Vreme broj 519, 14. decembar 2000.

Milioni Evropljana danas se u potpunosti odri�u govedine. Pa ipak, ni to ni�ta ne garantuje. Nau�nici tvrde da je mogu�e da su bole��u zara�eni i norve�ki lososi koji se uzgajaju u ve�ta�kim ribnjacima, a za �iju se ishranu uvozila hrana iz Engleske

Kada su primetili da im se sin Arno Eboli pona�a histeri�no i neuravnote�eno, njegovi roditelji su isprva ovakvo pona�anje pripisali pubertetu. Me�utim, kako se njegovo stanje pogor�avalo, Ebolijevi su odveli svog sedamnaestogodi�njeg sina kod psihijatra. Arno je bio bezvoljan, pla�ljiv i nespretan, prestao je da se aktivno bavi sportom i izlazi sa drugovima. Terapija mu nije pomogla, a napadi pla�a bili su sve �e��i i gori. "Ludim", uzvikivao je Arno, "imam bolet ludih krava!" Njegovi roditelji nisu ni sanjali da je sin sam sebi postavio dijagnozu. �ak ni doktori nisu mogli da utvrde �ta je uzrok bolesti, iako je bio podvrgnut seriji testova u bolnici, sve dok njegova majka nije predlo�ila da se uradi biopsija kojom bi se utvrdilo da li Arno zaista pati od Krojcfelt-Jakobove bolesti, kako se medicinski naziva bolest ludih krava kod ljudi. Rezultati su potvrdili najgora strahovanja. Arno je oboleo od �udne i neizle�ive bolesti mozga koja seje strah i paniku Evropom i mu�i nau�nuike ve� 15 godina otkako je zabele�en prvi slu�aj. Arno sada ve� ne mo�e ni da hoda ni da govori. Pro�log leta na kratko je pao u komu iz koje se probudio, ali se od tada sve �e��e nalazi u nesvesnom stanju. U trenucima kada je pri svesti ne prepoznaje svet oko sebe. "Jedva da se se�am kako je nekad izgledao", ka�e njegova majka.

Zbog ovakvih pri�a Evropljanima se odnedavno ponovo je�i ko�a, otkako je bolest uzela maha na kontinentu. Britanska vlada donela je nove zaklju�ke o pogre�nim procenama i istra�ivanjima tokom prvih epidemija zabele�enih sredinom osamdesetih i tokom devedesetih. Evropska unija nalo�ila je nove mere u testiranju govedine i mle�nih proizvoda. No Britanija, gde je bolset odnela ve� 70 �ivota, upozorava da evropske vlade nisu dovoljno ozbiljno shvatile opasnost od bolesti "gove�e sun�eraste encefalopatije" (BSE) i njene sporije ali smrtonosne varijante koja napada ljude. Odmah nakon ovakvog upozorenja, zabele�eni su prvi slu�ajevi smrti u Nema�koj i �paniji, zemljama koje su se do sada smatrale bezbednim. U me�uvremenu je broj �rtava porastao i u Francuskoj, gde je do po�etka decembra potvr�eno 200 slu�ajeva obolelih �ivotinja, dok doktori jedne pariske bolnice upravo ispituju pacijentkinju za koju se sumnja da pati od Krojcfelt-Jakobove bolesti. To bi bila �etvrta ljudska �rtva u Francuskoj. Susedne zemlje smesta su uvele zabranu uvoza francuske govedine, ali je i potra�nja za doma�om govedinom u tim zemljama drasti�no opala.

PRVI SLU�AJEVI: Bolest se prvi put pojavila u Britaniji 1985. godine i nau�nici danas smatraju da se ra�irila upotrebom sto�ne hrane koja sadr�i gove�e materije koje preteknu iz klanica. Decenijama su uzgajiva�i goveda i seljaci hranili stoku industrijskom hranom �iji su osnovni sastojci �itarica, ali i mleveni ostaci mesa, kostiju i gove�ih iznutrica (tzv. MBM). Britanska vlada zabranila je upotrebu ovakve sto�ne hrane 1988. godine, ali proizvo�a�i nisu �eleli da se odreknu profita od prodaje unosnog proizvoda, pa je ova sto�na hrana upse�no plasirana na kontinentu. U Francuskoj je zami�ljeno da se ova jeftina sto�na hrana upotrebljava za uzgoj svinja i pili�a, ne goveda, ali stru�njaci za sto�arstvo tvrde da bi se gotovo svakodnevno nekome "omaklo" da MBM-om nahrani i krave. Francuski premijer Lionel �ospen je tek pre tri nedelje uveo apsolutnu zabranu na upotrebu MBM hrane. Pro�le nedelje zabranu je uvela i Nem�ka.

Stra�no je �to niko ne mo�e da proceni razmere ve� u�injene �tete. Doktori tvrde da period inkubacije kod ljudi mo�e trajati i decenijama pre nego �to se pojave prvi simptomi. Nemogu�e je utvrditi pre koliko vremena se Arno Eboli zarazio, i da li se to dogodilo kada je pojeo hamburger od zara�ene govedine. Ne�e se nikada utvrditi ni trenutak kada je zara�ena Lorans Diamel, druga �rtva u Francuskoj, koja je u februaru umrla nakon �to je godinu dana patila od te�ke depresije i paranoje. Godinu dana pre smrti doktori su utvrdili da boluje od bolesti ludih krava. No, porodice Eboli i Diamel misle da znaju ko je krivac i uz pomo� advokata podneli su tu�bu protiv dr�ave Francuske, koju smatraju najodgovornijom za smrt svojih bli�njih. Njihov advokat Fransoa Onora podneo je sli�ne tu�be u ime hiljada hemofili�ara zato �to su u bolnicama �irom Francuske zara�eni virusom HIV-a jer su primili krv koja nije prethodno bila testirana na virus. Onora tvrdi da poseduje dokumente koji dokazuju da su francuske vlasti bile u potpunosti svesne rizika koji nosi hrana MBM, ali da su se odlu�ile da se ne obaziru. �ak i da je to ta�no, pitanje je da li �e advokat uspeti da doka�e da su se �rtve zarazlile francuskom a ne britanskom govedinom iz uvoza pre pet godina, kada je registrovan prvi slu�aj bolesti koji je i pokrenuo talas panike.

No, i od panike postoji ne�to gore. Britanska vlada nedavno je objavila 13 "klju�nih zaklju�aka" izve�taja o bolesti ludih krava, u koje spada i slede�i: "Vlada je bila preokupirana naporima da spre�i paniku i preterane reakcije na pojavu BSE-a u ube�enju da ljudi nisu rizi�na grupa. Sada je jasno da je kampanja razuveravanja javnosti bila pogre�na." Ilustracija pogre�nog pristupa i danas se dobro pamti u Britaniji. Pre deset godina D�on Gamer, tada�nji ministar poljoprivrede, u okviru kampanje bezuspe�no je poku�avao da natera �etvorogodi�nju �erku da pred televizijskim kamerama pojede hamburger, ne bi li dokazao da nema bojazni da se ljudi zaraze. Od tada su poreski obveznici u Britaniji platili vi�e od �etiri milijardi funti (oko 12 milijardi DEM) za suzbijanje zaraze. Ubijeno je preko 177.000 zara�enih �ivotinja, a gotovo �etiri miliona komada gove�eg mesa je uni�teno zbog sumnje da poti�u od zara�enih krava. A broj �rtava i dalje raste.

VISOKA CENA: Napori da se suzbije bolest ludih krava mogu biti i surovi. �an-Benoa Ro, proizvo�a� mle�nih proizvoda iz Normandije, morao je da ubije svojih 75 krava muzara, volova i teladi nakon �to je pro�log juna otkriveno da je krava Idol zara�ena bole��u ludih krava. Francuski zakon nala�e da, ukoliko se otkrije da je i jedno grlo stoke zara�eno, sve ostale �ivotinje koje su sa njom bile u kontaktu moraju biti ubijene i spaljene. "Razgovarali smo sa francuskim ministarstvom poljoprivrede i stru�njacima", rekao je �etrdesetogodi�nji Ro, "svi su nam rekli da je verovatno�a da su ostale krave zara�ene manja od jedan odsto. Celo krdo je moralo biti ubijeno samo da bi se smirili potro�a�i." Kada je mozak Idolinih sapatnika testiran na bolest nakon pokolja, utvr�eno je da nijedno drugo grlo nije bilo zara�eno. "Bespotrebna �teta", vajka se Ro. Od vlade je u vidu od�tete dobio blizu 900.000 franaka, �to mu je omogu�ilo da kupi novih 38 krava muzara. Ali krave, kao i mlekari, te�ko podnose promene. Nove krave jo� se nisu navikle na novi ambijent i slabo daju mleka. "Nove mere su jako rigorozne, i njima se ka�njavaju proizvo�a�i mle�nih proizvoda", ka�e Ro. "Kako �e pre�iveti uzgajiva�i stoke kad su potro�a�i ube�eni da su sve krave lude, ni vlada ni mediji ih ne razuveravaju?" pita se Ro.

Ipak, te�ko je kriviti ljude za strah. Gotovo svakodnevno zvani�nici objavljuju nova upozorenja. Nedugo pre �opsenove zabrane iz jedne klanice u Normandiji stiglo je obave�tenje da je prera�eno meso od 12 teladi koja su prethodno bila u kontaktu sa zara�enom kravom poslato u prodaju. Lanac samoposluga u Francuskoj otkupio je �itavu koli�inu i rasprodao je meso pre saop�tenja iz klanice. Da li je meso bilo zara�eno? Verovatno ne. Mo�e li neko biti sto posto ube�en u to? Te�ko.

Rizik je gotovo nemogu�e izbe�i. Prvi slu�aj bolesti ludih krava zabele�en je u �paniji pre nedelju dana, kada je testom utvr�eno da su dve krave iz Galicije zara�ene. Re� je o jednoj od najzaba�enijih oblasti Evrope, gde su pojedini stanovnici prvi put dobili telefon pre nekoliko godina. Autonomna oblast poznata je po tradicionalnom sto�arstvu koje se drasti�no razlikuje od savremenog uzgoja teladi, i za koje se do sada verovalo da nosi znatno ve�i rizik od zaraze. No, zaraza ne pravi razlike. Ipak, �panska vlada i dalje tvrdi da nema nikakve opasnosti od zaraze uprkos tome �to su otkrivena dva slu�aja u Galiciji. No, prodaja govedine u Madridu opala je za 80 odsto.

ODRICANJE: Milioni Evropljana danas se u potpunosti odri�u govedine. Pa ipak, ni to ni�ta ne garantuje, bez obzira na to da li ste se odrekli tatar bifteka ili hamburgera. Nau�nici tvrde da je mogu�e da su bole��u zara�eni i norve�ki lososi koji se uzgajaju u ve�ta�kim ribnjacima, a za �iju se ishranu uvozila MBM hrana iz Engleske. Dodu�e, jo� nije poznato da li se bolest na ljude mo�e preneti preko ribe.

Za sada su potro�a�i uglavnom opsednuti ludim kravama. Italijanski seljaci blokirali su puteve ka Francuskoj ne bi li spre�ili uvoz govedine. Ostali su na blokadama iako je italijanska vlada zvani�no zabranila uvoz govedine iz Francuske. Italijanski zvani�nici tvrde da je potpuno bezbedno jesti italijansku govedinu. "Na� sistem prevencije je savr�en", izjavio je italijanski ministar zdravlja Umberto Veronezi. Svejedno, prodaja govedine u Italiji drasti�no je opala, dok je prodaja konjskog mesa naglo porasla.

Evropska unija poku�ava da utvrdi da li je zabrana uvoza francuske govedine u skladu sa osnovnim principima Unije o slobodnoj trgovini. Ukoliko bi se zabrana kosila sa principima, ostaje pitanje �ta onda �initi. Ove dileme nisu spre�ile ve�inu �lanica Unije i nekoliko zemalja koje se nadaju skorom �lanstvu da unilateralno uvedu embargo. Gra�ani su previ�e uznemireni da bi marili �ta o tome misle u Briselu.

Me�utim, neke zemlje mogle bi da profitiraju od panike koja vlada Evropom. Prozivo�a�i iz Brazila i Argentine smatraju da �e, trenutno gledano, opasti potra�nja za govedinom svuda u svetu, ali da �e se tr�i�te brzo oporaviti i da �e prihodi od izvoza govedine iz ovih zemalja biti vrtoglavi, jer ni u Argentini ni u Brazilu MBM hrana nikada nije bila kori��ena u uzgoju goveda. Verovatno �e ovo meso biti skuplje. Ali, �ta bi roditelji Arnoa Ebole dali da njihov sin ponovo bude kao nekada, �ivahan i veseo, i da ponovo bezbri�no guta hamburgere sa drugarima?

Priredila: Du�ka Anastasijevi�

Bolest ludih krava (BSE) nastala je kao posledica upotrebe jeftine zamene za proteine u sto�noj hrani dobijene od ostataka krava i ovaca nakon obrade u klanicama

1985: jedan veterinar je britanskim vlastima skrenuo pa�nju na slu�aj "krave 133" za koju se ispostavilo da boluje od gove�e sun�eraste encefalopatije (BSE). To je bio prvi zvani�no zabele�en slu�aj bolesti ludih krava.

1988: Britanija uvodi zabranu upotrebe sto�ne hrane koja sadr�i materije gove�eg i ov�ijeg porekla (hrana MBM) i donosi naredbu da se sve zara�ene �ivotinje ubiju. Britanski proizvo�a�i nastavljaju da izvoze MBM hranu u druge zemlje Evrope.

1989: Britanija uvodi zabranu upotrebe gove�eg mozga i ki�mene mo�dine u prehrambenoj industriji. Evropska zajednica uvodi ograni�enu zabranu uvoza govedine iz Britanije.

1990: otkriven je slu�aj obolele ma�ke, �to je probudilo sumnju da bolest mo�e da se �iri i na druge vrste. Britanska vlada po�inje da prati pojavu bolesti kod ljudi.

1993: u Britaniji otkriveno preko 100.000 zara�enih grla stoke

1995: umire Stiven �er�il (19), prva �rtva Krojcfelt-Jakobove bolesti, humane verzije bolesti ludih krava.

1996: Britansko ministarstvo zdravlja obave�tava parlament da je uzrok smrti deset osoba obolelih od Krojcfelt-Jakobove bolesti konzumiranje govedine zara�ene BSE-om.

1999: EU ukida embargo na uvoz govedine iz Britanije, ali �etrdeset zemalja, uklju�uju�i Francusku, ostavljaju sa zabranu uvoza.

2000: strah od bolesti ludih krava �iri se Evropom. U Britaniji do sada zabele�eno preko 70 smrtnih slu�ajeva koji su posledica Krojcfelt-Jakobove bolesti.

Gadljivi nemaju �ta da tra�e u poslu koji obavlja doktorka Suzet Priola, virolog i stru�njak za bolesti mozga, u laboratoriji "Roki Mountin" u dr�avi Montana. Gotovo svakodnevno ubrzigava zara�eno tkivo direktno u mozak mi�eva i hr�aka. "Ako ubrizgate u mi�a zara�eno tkivo, otkri�ete ga u njegovom mozgu tek nakon sat vremena, i to jedva. No, nakon 24 �asa, zara�eno tkivo potpuno nestaje. Me�utim, za nedelju dana, pojavljuje se ponovo. Niko ne zna �ta se sa tkivom de�ava. To je potpuna misterija."

Pro�i �e jo� dosta vremena pre nego �to nauka ka�e poslednju re� u vezi sa Krojcfelt-Jakobovom bole��u koja se povezuje sa upotrebom govedine zara�enom bole��u ludih krava. Izgledi bi bili bolji da je re� o bakteriji ili o virusu, ali ustanovljeno je da bolest poti�e od �udnog molekula proteina koji je nazvan prion. On spada u klasu potpuno novih infektivnih agenasa. Otkrio ga je 1980. godine nau�nik Stenli Prusiner, za �ta je 1997. dobio Nobelovu nagradu, u trenutku kada su mediji bili opsednuti ludim kravama. "Nismo otkrili kako se bolest le�i, niti �emo to biti u stanju u dogledno vreme", ka�e Martin Zidler, stru�njak za Krojcfelt-Jakobovu bolest i konsultant Svetske zdravstvene organizacije.

U me�uvremenu, nau�nici pomno prou�avaju prion. Naj�udnija stvar u vezi sa ovim proteinom je to �to je veoma sli�an normalnom proteinu. Koliko je nau�nicima poznato, prioni su gotovo identi�ni proteinima koji se nalaze u ljudskom i kravljem organizmu i u gotovo svim ostalim �ivim bi�ima. Od njih su sastavljeni molekuli DNK koji nala�u �elijama kako da proizvode proteine neophodne za odr�avanje organizma u �ivotu. Proteini su sa�injeni od stotina molekula aminokiselina i zbog svoje du�ine imaju izuvijan oblik. Oblici proteina trenutno su u �i�i nau�ni�ke pa�nje jer od oblika u mnogome zavisi njihova uloga u organizmu; danas neki nau�nici smatraju da je prion obi�ni protein malo �udno savijen. Kao kad biste dva potpuno identi�na par�eta hartije savili na razli�ite na�ine � od jednog napravite avion�i�, a drugi naprosto zgu�vate.

Druga�iji oblik priona mo�e biti uzrok njegovih neobi�nih osobina. Kada prion do�e u kontakt sa normalnim proteinom, kojih je u mozgu mnogo, on "tera" normalni protein da ga imitira, i normalni protein postaje � prion. Iz razloga koji su za sada tajna za nau�nike, organizam ne mo�e da razla�e prione kao �to mo�e druge proteine. Kada jednom prodre u nervni sistem, prion vi�e ni�ta ne mo�e zaustaviti. On najpre ulazi u stomak, i odatle sporo napreduje do mozga. Kada prodre do nervnog sistema i mozga, mozak se pretvara u sun�erastu masu i beskorisno tkivo.

Ono �to zadaje muke nau�nicima u prou�avanju priona je to �to oni nemaju DNK. Ne pona�aju se kao virusi ili bakterije koji se brzo umno�avaju i br�e se manifestuju. Simptomi Krojcfelt-Jakobove bolesti ne moraju da se pojave ni nakon deset godina, a mo�da i du�e od toga. Za sada je nepoznat period inkubacije, i zbog toga niko ne mo�e da predvidi koliko je ukupno zara�enih. Mo�e ih biti na stotine, ili na milione. Koli�ina bi mogla imati ulogu u razvoju bolesti. Ukoliko ubrizgate ve�u koli�inu priona, postoji ve�a verovatno�a da �e se bolest manifestovati za kra�e vreme.

Koli�ina je verovatno imala presudnu ulogu i u �irenju zaraze. Tek nedavno su nau�nici po�eli da veruju da je BSE prion nastao spontano kod jedne krave po�etkom sedamdesetih. Ostaci ove zara�ene krave dospeli su preko hrane do drugih krava, i tako je nastao smrtonosni lanac. Za to vreme prioni su se umno�avali. Mo�da nikada ne bi dospeli do ljudi da ovaj proces nije bio spor i da prethodno decenijama nisu kru�ili izme�u krava. U me�uvremenu su gove�i prioni postali toliko brojni da im nije bilo te�ko da presko�e prepreku i nastave da se �ire i kod drugih vrsta. Ovu teoriju i zvani�no je prihvatila britanska vlada, ali postoje nau�inici koji su na putu da je pobiju. Eksperimenti izazivanja spontanog ra�anja BSE priona kod krava za sada su propali. Uz to, izgleda da su neke vrste pogodnije tlo za njihovo umno�avanje od drugih. Ve� su se pojavile i kod ma�aka, a nau�nici su uspeli da zaraze u laboratorjama i neke druge vrste. Dr Priola ka�e da bi BSE prioni mogli biti vrsta natprirodnog napora mo�danog oboljenja. Ukoliko je ona u pravu, sve dosada�nje zabrane upotrebe MBM hrane za krave mogle bi se pokazati uzaludnim. I SAD su zabranile upotrebu MBM hrane u ishrani goveda, ali farmeri i dalje njome hrane svinje i ovce.

Nau�nici sa Univerziteta u Cirihu tvrde da su na putu da otkriju neke metode koje bi se mogle pokazati uspe�nim u le�enju bolesti u ranom stadijumu, ali upozoravaju da �e pro�i godine pre nego �to im i tako mali uspeh po�e za rukom. U me�uvremenu, pu�evska trka izme�u nau�nika i priona se nastavlja.

prethodni sadr�aj naredni