Vreme broj 519, 14. decembar 2000.

Milioni Evropljana danas se u potpunosti odriču govedine. Pa ipak, ni to ništa ne garantuje. Naučnici tvrde da je moguće da su bolešću zaraženi i norveški lososi koji se uzgajaju u veštačkim ribnjacima, a za čiju se ishranu uvozila hrana iz Engleske

Kada su primetili da im se sin Arno Eboli ponaša histerično i neuravnoteženo, njegovi roditelji su isprva ovakvo ponašanje pripisali pubertetu. Međutim, kako se njegovo stanje pogoršavalo, Ebolijevi su odveli svog sedamnaestogodišnjeg sina kod psihijatra. Arno je bio bezvoljan, plačljiv i nespretan, prestao je da se aktivno bavi sportom i izlazi sa drugovima. Terapija mu nije pomogla, a napadi plača bili su sve češći i gori. "Ludim", uzvikivao je Arno, "imam bolet ludih krava!" Njegovi roditelji nisu ni sanjali da je sin sam sebi postavio dijagnozu. Čak ni doktori nisu mogli da utvrde šta je uzrok bolesti, iako je bio podvrgnut seriji testova u bolnici, sve dok njegova majka nije predložila da se uradi biopsija kojom bi se utvrdilo da li Arno zaista pati od Krojcfelt-Jakobove bolesti, kako se medicinski naziva bolest ludih krava kod ljudi. Rezultati su potvrdili najgora strahovanja. Arno je oboleo od čudne i neizlečive bolesti mozga koja seje strah i paniku Evropom i muči naučnuike već 15 godina otkako je zabeležen prvi slučaj. Arno sada već ne može ni da hoda ni da govori. Prošlog leta na kratko je pao u komu iz koje se probudio, ali se od tada sve češće nalazi u nesvesnom stanju. U trenucima kada je pri svesti ne prepoznaje svet oko sebe. "Jedva da se sećam kako je nekad izgledao", kaže njegova majka.

Zbog ovakvih priča Evropljanima se odnedavno ponovo ježi koža, otkako je bolest uzela maha na kontinentu. Britanska vlada donela je nove zaključke o pogrešnim procenama i istraživanjima tokom prvih epidemija zabeleženih sredinom osamdesetih i tokom devedesetih. Evropska unija naložila je nove mere u testiranju govedine i mlečnih proizvoda. No Britanija, gde je bolset odnela već 70 života, upozorava da evropske vlade nisu dovoljno ozbiljno shvatile opasnost od bolesti "goveđe sunđeraste encefalopatije" (BSE) i njene sporije ali smrtonosne varijante koja napada ljude. Odmah nakon ovakvog upozorenja, zabeleženi su prvi slučajevi smrti u Nemačkoj i Španiji, zemljama koje su se do sada smatrale bezbednim. U međuvremenu je broj žrtava porastao i u Francuskoj, gde je do početka decembra potvrđeno 200 slučajeva obolelih životinja, dok doktori jedne pariske bolnice upravo ispituju pacijentkinju za koju se sumnja da pati od Krojcfelt-Jakobove bolesti. To bi bila četvrta ljudska žrtva u Francuskoj. Susedne zemlje smesta su uvele zabranu uvoza francuske govedine, ali je i potražnja za domaćom govedinom u tim zemljama drastično opala.

PRVI SLUČAJEVI: Bolest se prvi put pojavila u Britaniji 1985. godine i naučnici danas smatraju da se raširila upotrebom stočne hrane koja sadrži goveđe materije koje preteknu iz klanica. Decenijama su uzgajivači goveda i seljaci hranili stoku industrijskom hranom čiji su osnovni sastojci žitarica, ali i mleveni ostaci mesa, kostiju i goveđih iznutrica (tzv. MBM). Britanska vlada zabranila je upotrebu ovakve stočne hrane 1988. godine, ali proizvođači nisu želeli da se odreknu profita od prodaje unosnog proizvoda, pa je ova stočna hrana upsešno plasirana na kontinentu. U Francuskoj je zamišljeno da se ova jeftina stočna hrana upotrebljava za uzgoj svinja i pilića, ne goveda, ali stručnjaci za stočarstvo tvrde da bi se gotovo svakodnevno nekome "omaklo" da MBM-om nahrani i krave. Francuski premijer Lionel Žospen je tek pre tri nedelje uveo apsolutnu zabranu na upotrebu MBM hrane. Prošle nedelje zabranu je uvela i Nemčka.

Strašno je što niko ne može da proceni razmere već učinjene štete. Doktori tvrde da period inkubacije kod ljudi može trajati i decenijama pre nego što se pojave prvi simptomi. Nemoguće je utvrditi pre koliko vremena se Arno Eboli zarazio, i da li se to dogodilo kada je pojeo hamburger od zaražene govedine. Neće se nikada utvrditi ni trenutak kada je zaražena Lorans Diamel, druga žrtva u Francuskoj, koja je u februaru umrla nakon što je godinu dana patila od teške depresije i paranoje. Godinu dana pre smrti doktori su utvrdili da boluje od bolesti ludih krava. No, porodice Eboli i Diamel misle da znaju ko je krivac i uz pomoć advokata podneli su tužbu protiv države Francuske, koju smatraju najodgovornijom za smrt svojih bližnjih. Njihov advokat Fransoa Onora podneo je slične tužbe u ime hiljada hemofiličara zato što su u bolnicama širom Francuske zaraženi virusom HIV-a jer su primili krv koja nije prethodno bila testirana na virus. Onora tvrdi da poseduje dokumente koji dokazuju da su francuske vlasti bile u potpunosti svesne rizika koji nosi hrana MBM, ali da su se odlučile da se ne obaziru. Čak i da je to tačno, pitanje je da li će advokat uspeti da dokaže da su se žrtve zarazlile francuskom a ne britanskom govedinom iz uvoza pre pet godina, kada je registrovan prvi slučaj bolesti koji je i pokrenuo talas panike.

No, i od panike postoji nešto gore. Britanska vlada nedavno je objavila 13 "ključnih zaključaka" izveštaja o bolesti ludih krava, u koje spada i sledeći: "Vlada je bila preokupirana naporima da spreči paniku i preterane reakcije na pojavu BSE-a u ubeđenju da ljudi nisu rizična grupa. Sada je jasno da je kampanja razuveravanja javnosti bila pogrešna." Ilustracija pogrešnog pristupa i danas se dobro pamti u Britaniji. Pre deset godina Džon Gamer, tadašnji ministar poljoprivrede, u okviru kampanje bezuspešno je pokušavao da natera četvorogodišnju ćerku da pred televizijskim kamerama pojede hamburger, ne bi li dokazao da nema bojazni da se ljudi zaraze. Od tada su poreski obveznici u Britaniji platili više od četiri milijardi funti (oko 12 milijardi DEM) za suzbijanje zaraze. Ubijeno je preko 177.000 zaraženih životinja, a gotovo četiri miliona komada goveđeg mesa je uništeno zbog sumnje da potiču od zaraženih krava. A broj žrtava i dalje raste.

VISOKA CENA: Napori da se suzbije bolest ludih krava mogu biti i surovi. Žan-Benoa Ro, proizvođač mlečnih proizvoda iz Normandije, morao je da ubije svojih 75 krava muzara, volova i teladi nakon što je prošlog juna otkriveno da je krava Idol zaražena bolešću ludih krava. Francuski zakon nalaže da, ukoliko se otkrije da je i jedno grlo stoke zaraženo, sve ostale životinje koje su sa njom bile u kontaktu moraju biti ubijene i spaljene. "Razgovarali smo sa francuskim ministarstvom poljoprivrede i stručnjacima", rekao je četrdesetogodišnji Ro, "svi su nam rekli da je verovatnoća da su ostale krave zaražene manja od jedan odsto. Celo krdo je moralo biti ubijeno samo da bi se smirili potrošači." Kada je mozak Idolinih sapatnika testiran na bolest nakon pokolja, utvrđeno je da nijedno drugo grlo nije bilo zaraženo. "Bespotrebna šteta", vajka se Ro. Od vlade je u vidu odštete dobio blizu 900.000 franaka, što mu je omogućilo da kupi novih 38 krava muzara. Ali krave, kao i mlekari, teško podnose promene. Nove krave još se nisu navikle na novi ambijent i slabo daju mleka. "Nove mere su jako rigorozne, i njima se kažnjavaju proizvođači mlečnih proizvoda", kaže Ro. "Kako će preživeti uzgajivači stoke kad su potrošači ubeđeni da su sve krave lude, ni vlada ni mediji ih ne razuveravaju?" pita se Ro.

Ipak, teško je kriviti ljude za strah. Gotovo svakodnevno zvaničnici objavljuju nova upozorenja. Nedugo pre Žopsenove zabrane iz jedne klanice u Normandiji stiglo je obaveštenje da je prerađeno meso od 12 teladi koja su prethodno bila u kontaktu sa zaraženom kravom poslato u prodaju. Lanac samoposluga u Francuskoj otkupio je čitavu količinu i rasprodao je meso pre saopštenja iz klanice. Da li je meso bilo zaraženo? Verovatno ne. Može li neko biti sto posto ubeđen u to? Teško.

Rizik je gotovo nemoguće izbeći. Prvi slučaj bolesti ludih krava zabeležen je u Španiji pre nedelju dana, kada je testom utvrđeno da su dve krave iz Galicije zaražene. Reč je o jednoj od najzabačenijih oblasti Evrope, gde su pojedini stanovnici prvi put dobili telefon pre nekoliko godina. Autonomna oblast poznata je po tradicionalnom stočarstvu koje se drastično razlikuje od savremenog uzgoja teladi, i za koje se do sada verovalo da nosi znatno veći rizik od zaraze. No, zaraza ne pravi razlike. Ipak, španska vlada i dalje tvrdi da nema nikakve opasnosti od zaraze uprkos tome što su otkrivena dva slučaja u Galiciji. No, prodaja govedine u Madridu opala je za 80 odsto.

ODRICANJE: Milioni Evropljana danas se u potpunosti odriču govedine. Pa ipak, ni to ništa ne garantuje, bez obzira na to da li ste se odrekli tatar bifteka ili hamburgera. Naučnici tvrde da je moguće da su bolešću zaraženi i norveški lososi koji se uzgajaju u veštačkim ribnjacima, a za čiju se ishranu uvozila MBM hrana iz Engleske. Doduše, još nije poznato da li se bolest na ljude može preneti preko ribe.

Za sada su potrošači uglavnom opsednuti ludim kravama. Italijanski seljaci blokirali su puteve ka Francuskoj ne bi li sprečili uvoz govedine. Ostali su na blokadama iako je italijanska vlada zvanično zabranila uvoz govedine iz Francuske. Italijanski zvaničnici tvrde da je potpuno bezbedno jesti italijansku govedinu. "Naš sistem prevencije je savršen", izjavio je italijanski ministar zdravlja Umberto Veronezi. Svejedno, prodaja govedine u Italiji drastično je opala, dok je prodaja konjskog mesa naglo porasla.

Evropska unija pokušava da utvrdi da li je zabrana uvoza francuske govedine u skladu sa osnovnim principima Unije o slobodnoj trgovini. Ukoliko bi se zabrana kosila sa principima, ostaje pitanje šta onda činiti. Ove dileme nisu sprečile većinu članica Unije i nekoliko zemalja koje se nadaju skorom članstvu da unilateralno uvedu embargo. Građani su previše uznemireni da bi marili šta o tome misle u Briselu.

Međutim, neke zemlje mogle bi da profitiraju od panike koja vlada Evropom. Prozivođači iz Brazila i Argentine smatraju da će, trenutno gledano, opasti potražnja za govedinom svuda u svetu, ali da će se tržište brzo oporaviti i da će prihodi od izvoza govedine iz ovih zemalja biti vrtoglavi, jer ni u Argentini ni u Brazilu MBM hrana nikada nije bila korišćena u uzgoju goveda. Verovatno će ovo meso biti skuplje. Ali, šta bi roditelji Arnoa Ebole dali da njihov sin ponovo bude kao nekada, živahan i veseo, i da ponovo bezbrižno guta hamburgere sa drugarima?

Priredila: Duška Anastasijević

Bolest ludih krava (BSE) nastala je kao posledica upotrebe jeftine zamene za proteine u stočnoj hrani dobijene od ostataka krava i ovaca nakon obrade u klanicama

1985: jedan veterinar je britanskim vlastima skrenuo pažnju na slučaj "krave 133" za koju se ispostavilo da boluje od goveđe sunđeraste encefalopatije (BSE). To je bio prvi zvanično zabeležen slučaj bolesti ludih krava.

1988: Britanija uvodi zabranu upotrebe stočne hrane koja sadrži materije goveđeg i ovčijeg porekla (hrana MBM) i donosi naredbu da se sve zaražene životinje ubiju. Britanski proizvođači nastavljaju da izvoze MBM hranu u druge zemlje Evrope.

1989: Britanija uvodi zabranu upotrebe goveđeg mozga i kičmene moždine u prehrambenoj industriji. Evropska zajednica uvodi ograničenu zabranu uvoza govedine iz Britanije.

1990: otkriven je slučaj obolele mačke, što je probudilo sumnju da bolest može da se širi i na druge vrste. Britanska vlada počinje da prati pojavu bolesti kod ljudi.

1993: u Britaniji otkriveno preko 100.000 zaraženih grla stoke

1995: umire Stiven Čerčil (19), prva žrtva Krojcfelt-Jakobove bolesti, humane verzije bolesti ludih krava.

1996: Britansko ministarstvo zdravlja obaveštava parlament da je uzrok smrti deset osoba obolelih od Krojcfelt-Jakobove bolesti konzumiranje govedine zaražene BSE-om.

1999: EU ukida embargo na uvoz govedine iz Britanije, ali četrdeset zemalja, uključujući Francusku, ostavljaju sa zabranu uvoza.

2000: strah od bolesti ludih krava širi se Evropom. U Britaniji do sada zabeleženo preko 70 smrtnih slučajeva koji su posledica Krojcfelt-Jakobove bolesti.

Gadljivi nemaju šta da traže u poslu koji obavlja doktorka Suzet Priola, virolog i stručnjak za bolesti mozga, u laboratoriji "Roki Mountin" u državi Montana. Gotovo svakodnevno ubrzigava zaraženo tkivo direktno u mozak miševa i hrčaka. "Ako ubrizgate u miša zaraženo tkivo, otkrićete ga u njegovom mozgu tek nakon sat vremena, i to jedva. No, nakon 24 časa, zaraženo tkivo potpuno nestaje. Međutim, za nedelju dana, pojavljuje se ponovo. Niko ne zna šta se sa tkivom dešava. To je potpuna misterija."

Proći će još dosta vremena pre nego što nauka kaže poslednju reč u vezi sa Krojcfelt-Jakobovom bolešću koja se povezuje sa upotrebom govedine zaraženom bolešću ludih krava. Izgledi bi bili bolji da je reč o bakteriji ili o virusu, ali ustanovljeno je da bolest potiče od čudnog molekula proteina koji je nazvan prion. On spada u klasu potpuno novih infektivnih agenasa. Otkrio ga je 1980. godine naučnik Stenli Prusiner, za šta je 1997. dobio Nobelovu nagradu, u trenutku kada su mediji bili opsednuti ludim kravama. "Nismo otkrili kako se bolest leči, niti ćemo to biti u stanju u dogledno vreme", kaže Martin Zidler, stručnjak za Krojcfelt-Jakobovu bolest i konsultant Svetske zdravstvene organizacije.

U međuvremenu, naučnici pomno proučavaju prion. Najčudnija stvar u vezi sa ovim proteinom je to što je veoma sličan normalnom proteinu. Koliko je naučnicima poznato, prioni su gotovo identični proteinima koji se nalaze u ljudskom i kravljem organizmu i u gotovo svim ostalim živim bićima. Od njih su sastavljeni molekuli DNK koji nalažu ćelijama kako da proizvode proteine neophodne za održavanje organizma u životu. Proteini su sačinjeni od stotina molekula aminokiselina i zbog svoje dužine imaju izuvijan oblik. Oblici proteina trenutno su u žiži naučničke pažnje jer od oblika u mnogome zavisi njihova uloga u organizmu; danas neki naučnici smatraju da je prion obični protein malo čudno savijen. Kao kad biste dva potpuno identična parčeta hartije savili na različite načine – od jednog napravite aviončić, a drugi naprosto zgužvate.

Drugačiji oblik priona može biti uzrok njegovih neobičnih osobina. Kada prion dođe u kontakt sa normalnim proteinom, kojih je u mozgu mnogo, on "tera" normalni protein da ga imitira, i normalni protein postaje – prion. Iz razloga koji su za sada tajna za naučnike, organizam ne može da razlaže prione kao što može druge proteine. Kada jednom prodre u nervni sistem, prion više ništa ne može zaustaviti. On najpre ulazi u stomak, i odatle sporo napreduje do mozga. Kada prodre do nervnog sistema i mozga, mozak se pretvara u sunđerastu masu i beskorisno tkivo.

Ono što zadaje muke naučnicima u proučavanju priona je to što oni nemaju DNK. Ne ponašaju se kao virusi ili bakterije koji se brzo umnožavaju i brže se manifestuju. Simptomi Krojcfelt-Jakobove bolesti ne moraju da se pojave ni nakon deset godina, a možda i duže od toga. Za sada je nepoznat period inkubacije, i zbog toga niko ne može da predvidi koliko je ukupno zaraženih. Može ih biti na stotine, ili na milione. Količina bi mogla imati ulogu u razvoju bolesti. Ukoliko ubrizgate veću količinu priona, postoji veća verovatnoća da će se bolest manifestovati za kraće vreme.

Količina je verovatno imala presudnu ulogu i u širenju zaraze. Tek nedavno su naučnici počeli da veruju da je BSE prion nastao spontano kod jedne krave početkom sedamdesetih. Ostaci ove zaražene krave dospeli su preko hrane do drugih krava, i tako je nastao smrtonosni lanac. Za to vreme prioni su se umnožavali. Možda nikada ne bi dospeli do ljudi da ovaj proces nije bio spor i da prethodno decenijama nisu kružili između krava. U međuvremenu su goveđi prioni postali toliko brojni da im nije bilo teško da preskoče prepreku i nastave da se šire i kod drugih vrsta. Ovu teoriju i zvanično je prihvatila britanska vlada, ali postoje naučinici koji su na putu da je pobiju. Eksperimenti izazivanja spontanog rađanja BSE priona kod krava za sada su propali. Uz to, izgleda da su neke vrste pogodnije tlo za njihovo umnožavanje od drugih. Već su se pojavile i kod mačaka, a naučnici su uspeli da zaraze u laboratorjama i neke druge vrste. Dr Priola kaže da bi BSE prioni mogli biti vrsta natprirodnog napora moždanog oboljenja. Ukoliko je ona u pravu, sve dosadašnje zabrane upotrebe MBM hrane za krave mogle bi se pokazati uzaludnim. I SAD su zabranile upotrebu MBM hrane u ishrani goveda, ali farmeri i dalje njome hrane svinje i ovce.

Naučnici sa Univerziteta u Cirihu tvrde da su na putu da otkriju neke metode koje bi se mogle pokazati uspešnim u lečenju bolesti u ranom stadijumu, ali upozoravaju da će proći godine pre nego što im i tako mali uspeh pođe za rukom. U međuvremenu, puževska trka između naučnika i priona se nastavlja.

prethodni sadržaj naredni