Hadžiluk RTS-a
Priču o televizijskom programu svaki TV manijak mora započeti pričom o svom TV aparatu. Ova rubrika dobila je ime po natpisu sa prvog televizora mojih roditelja, po lampašu koji se palio dobrih pet minuta. Samo uključivanje aparata bio je ritual koji je podrazumevao uključivanje stabilizatora, proveru da li je antena utaknuta na prvi ili drugi program, a zatim bi usledilo čekanje puno neizvesnosti. Već tada sam program gledao od a do š, a kanal se menjao samo kada bi nas oni pulsirajućom brojkom obaveštavali da na drugom počinje utakmica ili film.
Taj
televizor je pošteno odradio svoje, pretrpeo je i zamene lampi, povremene
gubitke tona, snežnu sliku, čačkalicu kojom su fiksirani dugmići i
otpadanje potenciometra za glasnoću.
Završio je kao i mnogi aparati njegove generacije – kod babe na selu, služeći gotovo isključivo za gledanje TV dnevnika.
Danas televiziju gledam sa daljinskim upravljačem u ruci, pokušavajući da obuzdam refleksno menjanje programa.
A šta smo to gledali na televiziji protekle nedelje?
Državna televizija se, navodno, oslobodila i svom imenu dodala prefiks nova. To mu dođe kao neki hadžiluk, pa sad prezimenu umesto Hadži, možete dodati pridev koji želite. Tako bi i Vučela, na primer, mogao biti Novi Vučelić, ili Nova Hadži Mira Kolaković, koju smo u predizbornoj hronici prepoznali tokom razgovora sa starim Tomom Nikolićem. To sakrivanje, iliti delovanje iz offa, postaje zaštitni znak bivše ekipe RTS-a. Na nesreću, drugovi i drugarice, odlično smo vam upamtili i boju glasa i govorne mane i vokabular.
Elem, ta Nova televizija izgleda mnogo voli TV formu pod nazivom Otvoreni studio, koja me istini za volju, mnogo podseća na dnevnikov dodatak. Savršeno mesto za dokazivanje političke korektnosti, ali i sučeljavanja različitih mišljenja. Tu su se, između ostalih, suočili i srpski književnici, u najboljem maniru predizbornih prepirki naših političara. Moja zamerka voditelju je izostanak ključne, treće grupacije pod imenom "Obraz". Zlobnici kažu da su u pitanju gorile, a ljudi u svom imenu imaju koren reči – obrazovanje, što možda ukazuje na novi književni pravac u domaćoj literaturi. Burni život ovdašnjih telohranitelja, gorila ili, što bi Vanja Bulić rekao, žestokih momaka tokom poslednjih deset godina svakako zaslužuje svoju književnost.
Najžešće je svakako na televiziji "Pink". Nakon kratkotrajne afere oko sporne kupoprodaje dela akcija, Željko Mitrović se oslonio na najvitalniji deo svog programa – na narodnjake. Osim Grand produkcije koja već liči na naizgled nespojivi konglomerat vašara i Brodveja, pojavila se Bestovizija. Strane reči su u modi među narodnjacima, a Bestovizija nam je darovala novi tip voditeljke, u formi pitbul-turbofolk dizelašice s kojom ne biste želeli da se kačite ukoliko, ne daj Bože, promenite kanal. Ima da me gledaš, bate!
Na ostalim TV kanalima, neki ljudi – predvođeni gospodinom Memedovićem – neprekidno pecaju. OK, sportski ribolov, uloviš ribu, slikaš se, poljubiš je i vratiš u vodu. Imamo divne reke i mnogo ribe, ali nismo valjda svi toliki pecaroši da se na ulici pozdravljamo sa – bistro. Pecalo se u Crnoj Gori, u Mongoliji, u Sibiru, meso skupo, a ljudi mnogo nervozni pa odlučili da zabace. Nije slučajno što se žene, da ne kažem ribe, pecaju na ove emisije, jer ko bi odoleo ovom lepom vitezu-ribaru. Kao za inat, novi spot JAZAS-a glasom Dejana Đurovića opominje da se ne upecamo. Opasne li su te ribe.
Ekipa "Cityja" poslednjih nedelja nikako da zaboravi na sarajevskog pevača Lea. Čovek toliko imitira Čolu, a svaka sličnost je navodno – slučajna. Domaća estrada je u stvari toliko obeležena imitatorima, dvojnicima i obradama, tako da se osećam kao da mi neki Japanac prodaje imitaciju ajvara ili kraljevačkog kajmaka. Pitam se (bez patriotskog revanšizma) kako bi, na primer, izgledao nastup Rođe Raičevića ili Željka Samardžića na Splitskom festivalu u jednoj od Oliverovih imitacija. Čola, objavljuj taj album što pre!
Na kraju, desio se i kongres. Milošević je odlučio da nas ponovo nasekira, a posebno mlade, žene i seljake. U dnevniku smo te večeri zaista videli izveštaj sa kongresa, a zatim, iz potpuno neobjašnjivih razloga, prilog o domovima za bolesnu decu koji se nalaze u neopisivo lošem stanju. Nemam ništa protiv nijednog od prikazanih priloga (u stvari, protiv Slobinog, naravno, organski imam), ali je RTS pokazao da još vlada mađioničarskom veštinom montiranja. Mislim da ih niko na to nije prisiljavao, već valjda misle da sad Slobi treba da rade ono što su do juče radili njegovim neistomišljenicima. Tu se očigledno ne radi o predumišljaju, u pitanju je refleks ili, što naš narod kaže, sama ruka krenula...
TV ličnost nedelje je gospodin Kalajić u emisiji "Do poslednjeg daha". Srpski evropejac, desničar, slikar, pisac i monblanovac uspeo je da spase uvo jedne srpske tinejdžerke od afro-mondijalističkog bušenja pred kamerama. Hrvatsku glazbenu umjetnicu Alku Vujicu mnogo je više zanimao razgovor o seksu. Savršen astro-par.
Na kraju, vraćam se svom prvom televizoru. On je znao kada mu je vreme za povlačenje. Mislim da bi pod teretom današnjeg TV programa sigurno eksplodirao.
Dragan Ilić
