Spao na sebe
Da li je taj �ovek ve� po�eo sebi da persira, iz dubokog po�tovanja?
Ili �e to uslediti u narednoj fazi?
Sic
transit gloria mundi: Slobodan Milo�evi�, politi�ar koji je do pre
dva meseca vedrio i obla�io jednom desetomilionskom zemljom i bio svetski
politi�ki negativac br. 1, misteriozni vladar koji je i naj�e��im
protivnicima ulivao neku vrstu uvrnutog respekta, sada sedi i divani s
Miodragom Vujovi�em, notornim �efom opskurne TV Palma, paratelevizijskog
radijacijskog centra dosad poznatog po porni�ima, najgorem folk-tre�u
koji glamurozni "Pink" nikada ne bi emitovao, i po bizarnim
razgovorima s jo� bizarnijim "misliocima" kakvi u normalnom
svetu ne bi bez pratnje mogli da napu�taju "Paviljon br. 6"...
Ovi potonji u me�uvremenu osnova�e stranku, a biv�i predsednik Srbije i
SRJ je u svojim partijskim odajama ugostio Vujovi�a (koji je sve vreme,
dakako, vrteo i premetao onu svoju �uvenu, izmu�enu hemijsku olovku, kao
neki tre�-Hudini) i po�astio
ga dvo�asovnim divanom, uz diskretnu naznaku mogu�nosti da se stvar
pretvori u TV trakavicu, tj. da nas Milo�evi� po�asti serijom svojih
ispovesti.
Naizgled, intervju s tradicionalno mu�aljivim Milo�evi�em u sada�njim
je okolnostima prvorazredna medijska atrakcija; u "izvedbi", me�utim,
ovaj je razgovor bio dosadan kao berzanski izve�taj: sabesednici su dva
sata glagoljali ne pomeriv�i se s mesta, Vujovi� je postavljao pitanja
primerena �oveku tako burnog intelektualnog razvoja, a Milo�evi� je
sveudilj ponavljao svoje mantre ("mogu mirno da spavam i savest mi je
potpuno �ista", "sud istorije �e pokazati da sam u odbrani
srpskih nacionalnih interesa u�inio i vi�e nego �to se to moglo o�ekivati",
njegovih 12 godina na vlasti su "neprestana, rekao bih lavovska borba
za dr�avne i nacionalne interese" i "neprestana borba za
mir", te 
kao
vrhunac: "dok smo mi dr�ali poluge vlasti, spre�ili smo svaki sukob
i krvoproli�e"), u koje veruje jo� samo ono ne�to tvrdokornih �lanova
Sekte, onih koji s njim imaju li�ni, parapoliti�ko-paraerotski odnos, u
koji se pristojan svet ne mo�e me�ati. Ono ne�to "novih"
stvari �to se moglo �uti tako�e zapravo nije bilo iznena�uju�e: tako
smo saznali da je "Arkan ubijen jer je bio patriota" (a ne zbog
onoga �to je radio u slobodno vreme), da su devize izno�ene iz zemlje
uglavnom zato da bi "Toza Markovi�" mogao da izvozi crep, da je
Milo�evi� po vlastitom priznanju "u�inio mnogo za manjine",
da su "u prvim redovima pu�a od 5. oktobra bili oni iz Republike
Srpske, kojima smo mi dali sve", etc. Najzanimljiviji je bio trenutak
"demijur�kog" Milo�evi�evog samopoimanja: "Da ja nisam
radio to �to sam radio, ne bi oni (Milo�evi�evi protivnici i kriti�ari,
op. T. P.) imali gde da sede." Ergo, ne bi bilo Srbije, ili u Srbiji
ne bi bilo dovoljno stolica? Pitam se da li je taj �ovek ve� po�eo sebi
da persira, iz dubokog po�tovanja? Ili �e to uslediti u narednoj fazi?
Ako treba tra�iti izvesne provale onog "odvi�e ljudskog" u
sterilnom Milo�evi�evom solilokviju, moglo ih se na�i na dva mesta: biv�i
Vladar uzdignuta nosa po�eo je sve vi�e da "zanosi" po
isto�nosrbijanski, �to se ranije nije prime�ivalo; kada se do�lo
do njegovog sina Marka, Milo�evi� se razgoropadio, brane�i ga svim
sredstvima ("ja se svojim sinom Markom ponosim", "njegova
jedina krivica je �to je moj sin", "Marko je nosio uniformu i
oru�je od prvog do poslednjeg dana rata"). Izgledalo je kao da
govornik najiskrenije veruje u sve to, ni�ta manje nego u svoje
istorijske zasluge. Vujovi�, pak, katatoni�no ophrvan dubokim mislima,
nije stigao da ga podseti da je Marko ionako "nosio oru�je" i pre prvog i nakon poslednjeg dana rata: nema �oveka u Srbiji koji
to ne zna...
Sve u svemu, "ve�e s Milo�evi�em" pokazalo se kao
apsolutno lo� provod; li�en
onog perverznog efekta erotike mo�i,
na koju padaju �ifte i �iftinice ovoga sveta, Milo�evi� se nekako sme�urao,
smanjio, iskopnio, naprosto spao na
sebe: videli smo jednog umornog, pomalo izgu�vanog �iku od one sorte
gnjava�nih likova koji vas vuku za rukav da vam ispri�aju svoju pou�nu
�ivotnu pri�u, s posebnim naglaskom na svoje nedovoljno shva�ene i
priznate istorijske zasluge, koje du�mani pori�u. Kalemegdan je, recimo,
prepun takvih likova, �im osvane lep dan. S tom razlikom �to su ti
kalemegdanski praznoslovi samo istorijski
statisti, topovsko meso raznih "vizionarskih projekata";
Milo�evi� je u toj nesre�noj Istoriji jedno vreme igrao glavnu rolu, i
zato je njegova "�ivotna pri�a" ne�to vi�e od privatnog
problema. To je ono �to on odbija da shvati: nije on taj koji �e odre�ivati
svoje mesto u istoriji, ni stepen svoje gra�anske (ne)odgovornosti.
Stvarnost se ne mo�e izbrisati, �ak ni Vujovi�evom �arobnom olovkom.
Teofil Pan�i�
