Vreme broj 521, 28. decembar 2000.

U�estale javne rasprave o tome da li bi SR Jugoslavija trebalo da u�e u Partnerstvo za mir vode se nekako po strani od novih vlasti. Osim pobornika i protivnika, ima i onih koji se zala�u za neutralnost � �ta god to u dana�njem svetu zna�ilo. Javno mnjenje uzdr�ano je prema ideji pribli�avanja NATO-u koliko podr�ava ulazak u evropske integracije; nevolja je �to jedno bez drugog ne ide.

I tako, moglo bi se dogoditi da SR Jugoslavija opovrgne onu poslovicu koja ka�e "Ako ne mo�e� da ih pobedi�, priklju�i se". Em je "pobedila NATO", em �e mu se priklju�iti. Ne zna se kada i kako, no ostajanje po strani, sa stanovi�ta me�unarodne zajednice predvo�ene Sjedinjenim Dr�avama � ali i interesa onoga �to se jo� zove SR Jugoslavija � nije pod znakom pitanja.

Pojmovi

NATO: Severnoatlantski pakt osnovalo je 12 severnoameri�kih i evropskih zemalja 4. aprila 1949; jo� �etiri evropske dr�ave priklju�ile su mu se u periodu 1952�1982, da bi sada�nji broj od 19 �lanica dostigao 12. marta 1999, kada su u organizaciju primljene �e�ka Republika, Ma�arska i Poljska. Potonje tri u�le su u okviru onoga �to se posle ru�enja Berlinskog zida 1989. godine naziva reorganizacijom Alijanse u cilju razvoja kooperativnih struktura bezbednosti Evrope. Svoje politi�ke i vojne strukture NATO prilago�ava zadacima o�uvanja mira i upravljanja krizama (crisis management) u saradnji sa zemljama koje nisu �lanice Alijanse i me�unarodnim organizacijama. Prve i za sada jedine dve vojne akcije van teritorija zemalja �lanica NATO je izveo bombardovanjem ciljeva u Republici Srpskoj (avgusta 1995) i SR Jugoslaviji (24. marta � 10. juna 1999).

Partnerstvo za mir (PFP, Partnership for Peace): Program PFP NATO je zapo�eo januara 1994. kao proces izgradnje zajedni�ke bezbednosti �lanica NATO-a i PFP-a u oblastima od �isto vojne i odbrambene saradnje, preko upravljanja krizama, planiranja civilne za�tite, do kontrole vazdu�nog saobra�aja. Cilj PFP-a je ja�anje stabilnosti i sigurnosti u Evropi (1) unapre�enjem "prozirnosti" (transparency) odbrambenih planova i vojnih izdataka, (2) obezbe�enjem demokratske kontrole oru�anih snaga i (3) razvojem � dugoro�no � snage partnerskih zemalja da bolje sara�uju sa NATO �lanicama. U PFP-u su od 1994. godine Albanija, Jermenija, Azerbejd�an, Bugarska, �e�ka (sad NATO), Estonija, Finska, Gruzija, Ma�arska (sad NATO), Kazahstan, Kirgizija, Latvija, Litvanija, Moldavija, Poljska (sad NATO), Rumunija, Rusija, Slova�ka, Slovenija, �vedska, Turkmenija, Ukrajina i Uzbekistan; 1995. priklju�ile su se Austrija, Belorusija i Makedonija; 1996. u PFP je u�la �vajcarska i � za sada kao poslednja � 1999. godine, Irska. Jedine dve evropske zemlje van PFP su SR jugoslavija i Bosna i Hercegovina.

Kako radi PFP

Dvogodi�nji planovi PFP-a obuhvataju vi�e od 2000 razli�itih aktivnosti u okviru 21 podru�ja saradnje, u rasponu od velikih vojnih ve�bi do malih radnih grupa i od geostrate�kih pitanja do kurseva stranih jezika. �lanice biraju programe u skladu sa sopstvenom politikom, posebnim zahtevima i finansijskim mogu�nostima. Preko Saveta Evroatlantskog partnerstva (EAPC, The Euro-Atlantic Partnership Council) obavlja se saradnja i razmena gledi�ta izme�u NATO i PFP �lanica; potonje od 1997. imaju ne�to ve�i pristup konsultacijama u planiranju zajedni�kih aktivnosti. Odluka o tome je, sude�i prema javnim dokumentima, doneta na osnovu iskustava saradnje u mirovnim misijama IFOR i SFOR u BiH. U stole�u koje nadolazi razvoj operativnosti PFP bi�e izgra�en na (1) politi�ko-vojnim okvirima NATO-vo�enih operacija PFP-a, (2) pro�irenom i prilago�enom planiranju i izve�tavanju, odnosno (3) razvijenoj prakti�noj vojnoj i odbrambenoj saradnji unutar �lanica PFP-a. Poslednja ta�ka je centralna: njome je predvi�eno rastu�e pove�anje i unapre�enje vojne efikasnosti multinacionalnih snaga spremnih i sposobnih da sara�uju sa NATO �lanicama u operacijama odgovora na budu�e krize. Ili: "PFP nastavlja da se razvija, a Alijansa ga vidi kao dinami�ni proces koji �e NATO i partnere u�initi me�usobno bli�im."

Kontrolisana evolucija

Kriti�ari � �to nu�no ne zna�i i protivnici politi�kih odnosno vojnih integracija � ukazuju na �injenicu da NATO, prvobitno ugovor o zajedni�koj odbrani, od pada Berlinskog zida tra�i na�in da opstane u novim svetskim okolnostima. Ono �to jedni vide kao �irenje na Istok, NATO tuma�i ne samo kao izgradnju sistema kolektivne bezbednosti jedinstvene Evrope, ve� i stvaranje jedne nove politi�ke zajednice.

Sredinom osamdesetih godina su�en zbog kritike Jugoslovenske narodne armije, Toma� Mastnak, teoreti�ar civilnog dru�tva i profesor na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, smatra da je: "NATO s okon�anjem hladnog rata zapao u krizu identiteta, u kojoj nema jasnih odgovora na pitanja kakva �e ubudu�e biti njegova uloga, niti kako �e biti organiziran. Uklju�ivanje u organizaciju koja zapravo vi�e ni sama ne zna �ta bi sa sobom i koja je postala relikt prija�njih vremena, ra�a dodatne nedoumice. Osim toga, izme�u integracije Evrope i NATO-a postoji konfliktan, a ne samo protivre�an odnos... Ako Evropa uistinu bude htjela imati vlastitu obrambenu politiku, morat �e se otresti NATO-a."

Balkan ili suverenitet

Zagreba�ki politikolog Sini�a Tatalovi� u listu "Feral Tribune" upozorava da "u novim zemljama �lanicama PFP i NATO ne postoji razvijena javnost u kojoj bi se vodila diskusija o pozitivnim i negativnim posljedicama pristupanja NATO-u... Politi�ke odluke o pristupanju donose se odve� brzo, bez konzultiranja onih koji to pla�aju". �to se Hrvatske ti�e, Tatalovi� smatra da je najja�i argument za ulazak u PFP obezbe�enje bezbednosti u nestabilnoj politi�koj zoni: "Korist od Saveza bila bi daleko manja kad bi u regiji do�lo do radikalnog pobolj�anja politi�kih prilika. Interes Hrvatske za ulazak u NATO zavisi stoga o ishodu odnosa izme�u Srbije, Crne Gore i Kosova, ali i o prilikama u Makedoniji."

Poseban problem predstavlja frustriraju�a o�iglednost gubitka suvereniteta, �to po definiciji ne mora biti "balkanski" sindrom. Pre nekoliko godina je u Italiji ameri�ki vojni avion u niskom letu presekao sajle skija�ke �i�are, �to je �ivotom platilo dvadesetak ljudi. Nacionalno pravosu�e u tom, kao ni u sli�nim slu�ajevima, po NATO � i ameri�kim � pravilima igre, nije nadle�no. �to se pilota ti�e, ameri�ki vojni sud osudio ga je na � ne�asno otpu�tanje iz vojske; u slu�aju silovanja 12-godi�nje Albanke, ameri�kom vojnku koji je priznao krivicu preti kazna dugogodi�nje robije.

Na� slu�aj � protivnici

Na nedavnom savetovanju o PFP-u, odr�anom u organizaciji Instituta za geopoliti�ke studije, predstavnik General�taba Vojske Jugoslavije (VJ) ukazao je na negativne posledice ulaska Jugoslavije u PFP. On bi ugrozio nacionalni identitet, dr�avne i nacionalne interese; bio bi naru�en princip oslonca na sopstvene snage; doveo bi do odricanja dela suvereniteta; PFP je samo na�in na koji Sjedinjene Dr�ave gospodare Evropom; posredstvom PFP-a Zapad bi se me�ao u na�e unutra�nje odnose; pove�ala bi se materijalna i finansijska davanja za oru�ane snage; morali bi se usvojiti NATO standardi u organizaciji i obuci oru�anih snaga; bili bi ugro�eni obave�tajno-bezbednosni sistem i vojna industrija, prisiljena da se prilagodi NATO standardima...

Neki od pomenutih argumenata mogu izazvati nedoumicu. U proteklih deset godina dominiraju�e razglabanje � o definisanim pojmovima ne mo�e se govoriti � pitanja nacionalnog identiteta, dr�avnog i nacionalnih interesa, kao i na�in njihove "odbrane" doveli su do op�te katastrofe. Posle potpisivanja Vojnotehni�kog sporazuma u Kumanovu i povla�enja sa Kosova o o�uvanom suverenitetu SRJ ne raspredaju ni kafanski teoreti�ari i stratezi. Ve�e me�anje u unutra�nje poslove SRJ od onog vi�enog u vreme Milo�evi�eve vlasti te�ko da i Zapad mo�e da zamisli ili po�eli. Obave�tajno-bezbednosni sistem i slu�be Milo�evi�ev re�im je rasturio jo� 1991/92. godine, o �emu svedo�e tada�nji njegovi najbli�i saradnici. Najzad, te�ko je zamisliti pove�anje sada�njih davanja za vojsku (i policiju) � od sada�njeg izdvajanja tri �etvrtine saveznog bu�eta, �to opet jedva pokriva tro�kove vojnih plata i penzija.

Argument otvorenih vrata

U pro�lonedeljnom tekstu za analiti�ki servis Medija centra, Dragan Vuk�i� tvrdi da su sve rasprave o tome da li SRJ treba da u�e u PFP � kucanje na otvorena vrata. Isti�u�i da Jugoslavija pripada prostoru koji se naziva i sve vi�e povezuje kao evro-atlantska zajednica, nosilac tehnolo�kog progresa, politi�ke, ekonomske, finansijske i svake druge mo�i, Vuk�i� zaklju�uje: "NATO je prednji odred i udarna pesnica te civilizacije. On stvara preduslove za pro�irivanje evro-atlantskog prostora i civilizacijskih dostignu�a o kojima je re�. Tu realnost uo�ili su i prihvatili svi sem nas." I, tako�e: "Na� strategijski interes bio je i sada je da budemo deo zapadne civilizacije i integrativnih procesa u evro-atlantskom prostoru, uklju�uju�i i kolektivnu bezbednost. Ta�nije, da se ne suprotstavljamo civilizacijskim procesima i dostignu�ima globalnih razmera i NATO-u kao izrazu vojne mo�i i instrumentu sile."

Mom�ila Peri�i�a je protivljenje Milo�evi�evoj politici sukobljavanja sa svetom 1998. godine ko�talo mesta na�elnika General�taba VJ, kasnije i generalskog �ina. U razgovoru za "Vreme", Peri�i� � sada predsednik Pokreta za demokratsku Srbiju � ukazuje na pozadinu sukoba: "Milo�evi� nije prihvatio moje sugestije za re�avanje problema na Kosovu i Metohiji; primenio je svoj na�in � da izazove NATO kako bi imao opravdanje za povlaåenje i, potom, amputiranje Kosova i Metohije. Traæio je slepog izvrãioca... I setite se Lazareviña i Pavkoviña koji su priåali da ulaze u istoriju, da ñe braniti i odbraniti, da nijedan NATO vojnik neñe uñi na teritoriju SRJ � sve dok im ãef ne reåe da se povuku."

Propu�tene prilike

Kao na�elnik Generalãtaba VJ, Momåilo Periãiñ je traæio da savezna skupãtina ili vlada proglase neki stepen vanrednog stanja na Kosovu i Metohiji, te da Vrhovni savet odbrane donese odluku o upotrebi vojske. "Upozoravao sam da ñe nelegitmnu upotrebu vojske NATO sankcionisati", dodaje naã sagovrnik, "ali su Ãainoviñ i druãtvo tvrdili da im upravo posmatraåi na Kosovu govore da urade sve �to mogu do septembra 1998, inaåe ñe biti kasno. Gurali su ih da zagrizu udicu kao som." Periãiñ kaæe da je o potrebi saradnje sa NATO snagama govorio od 1994, a da je najbolja prilika za pretvaranje "potencijalno savezniåkih snaga SFOR-a u BiH" i ulazak u PFP propuãtena 1996, posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma. "Da smo tada pristupili PFP-u na�a vojska i policija imale bi me�unarodnu zajednicu kao saveznika u borbi protiv ekstremista i terorista na Kosovu", zaklju�uje Peri�i�. "Milo�evi� to nije hteo, nego je gurnuo Albance u zagrljaj me�unarodnoj zajednici, i zato se de�ava ovo �to se de�ava."

Neposredno pre no �to �e do�i do NATO intervencije, onda�nji ministar odbrane Pavle Bulatovi� saop�tio je u jednoj izjavi da je SRJ spremna za saradnju u okviru PFP-a. Ta izjava � inicirana iz General�taba VJ, po svemu sude�i � niti je imala te�inu ozbiljne politi�ke odluke niti je igde shva�ena ozbiljno, kao ni svojevremena Dra�kovi�eva podr�ka zahtevu za uvo�enje vanrednog stanja na Kosovu i Metohiji.

Koristi i �tete

Marko Negovanovi�, penzionisani general i ministrar odbrane Srbije po�etkom devedesetih, isti�e da pitanje koristi i �tete od ulaska Jugoslavije u PFP treba "sagledavati u odnosu na osnovni kriterij, koliko PFP kao jedna vojnostrategijska institucija utiåe na stabilnost, bezbednost i normalnu, mirnu, demokratsku evoluciju naãeg socijalnog poretka i, istovremeno, meðunarodnih odnosa i naãe integracije u meðunarodne odnose u Evropi. Sa tog aspekta, PFP je institucija koja polazi od åinjenice da je bezbednost i stabilnost u Evropi nedeljiva i da zbog toga sve ono ãto ugroæava unutraãnju i spoljnu bezbednost dræava ålanica PFP-a, bilo da su iz NATO saveza ili je reå o dræavama u tranziciji, istovremeno ugroæava sve zemlje". Primena sile predviðena je ukoliko postojeñe meðunarodne organizacije, UN, OEBS, EU i Pakt za stabilnost, probleme ne uspeju da reãe mirnim sredstvima. "Ulazak u PFP bio bi velika korist jer", dodaje Negovanoviñ, "u okruæenju i na unutraãnjem planu ima dosta tenzija koje moramo reãavati. Ulazak u PFP ojaåao bi naãe kapacitete, omoguñio da na najbolji, miran naåin reãavamo probleme i da se, pored ostalog, u institucijama PFP-a zaokruæi naãe ukljuåenje u meðunarodne integracije i institucije Evrope i sveta."

Ãto se moguñih loãih posledica tiåe, Negovanoviñ kaæe da nema nijednog procesa bez mane: "U stvari, PFP je samo jedan prelazni oblik stvaranja jedinstvene evropske strategije mira, koji podrazumeva prilagoðavanje postojeñih struktura odbrane zahtevima te strategije. Prilagoðavanje nije trenutni akt, veñ dugoroåni proces, dok se kod nas po pravilu na to gleda kao na trenutni akt i kratkoroåan proces koji izaziva traume i udare smanjivanjem odbrambene moñi, otpuãtanjem kadra, smanjenjem odbrambenih kapaciteta. Meðutim", istiåe naã sagovornik, "mnogo je vaænije odrediti stav u odnosu na NATO, jer se i PFP i vojna integracija EU-a razvijaju u okviru Alijanse. Te integracije su na neki na�in deljive � ali nisu odvojive od NATO-a."

Tradicija, psihologija�

Ne mo�e se re�i da je, i po okon�anju hladnog rata, NATO u�inio mnogo na dokazivanju svojih mirotovornih namera. S druge strane, Milo�evi�ev re�im eksploatisao je tu sliku ideolo�kog neprijatelja i instrumenta Sjedinjenih Dr�ava u ulozi svetskog policajca i ru�ioca me�unarodnog pravnog poretka. Ta vrsta autizma opstala je uprkos neuspe�nim poku�ajima da se od Rusije, Kine i Indije na�ine saveznici; opstala je i po�to je Boris Jeljcin juna 1998. godine kratko saop�tio Milo�evi�u da mora primiti me�unarodne posmatra�e ukoliko ra�una s bilo kakvom podr�kom Moskve.

Marko Negovanovi� isti�e da je animozitet prema Alijansi oja�an �injenicom da su sve mirovne operacije na prostoru nekada�nje Jugoslavije, uklju�uju�i i pro�logodi�nju na Kosovu, u su�tini imale za metu, uslovno govore�i, srpske odbrambene ciljeve. S druge strane, zanemaruje se �injenica da je potpisivanjem Dejtonskog sporazuma priznata uloga i funkcija NATO-a u BiH, a Vojnotehni�kim sporazumom iz Kumanova de facto i pravo Alijanse da interveni�e i bez odluke Saveta bezbednosti UN-a.

... i pedagogija

Vesna Pe�i�, sociolog i koordinator beogradskog Centra za antiratnu akciju, u intervjuu koji objavljuje "Feral Tribune", potvr�uje da pro�logodi�nje NATO bombardovanje SR Jugoslavije nije doprinelo popularnosti Alijanse, i da istra�ivanja javnog mnjenja pokazuju nizak procenat podr�ke ideji ulaska u PFP. "Takav stav mogu razumeti, ali on bi se postupno mogao ubla�iti pozitivnom propagandom i javnom debatom u kojoj bi do izra�aja mogli do�i i argumenti za pristupanje NATO-u", ka�e Vesna Pe�i�, odbacuju�i ideju o mogu�oj neutralnosti SRJ zbog istorijskih okolnosti neuporedivih sa onima koje su dovele do neutralnosti �vedske i Austrije (koje su, uz �vajcarsku, tako�e �lanice PFP-a). Ocenjuju�i da to �to nove vlasti SRJ odbacuju ideju pribli�avanja Alijansi nije "demago�ko jahanje na talasu narodnog nezadovoljstva" ve� Ko�tuni�in istinski stav. Vesna Pe�i� dodaje: "Kod nas su, na�alost, prilike takve da bi vlast pre mogla stvarati javno mnjenje nego mu podilaziti. Kad bi vlast smatrala da bismo trebali u�i u NATO, javno mnjenje bi se brzo menjalo u tom pravcu."

Osim na�elno jasnog pozitivnog stava za uklju�ivanje u evropske integracije pa, prema tome, i u PFP, nove demokratske vlasti nisu imale vremena da svoje mi�ljenje preciziraju i razrade. Za odlaganje dono�enja takve odluke ima vi�e nego dovoljno dobrih razloga, za razmi�ljanje tako�e. Jer, kako re�e jedan od ovda�njih analiti�ara, ni NATO se ne �uri da nas prihvati.

Aleksandar �iri�

Slovenija je u�la u Partnerstvo za mir (PFP) 30. marta 1994. NATO nije bio prioritetni cilj Slovenije sve do 1995, kada je postalo jasno da �e se Alijansa �iriti na istok. Tada zapo�eta, agresivna medijska i diplomatska kampanja za u�lanjenje do sada nije dala �eljene rezultate. Krajem 1997. Slovenija nije primljena u NATO: pored geostrate�kih, najve�i razlog za neuspeh bila je, prema analizama NATO stru�njaka, lo�a ocena slovena�ke vojske � malobrojnost, slaba tehni�ka opremljenost, kratak vojni rok, nepoznavanje jezika... Posle toga, Slovenija po�inje da pove�ava ulaganja u vojsku i ispravlja ono �to su joj zamerili strani eksperti.

Intenzivirana je saradnja sa �lanicama NATO-a i PFP-a: verovatno najve�a operacija do sada bili su manevri NATO-a novembra 1998. Tada je fingiran rat izme�u "Farmalandije" i "Fatrlandije" u kojoj su vojnici NATO-a za brze intervencije � pripremaju�i se za intervencije na Balkanu � prvi put u istoriji ovog pakta ve�bali van teritorije dr�ava �lanica. Ve�ba CAE-a '98 (Cooperative Adventure Exchange) odr�ana je u Dolenjskoj, a okon�ana 2. decembra 1998. u prisustvu glavnokomanduju�eg NATO snaga u Evropi, generala Veslija Klarka. Svrha ve�be bila je "forsirana upotreba sile u vi�enacionalnom podru�ju" �to je bilo opisano i kao "ve�ba za Kosovo". "Slovenija je, zahvaljuju�i sli�noj konfiguraciji terena i poznavanju prilika u regionu, izabrana da bude poligon za uve�bavanje budu�ih akcija NATO-a na Balkanu. To se odnosi na Bosnu, Makedoniju i � pre svega � Kosovo", objasnio je komandant akcije.

�to se ti�e novih aktivnosti sa partnerima iz NATO zemalja, pro�le nedelje � ba� 22. decembra � otvoren je "simulacioni centar" za uve�bavanje vojnika, utemeljen na nema�koj i ameri�koj opremi. Otvoren je i sli�an centar za u�enje stranih jezika. Krajem oktobra su slovena�ki i ameri�ki ronioci u Piranskom zalivu tra�ili ostatke neeksplodiranih bombi, dok je istovremeno na Bledu organizovana �tabna ve�ba "kriznog menad�menta" u kojoj su sara�ivali oficiri 17 �lanica NATO-a i PFP-a. Istovremeno, Slovenija je u Briselu predstavila svoj okvirni plan za �lanstvo u NATO-u (MAP). Tom prilikom su dr�avni sekretari Bojan Pograjc i Mitja Drobni� komentarisali i "situaciju u SRJ".

Slovenija, zajedno sa Italijom i Ma�arskom, �ini zajedni�ku "trilateralnu" brigadu MLF-a. Njena jedinica SICON stacionirana je u sastavu plavih �lemova na Kipru, a slovena�ki vojnici su (kada ne �trajkuju, tra�e�i vi�e apana�e) uklju�eni i u sastav me�unarodnih trupa u Bosni i na Kosovu.

Mo�da najve�i potez Slovenije na vojnom planu bilo je formiranje i upravljanje Me�unarodnim fondom za razminiranje (ITF) koji ve� godinama �isti minska polja u Bosni.

Poslednja istra�ivanja javnog mnjenja pokazuju da ulazak u NATO podr�ava 52 odsto gra�ana. S druge strane, ekipa ameri�kih vojnih stru�njaka, na �elu sa generalom D�ozefom D�eretom (Joseph G. Garrett), ocenjuje da je "borbena gotovost slovena�ke vojske niska" i savetuje rasformiranje nekih jedinica, stvaranje brigade za brzo reagovanje (Rapid Reaction Task Force), tj. lake pe�adijske brigade koja bi uz podr�ku dva e�alona rezervista bila mobilna i spremna za brzo slanje u krizna �ari�ta. Brigada bi brojala 4150 vojnika, od toga 3700 profesionalaca i 450 regruta uve�banih za alpsko ratovanje i specijalne operacije. Gde, kako i umesto koga, nije jasno. Zvani�noj Ljubljani savetuje se da u NATO savezu otkrije oslonac koji bi "u kriznim situacijama bio sposoban da osigura savezni�ku vojnu nadmo� u slovena�kom vazdu�nom prostoru" iz baza "kako izvan, tako i iz same Slovenije�. Utisak je da su NATO-u potrebni profesionalni vojnici koji znaju engleski, a ne regrutna vojska sposobna da brani samo svoja "ognji�ta". Kakve implikacije to ima po ambicije mladih dr�ava-kandidata, drugo je pitanje.

Svetlana Vasovi�-Mekina

Uklju�uju�i se u saradnju sa NATO alijansom i PFP-om, Hrvatska je u novembru ove godine poligon kod Slunja na dve nedelje ustupila za vojne ve�be sa bojevim ga�anjem. Mesec dana kasnije, "Novi list" i "Feral Tribune" dobili su zvani�nu potvrdu od Ministarstva odbrane (MORH) da, uprkos uveravanjima kako je sve bilo "isklju�ivo na komercijalnoj osnovi", Hrvatska nije naplatila nijedan cent od potencijalnog saveznika.

Portparol MORH-a Du�an Viro izjavio je za "Novi list" da �e Ministarstvo odbrane "ubudu�e napla�ivati takve usluge, a ovo �to se dogodilo u vezi s ameri�kom vje�bom u Slunju valja promatrati kao dio partnerskih odnosa s NATO snagama". Nezvani�ni izvori iz istog ministarstva, me�utim, dr�e da se skandal desio zbog nesposobnosti i servilnosti vladaju�e garniture. "Slunj 2000" organizovan je, bar od strane doma�ina, tako da se ispostavio kao �teta za poreske obveznike. �injenicom da su "gosti" tokom ve�be "pucali iz svega �to su imali, topova, tenkova i aviona, kad god su htjeli", da Jadranom rone nuklearne podmornice i da je probijanje zvu�nog zida iznad Plitvi�kih jezera dovelo u opasnost za�ti�enu prirodnu retkost pozabavio se sredinom decembra i "Feral Tribune". Slunjski slu�aj nije incident, jer "Feralu" je uskra�en i odgovor na "jednostavan, legitiman i u zemljama moderne demokracije posve uobi�ajen zahtjev � da dobijemo na uvid plan suradnje HV-a sa NATO-om i PFP-om za 2001. godinu": "Kao nova �lanica, Hrvatska �e se na�i me�u zemljama od kojih se o�ekuje daleko ve�e mobiliziranje mladi�a za NATO projekte i vojne akcije. Ra�una se da �e vojnike iz partnerskih zemalja biti mogu�e manje platiti, te da njihovo eventualno stradanje ne�e izazvati reakcije javnosti kakve uobi�ajeno izaziva u zemljama Zapada."

Sini�a Tatalovi�, docent na Fakulteteu politi�kih nauka u Zagrebu, ukazuje na to da nektiti�ko odu�evljenje javnosti integracijom u NATO brzo jenjava kad se pre�e na konkretne teme, npr. pitanje stacioniranja NATO trupa na sopstvenoj teritoriji. Dobre strane ulaska u PFP i NATO su, smatra Tatlovi�, smanjivanje straha od me�usobnog napada zemalja �lanica, smanjenje ukupnih odbrambenih tro�kova kroz zajedni�ke vojne snage, obavezna razmena informacija, ratnih i vojnih planova koji su tradicionalno naj�uvanija dr�avna tajna, rast ekonomskih ulaganja razvijenih zemalja u �lanice saveza. Lo�e strane o kojima zemlje kandidati �esto ne razmi�ljaju dovoljno su: ne postoji ravnopravnost u me�unarodnoj zajednici, dr�ave zauzimaju ono mesto koje im pripada po ekonomskoj i vojnoj mo�i. To posebno poga�a male zemlje, koje u zajedni�ku bezbednost moraju ulagati vi�e nego �to od nje imaju koristi. Preseljenje vojnih potencijala u nove �lanice i stacioniranje vojnih baza predstavlja, osim svega, i ekolo�ki rizik.

Nezavisno od slunjskog iskustva, u Hrvatskoj su izra�ene i nedoumice u pogledu razvoja turizma ukoliko bi na Jadranu bila izgra�ena neka vojna baza. Prihvataju�i neizbe�nost uklju�ivanja i u vojno-integrativne procese, regionalni pokret kakav je Istarski demokratski savez ne odustaje od programa demilitarizacije Istre, ra�unaju�i da "on nije u koliziji s ulaskom u NATO, to vi�e �to standardi tog saveza predvi�aju nenazo�nost vojske u urbanim sredinama" i s nadom da "namjeravaju li Evropljani dolaziti u Hrvatsku na ljetovanje, ne�e slati borbene avione da nam lete iznad glava".

prethodni sadr�aj naredni