Vreme broj 519, 14. decembar 2000.

"Divac" u srpskoj vladi
Otvoreno, skromno, po�teno i � stru�no

�ovek "saksovski brze biografije", Bo�idar �eli�, izjavio je da njegov program ne�e biti program "�ok terapije" (po�to je srpska privreda ve� u �oku) i ne�e biti program stranog diktata

Kao i nekoliko puta pre ranijih izbora, Zoran �in�i� je 11. decembra na televiziji priredio za bira�e veoma prihvatljivu promociju svoga tima, ovoga puta onog DOS-ovog, koji je sakupio kao mandatar budu�e Vlade Srbije (posle o�ekivane pobede na izborima od 23. decembra). On je rekao da �e to biti vlada koja �e obezbediti temeljne promene, ali bez privatizacije koja bi pove�ala broj nezaposlenih, sa tranzicijom �ije tro�kove ne�e podneti siroma�ni ve� oni koji su se obogatili, te sa decentralizacijom koja �e najve�i deo poreskih prihoda vratiti op�tinama i Vojvodini a, na drugoj strani, na u�em frontu, oja�ati dr�avu.

U kadrovskom smislu, on je i ovde pokazao da ra�una na politi�ki jaku vladu (sa potpredsednicima koji su �efovi politi�kih stranaka), ali i sa kreativnim, reformskim pogonom me�u ministrima. U tom smislu je na ovoj promociji kao glavnog �oveka za tranziciju ("Divca u vladi") predstavio je Bo�idara �eli�a, kandidata za ministra za finansije i bud�et (usput ga je doveo u neugodu jer je rekao da on sa inostrane plate od 100.000 maraka dolazi na ministarskih 200 maraka mese�no).

Ovaj stru�njak (dvoje dece) ro�en je 1. aprila 1965. godine u Beogradu, ali se �kolovao u Francuskoj (gde je 1980. i 1981. pobedio dva puta na nivou Francuske na srednjo�kolskim takmi�enjima iz istorije i ekonomije). Zatim je 1987. godine, paralelno magistrirao ekonomiju (Dipl�me d�Etudes Approfondies en Economie) na Visokoj �koli dru�tvenih nauka u Parizu (teza � "Efekti nestabilnosti nov�anog kursa na rast privrede") i diplomirao na Institutu politi�kih nauka (rangiran kao "laureat" me�u jedan odsto najboljih studenata), kao i na vode�oj francuskoj biznis �koli (Ecole des Hautes Etudes Commerciales, Jouy-en-Josas). Sa ovim izuzetnim obrazovnim referencama, Bo�idar �eli� je brzo napravio i briljantan profesionalni uspon ve� u "Tompsonu SA", gde je izme�u 1987. i 1990. prvo bio savetnik predsednika kompanije, a zatim je u SAD radio na integraciji kompanija za TV i video GE i RCA. U SAD je obrazovanje nastavio na presti�nom Harvardu (Harvard Business School i Master of Business Administration u Bostonu), gde je 1991. godine magistrirao na "finansijima i strategiji", a potom se specijalizovao za makroekonomiju i me�unarodne odnose na Harvardskoj �koli vlade i diplomatije (John F. Kennedy School of Government, Harvard University, Cambridge).

Sa ovih uglednih �kola odlazi u Poljsku gde 1991/92. u�estvuje u tranzicijskim reformama kao koautor programa masovne privatizacije kroz investicione fondove u uspostavljanju Var�avske berze, kao i u pokretanju programa makroekonomske stabilizacije, itd. Odmah potom prelazi u Rusiju, gde se tako�e bavi programom privatizacije kroz vau�ere (kao savetnik Anatolija �ubajsa). Postaje i direktor Makroekonomskog kabineta ministra finansija Borisa Fjodorova, a u�estvuje u pregovorima sa MMF-om, Svetskom bankom, EBRD-om i Evropskom unijom. Tokom 1997. godine savetnik je rumunskog premijera �orbea. Od 1991. godine partner je (jedan od 600) jedne od vode�ih svetskih konsultantskih ku�a � McKinsey&Company, a u ovoj firmi je na nepla�enom odusustvu od 13. novembra ove godinbe, kada je postao �ef ekspertske ekipe potpredsednika na�e savezne vlade Miroljuba Labusa (zadu�en za pregovore sa me�unarodinim finansijskim institucijama i pripremu programa ekonomske reforme). Ina�e, jo� pre nekoliko godina pojavljivao se u na�oj ekonomskoj javnosti kao spoljni saradnik Ces Mecona.

Ovaj mladi �ovek "saksovski brze biografije", izjavio je da njegov program ne�e biti program "�ok terapije" (po�to je srpska privreda ve� u �oku) i ne�e biti program stranog diktata. Sa�imaju�i svoj program u tri osnovna smera, �eli� je rekao da je prvi pravac preduzimanje reformi i mera da bi svi �iveli bolje (i da kola� raste, i da se pravednije deli), ali je pri tome realisti�no obe�ao plate izme�u 150 i 200 nema�kih maraka mese�no "ako budemo dobro radili". Drugi generalni pravac je "otvorena i po�tena privatizacija", a ne ona koja bi bila okrenuta "uskom sloju ljudi i onima koji imaju privilegije". Tre�i generalni pravac je za�tita socijalno ugro�enih slojeva, po�to je to u na�oj tradiciji, a i tradiciji Evrope. U prakti�nom smislu, �eli� smatra da se ti ciljevi mogu posti�i ako se deluje brzo (na ekonomskom programu se ve� "ubita�no radi"), ako me�unarodna zajednica Srbiji odobri ne�to povoljnije uslove i ne�to obilniju pomo� (jer je delimi�no, zbog sankcija i bombardovanja, i sama odgovorna za na�u situaciju) i ako prona�emo neke "ma�tovite poteze" koji bi mimo starih kalupa dr�avne ekonomske politike i ve� starih iskustava zemalja u tranziciji prona�li neke "pre�ice" u hvatanju priklju�ka na savremene tokove (na primer u nekim oblastima "nove, internet ekonomije").

Na pitanje, da li se na osnovu predizborne emisije mo�e doku�iti ho�e li �in�i�eva vlada krenuti putem stvarnih promena ili �e nastaviti da taktizira pla�e�i se nevolja koje slede svakoj reformi � nije mogu�e pouzdano odgovoriti. �injenica je da je on za svoj kabinet, pored politi�ara koje na�a javnost ve� dosta dobro poznaje, privukao zasad bar jednog �oveka, Bo�idara �eli�a, sa neposrednim iskustvima u isto�noevropskim tranzicijama � i to i u onoj gde je bilo uspeha (Poljska), a i u onoj gde je bilo manje uspeha (Rusija), pa i u onoj koja je u znatnom "evropskom zaka�njenju" (Rumunija). To bi trebalo da zna�i da i on zna �ta ga �eka, kao �to to sigurno dobro zna Zoran �in�i�.

Dimitrije Boarov

Na insistiranje novinara "Vremena", g. Bo�idar �eli� je za na�e �itaoce, sa ogradom da to �ini u telegrafskom stilu i trenutno bez potpuno zaokru�ene akutne slike doma�ih prilika, izdiktirao pet elemenata njegovog pogleda na budu�nost privatizacije u Srbiji:

Za godinu dana sprovesti desetak velikih transakcija sa strancima na veoma transparentan na�in. Dati svima �est meseci (osim infrastrukturi i te�kim slucajevima) da eventualno sami prona�u partnere.

Za osamnaest meseci sprovesti jednostavan program masovne privatizacije vi�e stotina ve�ih, ne�to bolje stoje�ih preduze�a raspodelom zaposlenima, menad�mentu i ostatku dru�tva (vau�eri i popusti za insajdere). Dobro regulisane fondove pustiti da igraju (ili organizovati da igraju) posredni�ku ulogu.

Za godinu/dve dana pokrenuti berzu, kotirati desetak akcija velikih preduze�a i povezati se sa EuroNextom, Frankfurtom ili, manje verovatno, Londonom.

Za dve/tri godine restrukturisati velike gubita�e i prirodne monopole i odlu�iti o otvaranju kapitala doma�im il stranim partnerima.

Za dve/tri godine sprovesti strategiju preduzetni�tva u granama visoke tehnologije (informatika, internet) i privla�enje najve�ih tehno preduze�a (model Irske, Indije, pa i Ma�arske). Osnovni slogan akcije: "Srbija � vode�a zemlja nove ekonomije Jugoistocne Evrope".