eti sa liberalizacijom, uz strogu sinhronizaciju otvaranja zemlje i prelaska na novi re�im deviznog kursa.
Naravou�enije: olovku u ruke...
Pri izboru valute i re�ima deviznog kursa, prvo �to mi mo�emo da uradimo jeste da izra�unamo koliko nas �ta ko�ta. Ukoliko "okolnosti" budu takve da se evro mora prihvatiti, barem �emo mo�i da ga dr�imo u d�epu, pa mo�da nekome i da ispostavimo ra�un.
A ako ne budemo bili prinu�eni, ako dakle prihvatimo evro svojom voljom, sigurno �e nam prvih dana biti veoma lepo da pogledamo u nov�anik. I stranci �e nas smatrati naprednim, jer �e ta�no videti koliko unutra ima. No, onda se lako mo�e desiti da primetimo kako nam nikako ne uspeva da �abu pretvorimo u princa, jer je mnogo ste�u te lepe, male, zlatne potkovice.
