Vreme broj 519, 14. decembar 2000.

"Mnogo se gre�ilo prema Beogradu. Nismo umeli da volimo svoj grad na pravi na�in. Niti da mu se posvetimo"

Sa knji�evnicom Svetlanom Velmar-Jankovi� razgovaramo o Beogradu, moglo bi se re�i junaku njenih romana. Ba� kao i u njenom tek objavljenom romanu �Nigdina�, u kome se po prvi put bavi temom iz bliske pro�losti, pro�logodi�njim bombardovanjem Beograda. Gospo�a Velmar-Jankovi� je ljubazno i predusretljivo (prezauzeta i gripozna) prihvatila razgovor uz molbu da odgovore napi�e.

"VREME": Koliko politi�ke promene menjaju grad?

SVETLANA VELMAR-JANKOVI�: Sve krupne i sitne promene menjaju grad, jer je grad osetljiv i �iv organizam. Promene ga menjaju a on, grad, uti�e na promene. Kao i ljudi, gradovi se razlikuju izme�u sebe: ne mo�ete na�i ni dva ista �oveka, ni dva ista grada, ni dva sli�na kraja istog grada: Dor�ol nije sli�an Vra�aru, niti Vra�ar Novom Beogradu, ni Novi Beograd Zemunu � a sve su to delovi Beograda.

Da li se jo� se�amo kojim su se ulicama kretale protestne povorke Beogra�ana u jesen i zimu 1996/97. godine? Protesti su obi�no po�injali na Studentskom trgu, ispred Filozofskog fakulteta i knji�are Plato, pa se i�lo do Trga slobode i, onih dana kad su �etnje postajale du�e, silazilo se Francuskom do Du�anove, pa se opet vra�alo, uz Ulicu kralja Petra I do Uzun-Mirkove, pa jo� jednom istim putem do Trga, zatim Kolar�evom do Terazija i do Kneza Milo�a, onda uzbrdicom do Bulevara i Takovske, pa Lole Ribara, odnosno Svetogorskom i Makedonskom opet na Trg.

Nisam slu�ajno pomenula da je ulica koja je do pre neku godinu nosila ime Lole Ribara sada, kao �to se zvala nekada, u vreme pre Prvog svetskog rata, postala Svetogorska: nazivi ulica u na�em podneblju mo�da prvi ukazuju na vrstu promena u politi�kom �ivotu. Posle Drugog svetskog rata, Ulica kralja Petra I postala je Ulica 7. jula, Kne�ev trg � Trg republike, Staljingradska � Makedonska, �or�a Klemansoa � Ive Lole Ribara, Bitoljska � Georgi Dimitrova.

Uvek mi je izgledala karakteristi�na promena koja se dogodila kad se Ulica Milo�a Velikog preobratila u Ulicu Kneza Milo�a: to je zna�ilo da tada�nja, revolucionarna nova vlast priznaje knezu Milo�u Obrenovi�u njegovu ulogu u istoriji, ali ne priznaje veli�inu te uloge. U sa�etoj istorijskoj pro�losti moglo je da bude, eventualno, i zna�ajnih li�nosti, ali nikako nije moglo da bude velikih, ukoliko nisu bili nadahnuti socijalisti�kom misli.

Politi�ka preterivanja su na� usud a ta se preterivanja odmah otkrivaju u �ivotu grada.

Jeste li primetili kako je ovog prole�a i leta Beograd postajao nekako sti�an i siv, potonuo u sumornost? �ak su se i mladi, �ini mi se, manje smejali, grajala su samo deca. Nije to bilo toliko zbog nesnosne vru�ine koliko zbog nesnosnog bezna�a. Krajem avgusta i po�etkom septembra, kad je po�elo politi�ko predizborno vrenje, �esto sam, u trolejbusu ili autobusu, �ula mlad svet kako �apu�e, izme�u sebe: Ako i ovoga puta propadnemo, ako nas i ovog puta pre�u � ja odmah be�im preko granice, ne �ekam vi�e ni dana, makar se tamo potucao kao fizi�ki radnik.

Uo�i izbora, grad je disao zebnjom i nadom. I prkosom! Uo�i 5. oktobra disao je strahom i besom. Pri�eljkivala sam u sredu 4. oktobra vi�e duha solidarnosti: da, kao u U�icu, ili �a�ku, ili u Kragujevcu, ne radi ni jedna jedina prodavnica, ni samoposluga, ni trafika � da i opustele ulice progovore ono �to smo svi mislili: Ne pristajemo vi�e! Dosta je bilo!

Beogradu je tada bio potreban podstrek iz drugih gradova, i dobio ga je. Zatim je, podstaknut, izveo svoju, i na�u, novu bunu na dahije.

Beograd je imao �ansu da odavno bude metropola. Gde i kada se pogre�ilo?

Moramo se dogovoriti o tome �ta podrazumevamo pod re�i metropola. Ako podrazumevamo ono osnovno zna�enje sadr�ano u gr�kom izrazu metropolis, glavni grad, grad-matica, prestonica � onda je Beograd ve� odavno metropola, jer je odavno postao glavni grad jedne malene dr�ave. U svojoj prvoj vladi, knez Mihailo Obrenovi� proglasio je 1842. Beograd prestonicom.

Ako pod istom re�i podrazumevamo i mo�, bogatstvo, blesak, rasko� glavnih gradova u velikim evropskim zemljama, onda nije te�ko proceniti da Beograd daleko zaostaje za mogu�im uzorima. Gde se pogre�ilo? Hajde da prvo pozovemo u pomo� jedan istorijski podatak koji mo�da mo�e da objasni za�to Beograd stalno zaostaje. U prva dva milenijuma hri��anske ere Beograd je, koliko se zna � izuzimam pro�logodi�nje bombardovanje � ru�en 137 puta, dakle prose�no vi�e od jedanput u svakih petnaest godina. Ne treba zaboraviti da, sigurno, nisu sva ru�enja ni zabele�ena i da se prosek ru�enja pove�ava u drugom milenijumu. Gotovo sam sigurna da se ovakvim tragi�nim prosekom ne mo�e pohvaliti nijedan od glavnih gradova na Balkanu. U XX veku ni Zagreb ni Ljubljana, recimo, nisu ru�eni, a Beograd jeste i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Zato ovaj na� grad i jeste feniks: malo-malo pa se di�e iz pepela. Ali to je ru�njikav feniks, prljav i golu�drav.

U poslednjih nekoliko decenija malo se mislilo na lepotu Beograda a mnogo vi�e na prevlast novca. Ponekad imam utisak da su se, u jedno vreme, arhitekti takmi�ili koji �e od njih bolje i odsutnije da zakloni ne samo prilaze na�im dvema rekama, nego i pogled na reke, vidike. Izgradili smo ne�to kejova � pa stali. Po�eli smo da negujemo parkove � pa ih zapustili.

Na�em gradu istorija jeste sudbina, ali smo mu sudbina i mi, njegovi �itelji. Da bilo koji drugi narod ima glavni grad sa ovakvim prirodnim i geografskoim polo�ajem � on bi od tog grada stvorio, kao nekada Despot Stefan Lazarevi� u prve tri decenije XV veka, cvetnu ba�tu. Mi smo stvorili prili�no unaka�en konglomerat razli�itih naselja iz kojih je lepota �ivljenja naj�e��e proterana. Sva sre�a da nije iz svih. Pitam se gde su nestali, u kojem namernom zaboravu, oni izvanredni projekti o urbanom razvoju modernog Beograda koje je ostavio za sobom arhitekta Branko Maksimovi�? Ali sad, �ta je tu je. Mnogo se gre�ilo prema Beogradu. Nismo umeli da volimo svoj grad na pravi na�in. Niti da mu se posvetimo.

Da li je Beograd otvoren grad?

Otvoren je, iako se misli da nije. Misli se zbog toga �to postoji izvesna netrpeljivost izme�u nas, starosedelaca, i njih, novodo�av�ih. Ako je Beograd postao nedovoljno gostoprimljiv � a izgleda da je postao � to je zbog toga �to su mu, u poslednjih deset godina, silom hteli da promene duh. Dok su se, u nekada�njim jugoslovenskim zemljama, po�etkom devedesetih gomilale la�ne srpske ratne pobede, od Beogra�ana se o�ekivalo da postanu osioni i nadmeni kao i tada�nja vlast. Kad su po�eli da se gomilaju porazi, od Beogra�ana se tra�ilo da se prave da ih ne prime�uju iako je i beogradska mlade� ginula na frontovima. Hiljade i hiljade nesre�a, izbeglih ljudi bili su �ivi dokaz tih poraza, i zato ih je vlast saterivala u logore, pretvarala u obespravljene �itelje. Sa ratnim porazima po�ela je izgradnja la�ne, izmi�ljene stvarnosti u kojoj su doskora�nji vlasnici mo�i i novca, Boga mi, i na�ih �ivota, �eleli da traju. I trajali su, i te kako. Vlast je na sve mogu�e na�ine sugerisala razliku izme�u dve vrste nesre�nika: izme�u nas, koji jo� nismo izbegli, i njih, koji su morali da dobegnu kod nas. Ta razlika je imala da zakloni onu veliku razliku koja je postojala i koja jo� postoji: da mi �ivimo u siroma�tvu i bedi, a oni ve� ne znaju �ta �e sa svojim oplja�kanim blagom. Mi smo bezvezno roblje, oni su nova klasa mo�nika. Ali, molim za strpljenje: njihovo je vreme ipak pro�lo, na�e ipak dolazi. Polako sti�e, oprezno, jer je teren prepun polo�enih mina.

�ta je u Beogradu najvi�e beogradsko?

Ako bi neki mo�ni zli duhovi jedne no�i odneli ili razneli Kalemegdan, ve�no utvr�enje nad ulivom Save u Dunav, grad koji bi osvanuo ne bi vi�e bio Beograd. Na prvom mestu je, dakle, Kale-megdan, tvr�ava obra�una, ali treba zapamtiti da je to i Fi�ir-Bair, breg za razmi�ljanje. Zatim dolazi Top�ider, nekada�nji mali Versaj Milo�a Obrenovi�a, pa Ada ciganlija, sada�nje uto�i�te Beogra�ana. I Kalemegdan i Top�ider smo zapustili: valja da im se �to pre vratimo, �to zna�i da ih obnovimo i stalno brinemo o njima. Zalazak sunca posmatran sa razorene, unaka�ene Terazijske terase, zalazak o kojem je pevao Jovan Du�i� � ali u njegovo vreme Terazijska terasa jo� nije bila upropa��ena. Tu je i neprevazi�eni beogradski humor, smeh Beogra�ana nad svim nevoljama i nesre�ama koje su ih zadesile. Crni humor �to o�arava.

�ta Vam u Beogradu najvi�e prija?

Prija mi � Beograd. Ono uzbu�enje koje uvek ose�am kad se vra�am sa puta iz neke druge zemlje. Kad sam bila mlada i stizala u Beograd vozom od nekud sa severnih ili zapadnih strana, sva sam drhtala dok bi voz prelazio preko �elezni�kog mosta na Savi i, posle, dugo ulazio na beogradsku �elezni�ku stanicu. Otkad nisam mlada, �e��e se vra�am avionom ali uop�te nije prijatno dolaziti u Beograd iz Budimpe�te. Volim da gledam Beograd iz aviona, naro�ito ako je dan pun svetlosti. Tada opet sva treperim: vra�am se ku�i!

Beograd je moj dom.

Priredila: Sonja �iri�

prethodni sadr�aj naredni