Paralelni svet hendikepiranih
Grupa mladih Beogra�ana odlu�ila je da na dnevni red savesti dru�tva uvrsti podse�anje da me�u nama �ive i mladi fizi�ki hendikepirani ljudi bez elementarnih uslova za uklju�ivanje u dru�tvo
Ira
Stevanovi�, student psihologije, i Vladimir �uk, student matematike
(odsek komjutera), sa grupom tako�e mladih Beogra�ana osnovali su
nedavno nevladinu organizaciju Udru�enje studenata sa hendikepom. Oni �e
uskoro, ve� u januaru, od sugra�ana porukama sa bilborda, preko medija i
novogodi�njim �estitkama zatra�iti glas za ravnopravnost hendikepiranih
u dru�tvu.
Potpuno marginalizovani, fizi�ki hendikepirani su prepu�teni roditeljskoj brizi, njihovim materijalnim mogu�nostima ili staranju osiroma�enih socijalnih ustanova. Ljude u kolicima retko vi�amo u gradu, na ulici u �koli, u pozori�tu, u javnim ustanovama. Tek ponekad ih primetimo na ulici, sa �eljom da �to pre skrenemo pogled. I da ih �to pre zaboravimo.
"U�estvuju�i na me�unarodnim skupovima, �ak i u biv�im socijalisti�kim zemljama, shvatili smo da se problemi hendikepiranih, vezanih za socijalizaciju pre svega, mogu i te kako re�avati", ka�e Vladimir �uk, koji je ve� nekoliko godina vezan za invalidska kolica. "Tamo su organizacije poput ove na�e u�inile dosta da se mladi fizi�ki hendikepirani koliko-toliko uklju�e u normalan �ivot. O zemljama daljim i bogatijim da i ne govorimo. Kod nas postoje stare glomazne dr�avne organizacije, bazirane isklju�ivo na medicinskoj dijagnozi, koje ne mogu mnogo da pru�e mladim ljudima. Svi fizi�ki hendikepirani (paraplegi�ari, distrofi�ari, gluvi, slepi, paralizovani) imaju sli�ne probleme, vezane za otu�enost od dru�tva, nedovoljnu brigu, ose�anje usamljenosti i bespomo�nosti, a u tim ustanovama su i odvojeni po vrstama hendikepa.
One su mahom pisale tu�na pisma upotpunjena tu�nim slikama ne bi li izazivale samilost kod �ire populacije. �alju�i faksove takve sadr�ine na odre�ene firme, dobijali su novac.
Mi ne �elimo da kupujemo stav dru�tva prema hendikepiranima.
�elimo da se �kolujemo kao i ostali mladi ljudi, da mo�emo da iza�emo na ulicu, da glasamo, da u�emo u po�tu da platimo ra�une, da mo�emo u pozori�te, u bioskop, u gradski prevoz... Svesni smo du�tvenog siroma�tva i �injenice da �e trebati godine da se stvari izmene, ali od ne�ega se mora po�eti."
Na samom po�etku studija Vladimir �uk je prestao da poha�a nastavu jer nije mogao kolicima uz stepenice. Na fakultetu nema tzv. rampe, a i fakultetski liftovi su �esto bili u kvaru. On je i dalje redovan student, sprema ispite kod ku�e i ide samo na polaganje. Uskra�en je za nastavu, ve�be i predavanja.
Na ovim prostorima niko precizno zapravo i ne zna koliko je hendikepiranih lica. Poslednji podaci datiraju od pre deset godina, a podatak da deset odsto populacije u svakoj zemlji �ine hendikepirani saop�tavaju Ujedinjene nacije. U zemlji poput na�e, koja je pre�ivela i ratove, sa ratnim invalidima procenat fizi�ki hendikepiranih ljudi mogao bi biti i ve�i.
Shodno sopstvenim godinama i statusu akademskih gra�ana, na�i sagovornici su se odlu�ili da projektima, kampanjama, stru�nim seminarima i borbom za po�tovanje ljudskih prava pomognu populaciju u�enika i studenata. �kolski uzrast je najugro�eniji, jer hendikepirani �aci ne mogu da se �koluju i sebi znanjem i diplomom obezbede kakvu-takvu budu�nost, te da se uklju�e u dru�tvo kao sav mlad svet.
Cilj im je da da seminarima, tribinama, radionicama povrate samopouzdanje i roditeljima i mladima sa fizi�kim hendikepom, da povrate nekad ste�ena zakonska prava na dru�tvenu i medicinsku pomo�. Prema jo� va�e�im zakonima, svaka nova zgrada morala bi da ima odgovaraju�u ravnu povr�inu prilago�enu kolicima. Od toga se ovde davno odustalo.
Isto pravilo va�i i za ulice, trotoare, �kole. I toga uglavnom nema.
Roditelji su sve siroma�niji, a zagarantovane pomo�i je sve manje. Nov�ana pomo� za negu je minimalna, sti�e neredovno, sa velikim zaka�njenjima.
Veliki broj hendikepiranih nema �ak ni kolica, bez kojih ne mo�e da se kre�e ni po ku�i.
Roditelji su, pak, pri�a za sebe. Mnogi se stide svoje bolesne dece, skrivaju ih po ku�ama. Na�i sagovornici ka�u da obrazovanje roditelja ne uti�e puno na stav prema hendikepiranom detetu. "Ima slu�ajeva da doktori nauka zaklju�avaju svoju hendikepiranu decu u podrume, a da za to ne snose nikakve posledice. Sramota ih je svoje hendikepirane dece", ka�e Ira Stevanovi�.
U minimalnoj dru�tvenoj brizi, kao �to je pravo na kombi GSP-a, opet su izolovani jer su okru�eni samo hendikepiranima. Normalno razvijena dru�tva svim silama se upinju da ovu populaciju izvuku iz izolacije, da ih socijalizuju, da mogu da se uz pomo� kolica sami kre�u ulicama.U �vedskoj, na primer, imaju pravo i na besplatan taksi, �alju ih na tr�i�te rada, imaju posebnu negu i nikome ne pada na pamet da su oni isklju�ivo briga svojih roditelja.
Kod nas stvari stoje mnogo druga�ije. Na�i sagovornici pominju primer "tretmana" slepih lica: "Dobili smo nove nov�anice. Na njima nema obele�ja za slepe. Skrenuli smo pa�nju na to pre neki dan nadle�nima u Narodnoj banci. Poku�a�emo da prava hendikepiranih unesemo i u novi Zakon o univerzitetu. Predlo�i�emo da se razmisli i o adaptaciji javnih zgrada u centru Beograda..."
Ka�u da je ideja o animiranju javnosti i skretanju pa�nje na probleme hendikepiranih mladih ljudi nai�la na podr�ku kako resornog republi�kog ministarstva tako i stranih organizacija za ljudska prava (�vedski helsin�ki komitet) i stranih vlada poput holandske. Mre�a pomo�i obuhvati�e sve univerzitetske centre. Svesni su da je za njihovu ideju potrebno veoma dugo vreme. Za sada tra�e samo razumevanje. Ako ih budemo razumeli, bi�e to veliki doprinos razbijanju ovda�nje dru�tvene zablude da se samo razvijena dru�tva suo�avaju sa problemima hendikepiranih. Za razliku od nas, oni ne �ive pored njih, ve� sa njima. Oni ih ne skrivaju, ve� ih tretiraju kao ugro�enu manjinu �ija prava treba za�tititi.
Branka Kaljevi�
