Vreme broj 519, 14. decembar 2000.

Vra�anje Skoplja staroj ljubavi Pekingu ve� je izvesno

"Makedonija �e od Tajvana dobiti milijardu dolara kao nagradu zato �to je ovu zemlju priznala, ali to �e biti samo po�etak; jer tajvanski biznismeni spremni su da investiraju u makedonsku privredu koja �e uskoro postati jaka i prosperitetna, a gra�ani �e �iveti mnogo bolje nego �to �ive danas. Priznavanjem Tajvana Makedonija nema �ta da izgubi, jer sa Kinom ionako nismo imali veliku privrednu saradnju." Ovim su re�ima po�etkom 1999. godine Vasil Tupurkovski i njegova Demokratska alternativa, koji su u to vreme bili koalicioni partneri u vladi premijera Ljup�eta Georgijevskog, poku�avali da objasne makedonskoj javnosti novu spoljnu politiku Makedonije.

Makedonska opozicija bila se o�tro suprotstavila "avanturi Tajvan". Socijaldemokratski savez Makedonije je tada najavio da �e priznavanje smatrati neva�e�im ukoliko ponovo osvoji vlast. Tadasnji predsednik Kiro Gligorov se �ak i rasplakao pred parlamentom pozivaju�i na gra�anski otpor priznavanju Tajvana. Priznanje je ipak pro�lo, iako je i sam premijer Georgijevski u to vreme sumnjao u pri�u o milijardi dolara.

RIBA I RIBARENJE: Pri�u o "milijardi " je nakon nekoliko meseci prestao da pri�a i kreator ideje o priznavanju Tajvana Vasil Tupurkovski, koji je po�eo da plasirat tezu da Tajvanci Makedoncima ne�e dati ribu, nego �e ih nau�iti kako da je sami love. Budu�i da se na Balkanu vi�e ceni porcija ribe nego besplatni �asovi ribarenja, ovo nije pro�lo u javnosti, koja je kaznila Tupurkovskog na predsedni�kim izborima odr�anim u jesen 1999. Tupurkovski je za vreme kampanje krivicu poku�avao da svali na koalicionog partnera VMRO-DPMNE, tvrde�i da ova partija namerno ko�i ulazak tajvanskog kapitala u Makedoniju. Iako je samo godinu dana ranije Tupurkovski bio apsolutni favorit za predsednika, na izborima nije uspeo da se plasira �ak ni u drugi krug.

Prvi jasni signali da zvani�no Skoplje nije zadovoljno Tajpehom stigli su sa novim predsednikom Makedonije Borisom Trajkovskim, koji je primanje akreditiva tajvanskog ambasadora u Skoplju uslovio pobolj�anjem privredne saradnje Makedonije i Tajvana. Poruka je bila jasna: "Puni diplomatski odnosi izme�u dve zemlje bi�e uspostavljeni samo ukoliko Tajvan odr�i prvobitna obe�anja." Nova tajvanska vlada je, me�utim, najavila da �e prekinuti sa "dolar-diplomatijom", �to je razo�aralo i najve�e pobornike "projekta Tajvan", a odnose izme�u dve zemlje dovelo u pat-poziciju.

Kada je pre nekoliko dana Demokratska alternativa Vasila Tupurkovskog napustila koaliciju sa VMRO-DPMNE-om, a u novu vladu u�li liberali Rista Gu�terova, svima je bilo jasno da �e novi kabinet premijera Ljup�eta Georgijevskog poku�ati da se oslobodi "balasta" koji su ostavili alternativci. Liberali koji su od po�etka bili protiv priznavanja Tajvana najavili su da �e biti dosledni u nastojanju da opet uspostave odnose sa Narodnom Republikom Kinom. U tom kontekstu su se ovih dana susreli predsednik makedonskog sobranja, liberal Stojan Andov, i predstavnik kineske ambasade u SR Jugoslaviji. Andov je nakon susreta izjavio da je bilo re�i o ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa izme�u Pekinga i Skoplja, nagove�tavaju�i da �e Makedonija uskoro "ispraviti gre�ku".

SAMO EKONOMIJA: Novi �ef makedonske diplomatije Sr�an Kerim, koji tako�e dolazi iz redova Liberalne stranke, rekao je da sa "teritorijom Tajvana" treba i dalje razvijati ekonomske odnose, ali da je jedan od prioriteta makedonske spoljne politike normalizovanje odnosa sa Kinom.

Oglasio se i kabinet predsednika Borisa Trajkovskog: "Najdalja perspektiva makedonsko-tajvanskih odnosa mogu biti samo dobri trgovinski odnosi i razvijena privredna suradnja." Premijer Georgijevski se zasad nije izjasnio o ovom pitanju, ali se njegovo �utanje tuma�i kao odobravanje poteza liberala i predsednika Trajkovskog. Opozicija tvrdi da je i sam Georgijevski odgovoran za neuspelu tajvansku avanturu, a predstavnici vladaju�eg VMRO-DPMNE-a tvrde da je priznavanje Tajvana bilo nu�no progutati radi "mira u ku�i" u koaliciji sa Demokratskom alternativom Vasila Tupurkovskog. Prema ovim tvrdnjama, vi�e nema potrebe za "mirom u ku�i" jer su je alternativci napustili, pa je zato vra�anje Pekingu najlogi�niji potez.

Od obe�ane "milijarde", sa Tajvana je u Makedoniju stiglo samo pedesetak miliona dolara. Makedonija je sa Tajvanom do�ivela ve� vi�enu storiju nekih marginalnih afri�kih i latino-ameri�kih zemalja koje su priznale Tajvan u nadi da �e prebroditi siroma�tvo uz pomo� "bogatog prijatelja iz Azije". Vra�anje Skoplja staroj ljubavi Pekingu, ve� je izvesno. Pitanje je samo da li �e Peking koji je rizikovao dobre odnose sa Gr�kom priznaju�i Makedoniju pod njenim ustavnim imenom, mo�i Skoplju da zaboravi i oprosti "tajvansku avanturu".

V.Z.

prethodni sadr�aj naredni