Scena |
Vreme broj 517, 30. novembar 2000. |
Popeye epopeye
Kada se pre tri godine na domaćoj rep sceni pojavio momak sasvim običnog imena Radenko Stojanović i neobičnog pseudonima Vudu Popaj, pokazalo se konačno da rep muzika ipak može suvislo da funkcioniše i na srpskom jeziku. Jezički kalamburi, duhovitost, ironija i inteligencija, koja je toliko nedostajala i nedostaje mnogim tzv. reperima, brzo su ga izbacili u sam vrh ovog kod nas marginalizovanog muzičkog žanra. Negov dugo očekivani drugi album "(E)Popeje 2", u izdanju "Komune", promovisan je prošle nedelje. Popaj više nije Vudu, ali je sve drugo uglavnom ostalo isto. Aranžmane, programiranje, semplove, skreč i produkciju uradio je DJ Z, koji je uz pomoć gostujućih muzičara Vasila Hadžimanova na klavijaturama, Evice Bobinec na violini i Raleta na gitari, napravio odličnu hip hop zavesu za Popajeve gorke i urnebesne priče. Ono što sve pesme i pričice krasi je istovremeno ironija i potrebna doza Popajeve neposrednosti i iskrenosti, koja ga suštinski razlikuje od svih ordinarnih foliranata domaće scene. Odmak u odnosu na njegov debi album je to da je Epopeja 2 žanrovski mnogo profilisanija u pravu hip hopa, što je čini hermetičnijom, ali i povećana doza angažmana. Iako su pesme sa albuma nastajale u jednom drugačijem okruženju, one tek sada dobijaju na aktuelnosti i težini, jer tamo dole gde Popaj repuje ama baš ništa se nije promenilo. Koliko je u tom smislu album aktuelan govori i ključni stih na albumu – "lakše je sa zapuštenom zemljom nego sa zapuštenim ljudima". Žene Huga Prata Korto Malteze, strip junak Huga Prata, posle crtanog filma pojaviće se i kao junak televizijskog medija. Nemačka producentska kuća Helkon media u februaru na Kubi počinje sa snimanjem televizijskog serijala po motivima znamenite Pratove strip novele "Balada o slanom moru". Budžet serije je 15 miliona dolara. Ali to nisu jedine novosti za brojne ovdašnje poklonike ovog stripa. Nedavno je u Veneciji promovisana knjiga Klaudija del Orsa, dugogodišnjeg Pratovog prijatelja, pod nazivom "Žene Huga Prata", koju je objavila izdavačka kuća REM iz Milana. Knjiga je neka vrsta enciklopedija Pratovih strip heroina, od kojih su mnoge za polazište imale žene iz Pratovog privatnog i sentimentalnog života. Knjiga donosi i niz zanimljivosti i pikanterija, kao što su cenzurisani kadrovi koji se nikad nisu pojavili u oficijelnim izdanjima Pratovih stripova. Srpski strip na grčkom Domaći autorski strip je tokom devedesetih godina bio prilično zapažen na internacionalnoj sceni. Autori su objavljivali stripove u inostranim časopisima i gostovali na festivalima i izložbama, ali je svakako iznimno pojavljivanje čitavog jednog časopisa posvećenog iskljucivo savremenom srpskom stripu, i to na grčkom jeziku. Nedavno pokrenuti atinski časopis, pod nazivom "Yus", u svom prvom broju objavljuje tekst posvećen istorijatu jugoslovenskog stripa (autor: Zlatko Milenković), kao i radove Saleta Mihajlovića, Wostoka i Grabowskog, Zorana Janjetova, Aleksandra Zografa, Mladena Oljače i Nede Dokić. Časopis obima stotinak stranica je veoma dobro dizajniran, štampan na kvalitetnom papiru i sa koricama u boji, i predstavlja možda najambiciozniji pokušaj predstavljanja ovdašnje strip scene u jednoj stranoj zemlji. Čitav projekat je zapravo inicijativa Dragana Apostolovića, nastanjenog u Atini, čiji je napor naišao na veoma dobar prijem u Grčkoj. Naime, iako se "Yus" pojavio praktično niotkuda, već nakon rasturanja flajera na Međunarodnom strip festivalu u Atini prošlog septembra, više knjižara i prodavnica stripova je pokazalo interesovanje da distribuira ovo izdanje, nakon čega je usledilo i pojavljivanje lista na kioscima. Među nekoliko pozitivnih recenzija, nalazi se i opširan članak u engleskom izdanju dnevnika "Katimerini", koji citira Apostolovićeve reči: "Jedna nova vrsta crtaća je počela da se pojavljuje u Jugoslaviji ranih devedesetih: oni su bili cinični, devijantni, čak "bolesni" u svom izrazu, a ono što me je njima privuklo bila je njihova iskrenost i neverovatno oštar humor... Među osnovnim idejama da pokrenem list bila je i želja da ove autore predstavim širem čitalaštvu." Festival autorskog filma U okviru glavnog programa Festivala autorskog filma "Pogled u svet", ove nedelje prikazani su filmovi Šarunasa Bartasa Sloboda, Pola Koksa Nevinost i Serena Kraga Johansena Mifuneova poslednja pesma. U programu posvećenom Tarkovskom u Muzeju Kinoteke prikazuju se
filmovi Larise Šepitko Krila,
Elema Klimova Agonija,
Ljahoveskog Grupa drugova i
Aleksandra Sokurova Moskovska
elegija. U Muzeju Kinoteke prikazana je jugoslovensko-mađarska
koprodukcija Zoltana Bičkejia Uznesenje. Liste Najprodavaniji albumi
(Izvor: “IPS Music store”) Najprodavaniji knjige
(Izvor: Knjižara
“Plato”) Najgledaniji filmovi
|