Kumanovski nesporazum
Jugoslovenske vlasti su do sada pokazale prili�nu meru strpljenja i uzdr�anosti povodom krize na jugu Srbije. Uprkos isku�enjima, taj kurs ne treba menjati
Protekla
izborna kampanja bila je jedinstvena i po tome �to su teme direktno
vezane za stranke i njihove programe bile u drugom planu u odnosu na vesti
iz okoline Bujanovca. Izbori u Srbiji su zavr�eni, ali kriza u Pre�evskoj
dolini nastavlja da dominira politi�kim �ivotom zemlje. Najnoviji korak
u tom pravcu predstavlja predlog Deklaracije o za�titi nacionalnog i dr�avnog
interesa SRJ koju je savezna vlada uputila skup�tini, a za koji se o�ekuje
da bude usvojen na zajedni�koj sednici oba doma, uo�i izlaska ovog broja
"Vremena" iz �tamparije.
Dokument ima deset ta�aka ("principa") i vredi ga pa�ljivo pro�itati, izme�u ostalog i zato �to je re� o prvom takvom aktu od konstituisanja savezne skup�tine. U Deklaraciji se konstatuje da su za upade samozvanih "oslobodilaca" na teritoriju u�e Srbije "direktno odgovorne" me�unarodne vojne i civilne vlasti na Kosovu, a zatim se pred KFOR i UNMIK postavlja �itav niz zahteva: tra�i se, na primer, neodlo�no upu�ivanje kontingenta Vojske Jugoslavije na Kosovo, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, zatim povratak svih gra�ana koji su tokom poslednjih godinu i po dana izgnani sa Kosova. Ipak, najvi�e pa�nje izaziva zahtev Savetu bezbednosti UN-a da "odredi najkra�i mogu�i rok i preduzme mere za hitno povla�enje terorista iz zone bezbednosti". Ukoliko do toga ne do�e, ka�e se u Deklaraciji, "SRJ �e sama re�iti taj problem primenom svih me�unarodno dozvoljenih mera borbe protiv terorizma, �to je njeno legalno i legitimno pravo i obaveza". Iako se nigde ne navodi koji je to "najkra�i mogu�i rok", ova ta�ka Deklaracije zvu�i kao ultimatum, i bez sumnje �e biti tako i shva�ena.
STRPLJENJE I DOSLEDNOST: Realno govore�i, �anse da se u dogledno vreme makar delimi�no ispune zahtevi iz Deklaracije gotovo da ne postoje. Da li iko stvarno sumnja na koji bi na�in bili do�ekani mladi�i u uniformama VJ ukoliko bi se uputili na Kosovo, �ak i u neverovatnom slu�aju da im komanda KFOR-a to dozvoli, ako se zna da rezolucija 1244 predvi�a povratak svega nekoliko stotina lako naoru�anih vojnika? Za�to se poigravati sa sudbinama prognanika, koji sami imaju mnogo manje iluzija o mogu�nosti skorog povratka svojim ku�ama. I kona�no, da li Skup�tina SRJ zaista preuzima odgovornost za posledice koje bi nastale ako bi Vlada re�ila da "sama re�i problem" kr�enjem Vojno-tehni�kog sporazuma potpisanog pro�le godine u Kumanovu?
Pomenuti sporazum je, ina�e, bolno jasan, iako se jedan general ovih dana hvalio da "kad god ga pro�ita u njemu na�e ne�to novo". U ta�ki 4. �lana I pi�e da "bilo kakve snage SRJ bez izri�itog odobrenja komadanta KFOR ne�e ni pod kakvim okolnostima u�i, ponovo u�i, ili ostati na teritoriji Kosova", dok se malo dalje ka�e da �e u kopneno-bezbednosnoj zoni "biti dozvoljen boravak lokalnoj policiji". I kona�no, u zaklju�nom �lanu sporazuma pi�e da komandant KFOR-a ima pravo da upotrebi silu protiv svih snaga za koje proceni da predstavljaju pretnju njegovim trupama, bez obzira na to gde se nalaze. U teoriji, ovaj �lan dozvoljava KFOR-u da iz vazduha ga�a polo�aje "oslobodila�ke vojske Pre�eva Medve�e i Bujanovca" (U�PMB), ali da li iko stvarno pri�eljkuje da nam NATO iz vazduha ponovo zavodi red po Srbiji?
Paradoksalno je da ova deklaracija, koja i po formi i sadr�aju podse�a na neke proizvode pro�log re�ima, dolazi upravo u trenutku kada je na�a zemlja ostvarila nekoliko zna�ajnih uspeha na me�unarodnom planu. KFOR je poslednjih nedelja znatno poja�ao napore da prese�e dotok ljudi i naoru�anja sa Kosova prema bezbednosnoj zoni, uhapsio nekoliko desetina ljudi i zaplenio prili�nu koli�inu oru�ja; Savet bezbednosti je u vi�e navrata jasno osudio U�PBM i zatra�io njihovo rasformiranje; i kona�no, nekoliko visokih komandanata KFOR-a reklo je da se radi o kriminalcima i teroristima koji predstavljaju pretnju za bezbednost regiona. Svi ovi uspesi postignuti su pre svega strpljivom i doslednom politikom koju je Vlada vodila do sada. Zato nije jasno zbog �ega se sada najavljuje povratak na jezik pretnji i ultimatuma, jezik koji je potpredsednik te iste vlade �ovi� javno odbacio pre nekoliko nedelja. Usput, situacija u zoni se tokom proteklih nedelja nije znatno pogor�ala, nego se �ak i pobolj�ala, ako je verovati saop�tenjima MUP-a.
KREDITI I KAMATE: Postoje dva mogu�a obja�njenja za nastanak Deklaracije: jedan je da je Vlada izgubila strpljenje i da je stoga re�ila da "o�isti" zonu po svaku cenu, makar to zna�ilo rat. Drugo, znatno verovatnije obja�njenje, jeste da je Deklaracija ipak namenjena za unutra�nju upotrebu, i da predstavlja nastavak izborne kampanje drugim sredstvima. Parlamentarni izbori su gotovi, ali �e predsedni�ki verovatno biti odr�ani za koji mesec, pa mnogi ve� sada hvataju zalet u trci za najve�eg patriotu. U tom kontekstu treba shvatiti i "hrabru" izjavu generala Peri�i�a, budu�eg potpredsednika vlade Srbije, da "Kumanovski sporazum nije trebalo ni potpisivati, a kamoli po�tovati". Da li general priziva novi rat da nadoknadi onaj u kome nije stigao da u�estvuje?
Bez obzira na to, pretnjama "svetskim mo�nicima" ne treba se igrati. Jugoslavija se taman izvukla iz niza ratova i nesre�a koji su zapo�injani i zavr�avani zarad o�uvanja jedne beskrupulozne vlasti. Nova vlast je i od naroda i od me�unarodne zajednice povukla kredit za koji mnogi tvrde da je ve�i nego �to su zaslu�ili. Pretnje praznom pu�kom i olako obe�ana brzina najbolji su na�in da se taj kredit spiska � a onda slede kamate.
Dejan Anastasijevi�
