Vreme broj 519, 14. decembar 2000.

Za razliku od ostalog sveta, gde prazni�na potro�a�ka euforija po�inje ve� u novembru, kod nas ljudi poklone kupuju uglavnom sami sebi, pokazuje na�e malo istra�ivanje

Prijatno ve�e, ne previ�e hladno, tek pokoja pahuljica. Debelju�kasti deda mrazevi ispred bogato ukra�enih prodavnica. Uglancani trotoari. Dovoljno novca. Bez nervoze u vazduhu i sva�a u redovima. U rukama papirne kese prepune adekvatnih poklona za mile i drage. A mo�da, sa neke strane, nai�e i ON, koji kavaljerski podi�e kesu koja je slu�ajno ispala�

Umesto toga: 1. krajem decembra uvek je hladno, uvek je bljuzgavica ili poledica; 2. decembarska plata i novogodi�nji bonusi uvek sti�u prekasno, a �ekova redovno ponestane pre toga; 3. kona�na odluka o kupovini poklona milima i dragima obi�no "pada" 31. decembra uve�e, desetak minuta pre zatvaranja prodavnica; 4. deda mrazevi su ovde mr�avi, pokidanih odela i naj�e��e bez brade.

Pou�eni tim iskustvom, Novu godinu uglavnom ne do�ekujemo smireni i sre�ni, uz saznanje da �emo pokloniti i dobiti poklon koji smo �eleli. Zahvaljuju�i traumama zbog poklona i zbog svega ostalog �to prati praznike, pred samu proslavu, negde oko osam uve�e postajemo potpuno histeri�ni � po�inju tada razmi�ljanja o tome da se odustane od svega i ostane kod ku�e, kajanje �to se ni�ta nije obavilo na vreme i, naravno, porodi�ne sva�e. Verovatno unapred prestravljeni takvom slikom novogodi�njih praznika, unapred razo�arani �to �emo umesto �eljenog d�empera dobiti kapu, a umesto adekvatne knjige pokloniti neadekvatnu kasetu, svi se trudimo da dramu odlo�imo �to je vi�e mogu�e. �ini se da �e tako biti i ovaj put � dve nedelje pred (ovaj put pravi) "dolazak novog milenijuma", ni po �emu se ne vidi da Nova godina sti�e. 

UKRASI: Prvo ono najo�iglednije � gradske ulice. Svetiljke, lampioni, jelke i pahuljice od stiropora, sve ono �to na ulicama svetskih gradova prosto podsti�e na kupovinu poklona i �irenje prazni�nog duha, kod nas jo� ne mogu da se vide. Bar ne u toj formi � na beogradskim ulicama postoje ukrasi, ali pro�logodi�nji i bez (u me�uvremenu pokradenih) sijalica. U razgovoru za "Vreme" �edomir Manasijevi�, pomo�nik gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove, ka�e da ti ukrasi nisu skinuti "iz raznoraznih razloga", ali da �e ovoga puta sasvim sigurno biti uklonjeni. Do tada, u trenutku kad se ovaj broj na�e u prodaji, ve� �e biti izabran izvo�a� radova koji �e obezbediti da stari ukrasi kona�no zasvetle. A to �e se, kako najavljuje Manasijevi�, dogoditi "pred 23. decembar". Dve nedelje pred Novu godinu nije ukra�en ni Ni� � jo� se ne zna kako �e ukrasi izgledati ni gde �e biti postavljeni, a u Javnom komunalnom preduze�u "Medijana" re�eno nam je da "jo� nije kasno � nije Ni� kao Beograd da slavi katoli�ki Bo�i� i kiti se pre 25. decembra". �to se Novog Sada ti�e, za ukra�avanje grada ve� godinama je zadu�eno preduze�e "Globus", koje planira da ove godine samo osposobi pro�logodi�nje ukrase koji ni ovde nisu skinuti. Kako nam je rekla direktorka Ljubica Krsti�, sve �e biti skromno, ali ipak malo bogatije nego ranije zbog do�eka novog milenijuma � bi�e tu jelke, zelenilo, dr�avne, republi�ke i gradske zastave. Ipak, jo� nije postignut dogovor o detaljima: "Mi se obi�no dogovorimo ve� po�etkom novembra, ali ove godine, zbog poznatih okolnosti, malo kasnimo".

Po�to na osnovu izgleda ulica ne mo�e da se zaklju�i da se "ne�to sprema", prvi slede�i prazni�ni punkt trebalo bi da budu izlozi. Ali, ni oni jo� nisu ukra�eni � neke privatne prodavnice izgledaju sve�anije nego obi�no, ali �ini se da tu jo� ne�to nedostaje, odnosno da se prava dekoracija i animacija tek o�ekuju. Po svemu sude�i, zemlja Srbija jo� je daleko od u svetu uobi�ajenih na�ina animiranja potro�a�a. Uostalom, ve� se pokazalo da ljudi �udno gledaju momke kostimirane u koko�ke koji stoje ispred jednog restorana brze hrane u centru grada pozivaju�i potencijalne mu�terije da u�u. Da li zbog tog iskustva ili puke inercije, trgovci s kojima smo razgovarali ka�u da "ni dekoracija, ni bilo kakva vrsta animacije kod nas ne prolazi, ljudi ne reaguju na to". �elja da se napravi spektakl radi spektakla, da ina�e sive, identi�ne prodavnice malo "o�ive" ne pominje se.

Ina�e, �ak ni ono �to je postalo uobi�ajeno pred Novu godinu jo� se ne prime�uje � za sada samo dve firme ogla�avaju svoje usluge bilbordima na kojima su prikazani prazni�na trpeza, odnosno novogodi�nji ukrasi. Jo� se o�ekuju i TV spotovi kojima se gledali�tu i kupcima �estitaju svi mogu�i nastupaju�i praznici, ali njihovo ka�njenje gledali�tu istanjenih �ivaca verovatno prija.

�OPING: I tako, ni�im animirani, kre�emo u prodavnice. A situacija je tu ne�to inspirativnija za kupovinu poklona. Naime, dok su u dekorisanju omanuli ili nisu ni poku�avali da mu se posvete, trgovci su krenuli na sigurno � na popuste. �to je, �ini se, �arobna re� za nas. Ono �to bi trebalo da bude potro�a�ki duh kod nas jo� nije razvijeno toliko da bismo kupovali smi�ljeno, sa jasnim planom i unapred obezbediv�i novac, ali �elja za kupovinom radi kupovine definitivno postoji � li�no iskustvo govori da se prve ve�e pare do kojih �ovek do�e iskoriste za kupovinu gomile artikala koji se ba� i ne mogu ubrojati u neophodne.

U nedostatku tih ve�ih para, do iznemoglosti se koriste upravo popusti. �ini se ipak da se oni koriste recimo sebi�no � iako je Nova godina za dve nedelje, retko ko kupuje poklone. Ispred luksuzne prodavnice u centru Beograda ve� danima su beskona�ni redovi jer je popust �ak 70 odsto � svi koji na kraju u�u unutra probaju d�empere, jakne i cipele, �to je sasvim siguran znak da se kupuje za li�ne potrebe. Nedaleko odatle jo� je neotkriveno sni�enje zahvaljuju�i kome se firmirana kozmetika mo�e kupiti po petostruko ni�oj ceni � mu�terije su uglavnom �ene koje tako�e, kako nam je re�eno, kupuju za sebe. Iako su i dru�tvena preduze�a na sav glas oglasila popuste, u njima se uglavnom ne kupuje �ak ni za li�ne potrebe � razlog je mo�da to �to je re� o ve� oproba(va)nom receptu: roba je precenjena, pa su joj onda cene "sni�ene". Po�to ve�a ponuda uzrokuje i znatnije sni�avanje cena, pravi popusti se tek o�ekuju na tradicionalnim novogodi�njim va�arima � beogradski �e ove godine po�eti 15, a novosadski 20. decembra. Tu �e se verovatno na�i uobi�ajeni "red hrane, red turske garderobe, red bi�uterije, red igra�aka", ali i nimalo prazni�na atmosfera koju karakteri�u guranje po halama i gu�va oko tezgi � sve zajedno opet nimalo inspirativno za kupovinu poklona. U poslednje vreme prili�no popularna katalo�ka prodaja i ovaj put podrazumeva ogromne popuste i "uslovne kupovine": ako kupite dva proizvoda sa te-i-te stranice, proizvod sa ove stranice dobijate za trostruko ni�u svotu. Me�utim, ni u tom slu�aju ne pazare se pokloni � artikli u sjajnoj prazni�noj ambala�i jo� nisu previ�e tra�eni.

A kad smo ve� kod ambala�e, �ini se da nam ni tradicija pakovanja poklona nije ba� razvijena. Godinama smo se pitali da li pokloni spakovani u �arene kutije sa ma�nama zaista postoje ili su samo plod ma�te onih koji snimaju filmove, a onda su se kutije pojavile i kod nas. Me�utim, kao �to ve� biva, cene su im bile nerealno visoke tako da se nisu ba� "primile". Pakovanje poklona kupljenih u poslednjem trenutku i poslednjim preostalim novcem ostalo je tako uglavnom u skladu sa samim poklonom � stvar improvizacije i trenutnog nadahnu�a. Osim toga, i sam ritual poklanjanja kod nas nije ba� u skladu sa svetom � tamo je uobi�ajeno da se svi pokloni stave pod bo�i�nu jelku i da se otvaraju na Bo�i� ujutru, dok se kod nas to uvek poka�e kao neprakti�no re�enje. Ute�no je ipak �to su i sami pokloni (u dana�njem smislu te re�i) kod nas skora�nja pojava: "Pre Drugog svetskog rata, bili su uobi�ajeni pokloni iz kategorije hrane i pi�a, naro�ito �e�er i kafa, koji su bili retkost. Afirmacijom ro�endana i Nove godine, koja je trebalo da zameni Bo�i�, pre�lo se na poklanjanje intimnih sitnica", obja�njava za "Vreme" asistent na Odeljenju za etnologiju i antropologiju beogradskog Filozofskog fakulteta Bojan �iki�.

Ono �to je uobi�ajeno u svetu i istovremeno odavno prihva�eno kod nas jeste darivanje dece � za Novu godinu to su obi�no paketi�i koje dele deda mrazevi (na�alost, oni odgovaraju opisu s po�etka ove pri�e � navedeno pod brojem 4). Sistem klasi�no sindikalan: roditelji ka�u �elje svoje dece, uplate tra�enu svotu, a preduze�e se nekako "uklopi" u to. Ove godine problem �e, kako saznajemo, biti slatki�i. "Svi poku�avaju da se uklope u cenu od oko 12 maraka, a to je vrlo te�ko zbog previsokih cena slatki�a. Igra�ke su, s druge strane, prili�no jeftine po�to je i ponuda velika", re�eno nam je u privatnoj firmi koja se bavi paketi�ima. �to se ti�e poklona van paketi�a, u proteklih nekoliko godina oni su podrazumevali barbike, lego kocke i imitacije oru�ja. Koliko god skupi bili, ti pokloni su re�avali problem poklona i za slede�ih nekoliko Novih godina: svaka barbika pre ili kasnije morala je da dobije ku�u i mu�a (zvanog Ken), lego kocke su stalno mogle da se dokupljuju, a oru�je je dobijalo nove elemente.

IMPROVIZACIJA: Ma �ta i ma za koga kupovali, u decembru u svakom slu�aju kupujemo vi�e nego obi�no. I dok se u svetu ta kupovina dugoro�no planira, kod nas je i na tom planu va�e�a parola "sna�i se". Neke boljestoje�e firme daju zaposlenima novogodi�nji bonus (po ugledu na inostrana iskustva "13. plate"), ali taj bonus obi�no stigne prekasno, odnosno taman u trenutku da se zgodno uklopi u gorepomenutih desetak minuta pred zatvaranje prodavnica.

Ipak, ovde tradicionalno funkcioni�u �ekovi bez pokri�a, pozajmice i, pre svega, "crni fondovi". Cilj ne bira sredstva, a pravilo je da praznik mora da bude praznik u pravom smislu te re�i: "Kao i svih prethodnih godina i decenija, narod je spreman da izvadi poslednju paru iz d�epa da bi proslavio Novu godinu", ka�e Bo�ko Mijatovi� iz Ekonomskog instituta odgovaraju�i na pitanje ima li uop�te novca koji �e pokriti tro�kove koji tek predstoje. Oni koji, uprkos koliko-toliko prazni�noj atmosferi, �ive u strahu da �e eventualna potro�a�ka groznica i "va�enje poslednje pare" uzrokovati ve�e tr�i�ne potrese, pla�e se po Mijatovi�evim re�ima bez razloga: "To je �ist biznis. Jedni zarade, drugi potro�e i ravnote�a je sa�uvana." 

U slu�aju da snala�enje s novcem ipak ne bude ba� uspe�no, preostaje improvizovanje samog poklona. Poslednjih desetak godina bile su naro�ito pogodne za to, valjalo je samo uklju�iti ma�tu i iskoristiti trenutnu dru�tveno-politi�ku situaciju: u nedostatku boljeg re�enja, bilo je sasvim na mestu pokloniti nekome sve�e ili petrolejsku lampu (kad nije bilo struje), ulje ili �e�er, pi�taljku, originalni transparent, bed� ili majicu sa likom �e Gevare, knjigu o Robespjeru, a pro�le godine i knjigu "Kraj srpske bajke". Po�to su takvi pokloni sada definitivno out, improvizacija �e morati da uklju�i pre svega �injenice o osobi kojoj kupujemo, a ne o zemlji u kojoj �ivimo. Ipak, izgleda da se jo� nismo pomirili sa tim: trgovci ka�u da im kupci masovno tra�e� igra�ke bagere!

Ove godine problem �e mo�da predstavljati i �injenica da su svi pomalo prazni i umorni. U anketi koju je "Vreme" poku�alo da sprovede (vidi okvir!), retko ko je rekao da �eli ne�to konkretno, materijalno. �elje su se uglavnom svodile na "mir u zemlji, zdravlje, mir u ku�i". Da li je razlog to �to je zbog nerazvijenosti ve� pomenutog potro�a�kog duha (mentaliteta) i poslovi�ne besparice ovde uglavnom po�eljnije re�i da "materijalna dobra nisu bitna", nego priznati da su ona neophodna? Da li smo, pomireni sa narodnom mudro��u da "nije bogat onaj ko mnogo ima, nego onaj kome malo treba", vaspitali sebe tako da ne �elimo i ne tra�imo ni�ta? Da li mo�da, bar malo, upra�njavamo samoobmanu zasnovanu na prioritetu duhovnih vrednosti? Verovatno je odgovor na bar jedno od ovih pitanja pozitivan. I verovatno �e za promenu takvog stanja duha biti potrebne godine.

Na globalnom planu, proces �e u svakom slu�aju biti ubrzan ukoliko: 1. prodavnice budu sjajne, ukra�ene, druga�ije; 2. prodava�ice budu nasmejane i puste vas da na miru razgledate; 3. deda mrazevi budu kao u filmovima; 4. kostimirani momci ostanu dosledni (pa makar i kao koko�ke) koliko god ih �udno gledali. Na li�nom planu, jedno od mogu�ih pravila potvrdilo se kao korisno: duhovne vrednosti dolaze do punog izra�aja tek ukoliko se kona�no izgubi "potro�a�ka nevinost", odnosno tek po�to sebe ili nekog drugog po�astite najskupljim parfemom ili karminom koji mo�ete da priu�tite. Utvrdi�ete da �e razmi�ljanje o prolaznosti �ivota biti mnogo lak�e, a i kona�no �e vam biti jasno koliko u stvari imate, a koliko vam treba.

Tamara Skroza

Na pitanje "O kakvom poklonu sanjate, a kakvim �ete se zadovoljiti?" studentkinja Aleksandra Popovi� odgovara da sanja da za Novu godinu dobije zimovanje na Kopaoniku. Ipak, zadovoljila bi se i karticom za mobilni telefon: "To �u mo�da i dobiti, ali 064, po�to je jeftinija."

Vladanka Jovi�i�, zaposlena u palati "Beograd", tvrdi da bi najvi�e volela da dobije unu�e. Na na�e insistiranje da navede ne�to materijalno, odgovara da je "situacija takva da ne mo�e ni�ta ni da sanja ni da o�ekuje, bar dok joj Dafina ne vrati pare". O onome �to ipak mo�e da o�ekuje ka�e: "Zadovoljila bih se onim �to i ina�e dobijam � boksom boljih cigareta, po�to obi�no pu�im krd�u."

Student �or�e Odavi� sanja o maloj garsonjeri u centru grada i o desetodnevnom odmoru na moru ili planini: "Da samo le�im, spavam, jedem, sa devoj�icom naravno." Umesto toga, on �e se zadovoljiti uobi�ajenim poklonima: "�arapicama od mame i tate, CD-om od sestre i nekim iznena�enjem od devojke".

Dina �oli�-An�elkovi� sanja da dobije sabrana dela Nikolaja Velimirovi�a i tepih "koji joj svake godine obe�avaju". Njena porodica se, kako ka�e, vi�e raduje Badnjoj ve�eri i Bo�i�u, tako da su novogodi�nji pokloni vi�e simboli�ni i namenjeni uglavnom deci: "Gledamo �ta kome treba, tako da kupujemo ne�to za svakodnevnu upotrebu". Dina �oli�-An�elkovi� sanja i o poklonu koji bi ona mogla da d�: "Ocu Isaiji iz Manastira sv. Georgija u Bijeloj na �avniku ve� dugo �elim da poklonim kopiju hilandarske Bogorodice Trojeru�ice, ali mi to nikako ne polazi za rukom."

Vladimir �uri�-�ura �eleo bi da za Novu godinu dobije "tropsko ostrvo koje bi naselio svim tropikalistima (�lanovi novoosnovanog pokreta koji za cilj imaju da naprave prvu tropsku pla�u u Beogradu, prim. T.S.), a za koje je jedino bitno da ima uvedenu struju". On bi se zadovoljio i "tropikalisti�kom �urkom namenjenom svim prijateljima koji vole dobar ples". I ove godine, kao i prethodnih, zadovolji�e se ipak obi�nim poklonom, parfemom.

"Nije vreme za materijalne stvari, a ja �elim da za Novu godinu dobijem poljubac", ka�e Dragoljub �uri�i�. On jo� napominje da smo svi mi "u oktobru dobili najve�i mogu�i poklon za ulazak u novi milenijum". �to se ti�e poklona kojim bi bio zadovoljan, �uri�i� tako�e ne navodi ni�ta konkretno i ka�e da bi ga dovoljno obradovalo saznanje da se predstavnici nove vlasti ne�e otimati oko fotelja kao predstavnici stare. �ta o�ekuje da �e dobiti ove godine? "Od sina �u sigurno dobiti sli�ice za album 'Hugo', �to �e me obradovati, posebno ako dobijem one koje nemam."  

Tamara Skroza u trenutku dok pi�e ovaj tekst sanja da dobije kompjuter. Zadovolji�e se kvalitetnijim lakom za nokte neuobi�ajene boje (sve crvene i roza nijanse isklju�ene!).

prethodni sadr�aj naredni