Krediti samo u planovima
I politi�ari i bankari razmi�ljaju o kreditiranju kupovine stanova, ali treba�e jo� najmanje tri godine da bi se takva praksa i uvela
Kategorija
"stan na kredit" � zahvaljuju�i kojoj su generacije gra�ana
biv�e Jugoslavije obezbedile krov nad glavom, a koja je u protekloj
deceniji postala jedna od onih koje se a priori sme�taju u domen
fantazije � vra�ena je u opticaj. Prvo u najrazli�itijim najavama
"nove stambene politike", a posle politi�kih promena u pri�ama
o svemu �to se nestrpljivo o�ekuje od nove vlasti. I koliko god to
nestrpljenje kad su stanovi u pitanju bilo opravdano (jer ve�ina onih
koji su u Srbiji devedesetih postali "svoji ljudi" i dalje �ivi
po roditeljskim ili podstanarskim stanovima), mogu�nost da se po�ne sa
kreditiranjem kupovine stanova mora�e ipak malo da sa�eka. Naime,
kupovina nekretnina na rate podrazumeva stabilnu privredu, stabilnu monetu
i stabilan bankarski sistem, a svega toga u Srbiji jo� nema.
O�EKIVANJA: U poslednjih mesec dana najavljuju se (a ponegde ve� i realizuju) kratkoro�ni krediti na sve �to bi moglo biti potrebno prose�noj porodici (od automobila do bele tehnike), ali o stanovima nema ni re�i. Bankarski slu�benici odbijaju da daju informacije obrazla�u�i to time da "nisu nadle�ni" � slu�ba za informisanje upu�uje na direktore i pomo�nike direktora, a ovi opet na slu�bu za informisanje. Ukoliko informaciju zatra�i "zainteresovani gra�anin", a ne novinar, savetuje mu se "da pozove posle Nove godine jer �e se tada ne�to znati". U Investbanci nam je obja�njeno da bi bilo kakve najave kredita u ovom trenutku bile kontraproduktivne, po�to jo� nije poznato kakva �e biti politika Narodne banke. "Dugoro�ni stambeni krediti u�i �e u na� program za idu�u godinu, ali �e njihovo realizovanje zavisiti od novih odredbi NBJ-a. S obzirom na su�tinske monetarne promene koje su se ve� desile, mi o�ekujemo da �e kredita biti", rekao nam je vi�i slu�benik koji je insistirao na anonimnosti. A Narodna banka Jugoslavije, u ovom trenutku zauzeta stabilizovanjem monete, u svakom slu�aju se dugoro�nim stambenim kreditima ne�e baviti bar jo� neko vreme.
"Iako �e prva investicija nove vlasti morati da bude gradnja pruga, puteva i stanova, potpuno mi je nezamisliva situacija da �ovek kupi stan na kredit. Bar ne u periodu od oko tri godine", ka�e za "Vreme" Dragoslav �umarac, koordinator za gra�evinarstvo G17 plus i profesor Gra�evinskog fakulteta. Rok koji daje Branko Draga�, bankar i savetnik Zorana �in�i�a za ekonomska pitanja, ne�to je kra�i; po njegovim re�ima, prvih pomaka u kreditiranju stanova bi�e ve� 2002, a sve �to bude najavljeno pre toga mo�e se smatrati politi�kim marketingom.
Ovogodi�nja akcija (biv�e?) Direkcije za obnovu i izgradnju, u sklopu koje je mladim bra�nim parovima ponu�eno da se sku�e na rate, ve� je odavno okarakterisana kao marketin�ki potez biv�ih vlasti � banke koje su u�estvovale u akciji nisu ni tada a ni sada eksplicitno objasnile odakle im sredstva, a gra�evinari su manje-vi�e javno saop�tavali da su bili primorani da grade. Poku�aji da se akcija izvede do kraja ipak i dalje traju � iz Privredne komore Srbije nadle�nim organima ovih dana sti�u dopisi kojima se apeluje na nastavak izgradnje 10.000 stanova jer �e u suprotnom, kako se navodi, bez posla ostati 140.000 radnika. Po re�ima Dragoslava �umarca, takvi dopisi samo su "poku�aj da se o�uva Direkcija", ali �e zapo�eti stanovi kako-tako morati da se zavr�e "bez obzira na to ko je kriv za akciju koja se sru�ila kao kula od karata". On jo� ka�e da postoje predlozi da se ve� gotovi stanovi prodaju po tr�i�nim cenama, a da se tim sredstvima omogu�i dalje funkcionisanje anga�ovanih gra�evinskih firmi.
Iako je re�avanje opstanka gra�evinara i sudbine zapo�etih stanova neophodno da bi se uop�te razmi�ljalo o dugoro�nim stambenim kreditima, to �e biti tek po�etak. Na�i sagovornici sla�u se u oceni da su neophodni uslovi � pre svega oporavak banaka, o�ivljavanje privrede i promena zakona koji za sada ne omogu�avaju ravnopravan tretman stranih i doma�ih investitora. Naime, iako jo� nije bilo akcija tipa "Stanovi za demokratiju", za izgradnju i prodaju stanova u Srbiji zainteresovane su neke izraelske i gr�ke firme i banke kojima "niko ne mo�e garantovati da �e zemlji�te koje su kupili po visokim cenama zaista i ostati njihovo". Po re�ima Branka Draga�a, nova republi�ka vlada ponudi�e stoga parlamentu oko 200 novih zakona koji �e biti uskla�eni sa zakonima Evropske unije i koji �e omogu�iti dolazak stranog kapitala. Ako se ima u vidu trenutna zainteresovanost Zapada za Srbiju i kooperativnost koju nove vlasti pokazuju s tim u vezi, mo�e se o�ekivati da strani kapital u celoj pri�i ne�e biti sporan.
Ono
�to �e ipak ostati problemati�no jeste oporavak doma�ih banaka i o�ivljavanje
proizvodnje. Branko Draga� isti�e da je za oporavak banaka neophodan
oporavak �tednje: "Tek kada se gra�anima vrati stara devizna �tednja
i ono �to su im uzeli Dafina i Jezda, oni �e imati dovoljno poverenja u
banke da im povere novac koji su do sada �uvali. Pasive banaka po�e�e
da se pune i bi�e mogu�e razmi�ljati o kreditiranju stanova. Jer,
stambene politike ne mo�e biti bez dugoro�nog izvora finansiranja, koga
opet nema bez oporavka �tednje."
�to se ti�e o�ivljavanja privrede i njenog otvaranja prema svetu, situacija je jo� kompleksnija � niko vi�e i ne poku�ava da proceni koliko �e godina (decenija) biti potrebno da sa stranim kapitalom ili bez njega fabrike i preduze�a po�nu normalno da rade. A bez normalnog rada nema ni normalnih zarada, �to dovodi do problema kreditno nesposobnih gra�ana. Naime, �ak i kad bi se na neki vol�eban na�in otpo�elo sa kreditiranjem kupovine stanova, malo je onih koji bi mogli da otpla�uju mese�ne rate od nekoliko stotina nema�kih maraka, koliko bi objektivno trebalo izdvajati za prose�an stan. Po�to niko ne o�ekuje povratak vremena u kome je rata bila na nivou cene kutije cigareta, treba dakle sa�ekati da prose�na plata bude mnogo ve�a od dana�nje � za sada se obe�ava da �e zarade biti pove�ane na oko 200 maraka mese�no, �to �e opet biti nedovoljno za bilo kakve izdatke, osim onih neophodnih za golu egzistenciju.
TR�I�TE: Neka preduze�a omogu�avala su i do sada svojim zaposlenima kupovinu stanova na rate, ali je re� uglavnom o gra�evinskim firmama koje su takve projekte mogle da realizuju bez ve�ih gubitaka � radnici su prakti�no sami gradili svoje stanove, a plata (koju i ina�e nisu dobijali) bila je u stvari rata za otplatu. Tro�kove samog preduze�a pokrivala je prodaja preostalih stanova po tr�i�nim cenama. U ovom trenutku, me�utim, te�ko da �e i gra�evinari mo�i da se sku�e "na odlo�eno" � ve� osiroma�ene akcijom Direkcije za obnovu i izgradnju, i njih, kao i ostala preduze�a, potresaju sindikalne borbe i smene rukovodstva. A u toj situaciji te�ko da iko razmi�lja o bilo kakvim dugoro�nim planovima.
Tokom slede�ih nekoliko godina, stanovi �e se, kako se �ini, kupovati i prodavati kao i do sada � za gotovinu. Na �injenicu da je malo onih koji su se prerano ponadali kupovini stana na rate ukazuje i situacija na tr�i�tu � Aleksandra Kon, suvlasnica agencije za promet nekretninama "Alka", ka�e za "Vreme" da se posle politi�kih promena nisu promenile ni cene, a ni ponuda i potra�nja stanova. Po njenim re�ima, ukoliko ipak bude kreditiranja stanova, cene �e morati da budu oborene: "Tr�i�te nekretnina je slobodno, �to podrazumeva da cenu reguli�e samo odnos ponude i potra�nje. Kakve god bile trenutne cene, one su objektivne �im ljudi za te pare kupuju i prodaju stanove. Me�utim, vi sa 30.000 maraka trenutno ne mo�ete da uradite ni�ta, dok biste sa tolikim depozitom u slu�aju kreditiranja ipak mogli da kupite stan. Potra�nja stanova koji se prodaju za gotovinu tada bi opala, a cene bi bile korigovane."
Po�to se pojava agencija za promet nekretninama poklapa sa vremenom u kome je nestala institucija kupovine stana na rate, mnogi smatraju da bi povratkom na sistem kreditiranja nestale i agencije. Na�a sagovornica, me�utim, isti�e da su agencije novina samo kod nas i da u svetu nisu "nu�no zlo", ve� faktor stabilnosti cena koji reguli�e ponudu i potra�nju: "Ukoliko bi se pojavili krediti, agencijama bi bilo bolje nego sad. To bi nam omogu�ilo da posredujemo izme�u stranih i doma�ih firmi i banaka s jedne strane i privatnih lica s druge. Nama bi mogla da bude poverena prodaja, dok bi na�in isplate bio ugovoren s bankama", ka�e Aleksandra Kon.
Sve to za sada je ipak na nivou hipoteze � Srbija je i dalje nesigurno tlo i za preduze�a, i za banke, i za privatna lica. Dinar, bez �ije stabilnosti nema ni pomisli o dugoro�nim kreditima, tek je po�eo da o�ivljava, a stabilizacija je na tom planu (kao i na ostalim) potpuno neizvesna, bez obzira na prve rezultate nove vlasti. Jedino �to je sasvim izvesno jeste to da �e strpljenje biti neophodno. A ono se, bar tako ka�u, uvek isplati...
Tamara Skroza
