Kumanovski nesporazum
Jugoslovenske vlasti su do sada pokazale priličnu meru strpljenja i uzdržanosti povodom krize na jugu Srbije. Uprkos iskušenjima, taj kurs ne treba menjati
Protekla
izborna kampanja bila je jedinstvena i po tome što su teme direktno
vezane za stranke i njihove programe bile u drugom planu u odnosu na vesti
iz okoline Bujanovca. Izbori u Srbiji su završeni, ali kriza u Preševskoj
dolini nastavlja da dominira političkim životom zemlje. Najnoviji korak
u tom pravcu predstavlja predlog Deklaracije o zaštiti nacionalnog i državnog
interesa SRJ koju je savezna vlada uputila skupštini, a za koji se očekuje
da bude usvojen na zajedničkoj sednici oba doma, uoči izlaska ovog broja
"Vremena" iz štamparije.
Dokument ima deset tačaka ("principa") i vredi ga pažljivo pročitati, između ostalog i zato što je reč o prvom takvom aktu od konstituisanja savezne skupštine. U Deklaraciji se konstatuje da su za upade samozvanih "oslobodilaca" na teritoriju uže Srbije "direktno odgovorne" međunarodne vojne i civilne vlasti na Kosovu, a zatim se pred KFOR i UNMIK postavlja čitav niz zahteva: traži se, na primer, neodložno upućivanje kontingenta Vojske Jugoslavije na Kosovo, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, zatim povratak svih građana koji su tokom poslednjih godinu i po dana izgnani sa Kosova. Ipak, najviše pažnje izaziva zahtev Savetu bezbednosti UN-a da "odredi najkraći mogući rok i preduzme mere za hitno povlačenje terorista iz zone bezbednosti". Ukoliko do toga ne dođe, kaže se u Deklaraciji, "SRJ će sama rešiti taj problem primenom svih međunarodno dozvoljenih mera borbe protiv terorizma, što je njeno legalno i legitimno pravo i obaveza". Iako se nigde ne navodi koji je to "najkraći mogući rok", ova tačka Deklaracije zvuči kao ultimatum, i bez sumnje će biti tako i shvaćena.
STRPLJENJE I DOSLEDNOST: Realno govoreći, šanse da se u dogledno vreme makar delimično ispune zahtevi iz Deklaracije gotovo da ne postoje. Da li iko stvarno sumnja na koji bi način bili dočekani mladići u uniformama VJ ukoliko bi se uputili na Kosovo, čak i u neverovatnom slučaju da im komanda KFOR-a to dozvoli, ako se zna da rezolucija 1244 predviđa povratak svega nekoliko stotina lako naoružanih vojnika? Zašto se poigravati sa sudbinama prognanika, koji sami imaju mnogo manje iluzija o mogućnosti skorog povratka svojim kućama. I konačno, da li Skupština SRJ zaista preuzima odgovornost za posledice koje bi nastale ako bi Vlada rešila da "sama reši problem" kršenjem Vojno-tehničkog sporazuma potpisanog prošle godine u Kumanovu?
Pomenuti sporazum je, inače, bolno jasan, iako se jedan general ovih dana hvalio da "kad god ga pročita u njemu nađe nešto novo". U tački 4. člana I piše da "bilo kakve snage SRJ bez izričitog odobrenja komadanta KFOR neće ni pod kakvim okolnostima ući, ponovo ući, ili ostati na teritoriji Kosova", dok se malo dalje kaže da će u kopneno-bezbednosnoj zoni "biti dozvoljen boravak lokalnoj policiji". I konačno, u zaključnom članu sporazuma piše da komandant KFOR-a ima pravo da upotrebi silu protiv svih snaga za koje proceni da predstavljaju pretnju njegovim trupama, bez obzira na to gde se nalaze. U teoriji, ovaj član dozvoljava KFOR-u da iz vazduha gađa položaje "oslobodilačke vojske Preševa Medveđe i Bujanovca" (UČPMB), ali da li iko stvarno priželjkuje da nam NATO iz vazduha ponovo zavodi red po Srbiji?
Paradoksalno je da ova deklaracija, koja i po formi i sadržaju podseća na neke proizvode prošlog režima, dolazi upravo u trenutku kada je naša zemlja ostvarila nekoliko značajnih uspeha na međunarodnom planu. KFOR je poslednjih nedelja znatno pojačao napore da preseče dotok ljudi i naoružanja sa Kosova prema bezbednosnoj zoni, uhapsio nekoliko desetina ljudi i zaplenio priličnu količinu oružja; Savet bezbednosti je u više navrata jasno osudio UČPBM i zatražio njihovo rasformiranje; i konačno, nekoliko visokih komandanata KFOR-a reklo je da se radi o kriminalcima i teroristima koji predstavljaju pretnju za bezbednost regiona. Svi ovi uspesi postignuti su pre svega strpljivom i doslednom politikom koju je Vlada vodila do sada. Zato nije jasno zbog čega se sada najavljuje povratak na jezik pretnji i ultimatuma, jezik koji je potpredsednik te iste vlade Čović javno odbacio pre nekoliko nedelja. Usput, situacija u zoni se tokom proteklih nedelja nije znatno pogoršala, nego se čak i poboljšala, ako je verovati saopštenjima MUP-a.
KREDITI I KAMATE: Postoje dva moguća objašnjenja za nastanak Deklaracije: jedan je da je Vlada izgubila strpljenje i da je stoga rešila da "očisti" zonu po svaku cenu, makar to značilo rat. Drugo, znatno verovatnije objašnjenje, jeste da je Deklaracija ipak namenjena za unutrašnju upotrebu, i da predstavlja nastavak izborne kampanje drugim sredstvima. Parlamentarni izbori su gotovi, ali će predsednički verovatno biti održani za koji mesec, pa mnogi već sada hvataju zalet u trci za najvećeg patriotu. U tom kontekstu treba shvatiti i "hrabru" izjavu generala Perišića, budućeg potpredsednika vlade Srbije, da "Kumanovski sporazum nije trebalo ni potpisivati, a kamoli poštovati". Da li general priziva novi rat da nadoknadi onaj u kome nije stigao da učestvuje?
Bez obzira na to, pretnjama "svetskim moćnicima" ne treba se igrati. Jugoslavija se taman izvukla iz niza ratova i nesreća koji su započinjani i završavani zarad očuvanja jedne beskrupulozne vlasti. Nova vlast je i od naroda i od međunarodne zajednice povukla kredit za koji mnogi tvrde da je veći nego što su zaslužili. Pretnje praznom puškom i olako obećana brzina najbolji su način da se taj kredit spiska – a onda slede kamate.
Dejan Anastasijević
