�uti i plivaj, daleko je Florida
Unutra�nja slabost velesile je opasna po�to lako vodi ka
pokazivanju snage spolja, �to zna�i da bi trebalo biti dvostruko oprezan
Neko �e ovih dana skoro sigurno postati predsednik Amerike. Ako vas
nije briga ko �e to biti, u tome �e se s vama slo�iti mnogi Amerikanci.
Ako je ameri�ku izbornu zbrku svako u Srbiji do�iveo kao li�nu
satisfakciju, ako se ovde veselo nazdravljalo sudovima na Floridi i
njihovim protivre�nim odlukama, ni u tome nismo bili izuzetni.
U poslednjih desetak godina, dok je Amerika bila jedina supersila,
protiv nje se svud u svetu nakupilo mnogo zlovolje i zluradosti, �to bi
bilo neminovno sve i da se ona uvek i prema svima pona�ala apsolutno
besprekorno. I da se njena spoljna politika svodila samo na davanje dobrih
saveta i bespovratnih kredita, svejedno bi, makar iz gole zavisti, svi sad
voleli da vide kako ni njima ne�to ne ide kako treba. A pona�ala se tako
da su mi neki Amerikanci pri�ali kako se u inostranstvu radije
predstavljaju kao Kana�ani.
Kad sam odlazio iz Va�ingtona u opticaju su bile, recimo, dve osnovne
teorije o uzrocima i razmerama izborne krize. Jedni su tvrdili da se
prosto dogodio izuzetno redak slu�aj da rezultat bude tako tesan, ali
institucije sistema nisu u krizi i upravo pokazuju snagu i vitalnost ameri�ke
demokratije, a ko god na kraju bude postao predsednik makar i sa ve�inom
od stotinak glasova, makar i sudskom odlukom, bi�e priznat kao legitiman.
Napravi�e se neka tehni�ka pobolj�anja u glasanju i brojanju da se
ovako ne�to vi�e ne ponovi, i cela afera �e biti zaboravljena, u
pozitivnom duhu ameri�kog na�ela "gledaj napred". Uostalom,
predsednik nije ni va�an, dokle god je tu monetarni �udotvorac Alen
Grinspen, �ef federalnih rezervi.
Drugi, me�utim, ovde vide jasan simptom opadanja imperije koju vi�e
niko spolja ne ugro�ava pa unutra�nji sukobi nesmetano bujaju, partijske
podele zahvataju sve ustanove do samog Vrhovnog suda i prete da parali�u
politi�ki sistem koji po�iva na gra�enju me�upartijskog konsenzusa.
Prema ovoj teoriji, polovina Amerike nikad ne�e priznati novog
predsednika, Kongres �e ostati totalno podeljen i zava�en, istra�iva�i
�e tek po�eti da kopaju po sumnjivim glasovima sa Floride, i ta afera
ima da se vu�e jo� mesecima i godinama.
Amerika je dosad pre�ivela mnoga katastro��na predvi�anja pa �e
mo�da i ovo, ali ako kriza potraje gotovo je sigurno da �e se neke
posledice osetiti globalno, �to zna�i i ovde. Amerikanci se vi�e nigde
ne�e ose�ati sasvim lagodno kad do�u da objasne ne�to u vezi s
demokratijom i po�tovanjem pravila igre. Ali, unutra�nja slabost
velesile je opasna po�to lako vodi ka pokazivanju snage spolja, �to zna�i
da bi trebalo biti dvostruko oprezan.
Beograd se svakako vi�e ne�e zaleteti u neke avanture u Milo�evi�evom
maniru �a�kanja me�ke. Ne bih rekao ni da je bila velika gre�ka �to
je Ko�tunica sebi i nama priu�tio zadovoljstvo da izbegne susret s
Medlin Olbrajt. Ali, Srbija sad nikako ne bi smela da se zanosi idejom da
predvodi Evropu u otporu Americi, a bojim se da se takve misli ponekome
motaju po glavi.
Mo�e biti da je Srbija sad u prilici da odigra ne�to ve�u ulogu nego
�to bi joj po realnoj snazi pripadalo i da nekako i naplati svoje neo�ekivano
i onako impresivno uklju�ivanje u veliko demokratsko dru�tvo. Ali, to
samo pod uslovom da ne pomislimo kako je bo�ja promisao odlu�ila da se
to dogodi upravo kad je najstarija demokratija zapala u nevolje, pa da �e
se ovde produ�iti tamo gde su oni stali.
Ako treba ne�to nau�iti iz ameri�ke izborne krize, onda je bolje
zaboraviti zluradost i baviti se manje samom krizom a vi�e �injenicom da
se tako ne�to doga�a prvi put posle vi�e od dvesta godina. Sa Crnom
Gorom ili bez nje, Srbija bi sad morala zapeti da napravi institucije koje
�e pre�iveti politi�ke promene i strana�ke smene na vlasti. �ini mi
se da takva namera postoji i nazire se u uzr�anosti i usporenosti
revolucionarnih promena, mada nema sumnje da bi svakome prijalo ne�to vi�e
revan�izma. Ali, DOS je toliko nadmo�an da sebi mo�e da dozvoli da ne
otme sve i odmah, da se ne osveti smesta i svakome, a ta uzdr�anost je
nov i dragocen obrazac politi�kog pona�anja koji bi sad valjalo
institucionalizovati.
Predstoje�i izbori u Srbiji bi�e druga�iji od dosada�njih po tome
�to �e ljudi glasati za vladaju�u koaliciju od koje �e jedan deo ubrzo
pre�i u opoziciju. Dosad je �e��e bivalo obrnuto: ljudi misle da
glasaju za opoziciju, a ta opozicija se sli�e s re�imom. Ova nova
situacija izgleda zdravije, mada malo neobi�no: glasa�e se za to da DOS
bude i na vlasti i u opoziciji.
Kad sam ve� nekako doveo u vezu Srbiju i Ameriku, da podsetim i na to
kako u Americi uop�te ne koriste re� opozicija, koja im valjda zvu�i
neprijatno i nepatriotski. Govori se samo o kongresnoj manjini i ve�ini,
a podrazumeva se da se sporazumevaju oko svega va�nog, bar je dosad tako
bilo. Pa, mo�da bi o�ekivani razlaz DOS-a mogao da se izvede tako da
partijske strasti ostanu uzdr�ane i da do�ekamo da se u skup�tini
ponekad glasa preko partijskih linija i da se poneki zakon slo�no usvoji
u op�tem interesu. I za to postoje izvesne nade vidljive u dosada�njoj
sposobnosti lidera DOS-a da prevazi�u o�igledne me�usobne razlike i
sporove.
Ako tako bude, ako Srbija
odjednom poka�e nevi�enu demokratsku zrelost, i sam �u po�eti da
verujem da su neke vi�e sile ume�ale prste. Za sada, stvari se odvijaju
tako da bi Amerika iz izbora mogla iza�i s vi�e revan�izma, a Srbija s
vi�e konsenzusa nego ikad. I kako sad siroti Srbi da ne pomisle da im je
to zbog onoga?
Stojan Cerovi�
