Intervju: Vojislav Ko�tunica, "Vreme" br. 519
Ako je i bilo razumljivo za�to je portret dr Vojislava Ko�tunice u mesecu septembru tri puta bio na naslovnoj strani va�eg lista, a veliki intervjui s njim dva puta objavljeni u istom periodu, potpuno je nerazumljiv uredni�ki motiv da i jedno i drugo ponovi u broju 519. Aktuelni predsednik SRJ i vi�e je nego prisutan u medijima da bi mu jedan list kao �to je "Vreme" morao ukazivati dodatnu pa�nju. Ovo tim pre �to gospodin Ko�tunica u svim svojim istupima manje ili vi�e ponavlja iste stvari i be�i od konkretnih odgovora. Tako su, na primer, i va�i �itaoci ostali uskra�eni za jasan odgovor o politi�kim razlikama izme�u njega i Zorana �in�i�a. Umesto da podilazi trenutno vladaju�em javnom mnjenju i napla�uje tantijeme od svog "prvobora�kog" ugleda koji je zaista nesporan, od "Vremena" se o�ekuje mnogo vi�e.
Zoran Dimitrijevi�, Beograd
Nema dr�avne religije
"No� u molitvi", "Vreme" br.
518
Va� �italac Mihailo Lali� javio se u ime �italaca koji su uznemireni �lancima o odnosu crkve i dr�ave, povodom teksta "No� u molitvi" objavljenog u broju 518. Gospodin Lali� se pita: "I za�to vlada ne bi smela, bar njeni veruju�i �lanovi, da prisustvuje bdenjima? Da li to 'Vreme' tra�i i zabranjuje im da budu vernici? Da li to va� list ponovo propoveda staljinizam i titoizam, gde svi moramo biti poslu�nici ateista..."
Smatram da je "Vreme" na pravi na�in i na samom po�etku vladavine takozvanog DOS-a upozorilo da pravoslavlje nije dr�avna religija. Mo�da su svi �lanovi vlade i skup�tine pobo�ni, ve�ina je verovatno pravoslavne vere, ali veru mogu ispovedati kao privatna lica, a ne kao predstavnici naroda.
Oni, napokon, i ne predstavljaju narod, oni predstavljaju stanovni�tvo, predstavljaju gra�ane. Ja sam pravoslavac, i to prili�an, ako je to va�no i ako je to merljivo, ali mi smeta kad osetim da se izme�u nove vlasti i Crkve za�inje tolika idila.
"Vreme", dakle, ne zabranjuje dr�avnim funkcionerima da hodo�aste, da poste, da daju priloge Crkvi, ali politi�ari to mogu �initi jedino kao pojedinci, nikako kao pobednici na oktobarskim izborima.
Milenko Krstaji�, Novi Sad
Intervju: Svetlana Velmar-Jankovi�
"Zebnja i prkos", "Vreme" br.
519
S velikim zadovoljstvom sam pro�itao intervju g�e Svetlane Velmar-Jankovi�. Ima u njemu, me�utim, jedna konstatacija s kojom se nikako ne mogu slo�iti, a ba� je nju prire�iva� izdvojio. Radi se o nazivu jedne od glavnih beogradskih ulica, koja se danas zove Ulica kneza Milo�a, dok je pre "revolucionarnog" menjanja imena, negde oko 1945. godine, bila Ulica Milo�a Velikog. G�a Velmar-Jankovi� tu promenu obja�njava odbijanjem tada�njih vlasti da priznaju veli�inu bilo kojoj istorijskoj li�nosti koja pripada istoriji od pre 1941. Da li je tako? Bilo bi zanimljivo podsetiti se na okolnosti pod kojima je Milo� Obrenovi� postao "Veliki". To nas vra�a jos pola veka unazad. Krajem XIX veka u Srbiji je vladao re�im "�vrste ruke" dvojice poslednjih Obrenovi�a, kralja Aleksandra i njegovog oca Milana, koji se u korist sina odrekao prestola ali ne i uticaja u vojsci. Ne ose�aju�i se dovoljno sigurnim, razvijali su kult dinastije, uz koji je i�ao i kult li�nosti njenog osniva�a. Tako je jula 1898. tada�nja Narodna skup�tina donela ukaz kojim je nare�eno da se ubudu�e knez Milo� zove i pi�e Milo� Veliki. Bi�e da su na taj na�in Milo�evi vladaju�i ro�aci hteli da nadomeste onu veli�inu za koju su ose�ali da im nedostaje. Uglavnom, ta oktroisana veli�ina (skup�tine tog vremena predstavljale su karikaturu parlamentarizma) zadr�ala se u nazivu ulice i posle promene dinastije, mada se na starim planovima grada mo�e uo�iti da se deo iznad "Londona" zvao Ulica kralja Ferdinanda. Uz sve nagle i preterane poteze koje su povla�ile vlasti ustoli�ene posle Drugog svetskog rata, bilo je ipak i nekih koji su izdr�ali test vremena. Milo� je zadr�ao svoju ulicu bez titule, koja ipak nije ostala usa�ena u narodnu svest, dok je pitanje kada je on bio veliki, a kada ne, moglo biti prepu�teno sudu istorije, kome dekretima ustanovljene titule "velikih", "oslobodilaca" i "ujedinitelja", kao i zakoni o za�titi imena, dela i likova, mogu samo zamagliti vidike.
Branislav Mi�i�, Beograd
Nov�anik i glava
"'Divac' u srpskoj vladi",
"Vreme" br. 519
Jedini pisani medij koji je svih ovih deset godina bio van doma�aja biv�eg nam re�ima bili su "politi�ki" nedeljnici. Naime, da je biv�a vlast stavila pod kapu i taj na�in zdravog informisanja ne znam �ta bi bilo sa svima nama. Svaki broj takvog nedeljnika otvorio bi intervju na�ih du�ebri�nika koji su nam krojili sudbinu sve ovo vreme. To bi bila u isto vreme sjajna prilika za biv�eg nam predsednika koji bi mogao da nam i na taj na�in kroji misli, iz razloga �to se doti�ni nikada nije snalazio sa elektronskim medijima. Tu bi se pojavio jedan vrli novinar sa pitanjima na koje bi na� biv�i predsednik odgovarao savr�eno jednostavno i prilago�eno �irokim narodnim masama. Tu bih dao jednu zamerku "Vremenu", koje je za mene oduvek bilo jedna od stvari koje su mi pomagale da ne pomislim da sam jedan u maloj grupi otpadnika koji misle druga�ije: u slede�em periodu bih vas molio da probate da stupite u kontakt sa �to vi�e ekonomista i ljudi koji nam mogu na bilo koji na�in pomo�i u ovom prelaznom periodu. Na primer, kao �to je bio intervju sa gospodinom Bo�idarem �eli�em iz prethodnog broja. Postoje jo� u ovoj zemlji ljudi koji ne razmi�ljaju nov�anikom nego glavom. Iako ste vi politi�ki nedeljnik, molio bih vas da ubudu�e razmi�ljate u tom pravcu.
Miodrag Petrovi�, Beograd
